Igre 
Dela i "nedela" slikarke Artemizije Đentileski: Evropska Frida Kalo brutalnija od Karavađa
Komentari01/03/2022
-10:42
Artemizija Đentileski je verovatno jedna od najpoznatijih slikarki 17. veka, koja se smatra jednim od najkompletnijih umetnika baroknog perioda.
Uprkos tome što je često ostajala u senci svojih muških savremenika, poslednjih decenija konačno dobija zasluženu pažnju, a prošle je postala i prva žena u 197 godina staroj istoriji Britanske nacionalne galerije koja je dobila samostalnu izložbu.
Takođe, uprkos velikoj kontroverzi koja je pratila njen život, postala je prva žena - član Akademije lepih umetnosti u Firenci.
Trauma koja joj je obeležila stvaralaštvo
Artemizija je rođena u Rimu u poslednjoj deceniji 16. veka kao ćerka već afirmisanog slikara Oracija Đentileskog, koji je bio pod velikim uticajem Karavađevog dela.
Umetnica je upravo od njega naučila da gradi dramatične scene na platnu i upotrebu tehnike kjaroskuro, koja podrazumeva upotrebu kontrasta svetlosti i senke za isticanje kompozicija i atmosfere na njima.
Međutim, njen uspešan početak umetničke karijere ubrzo je pomračio traumatičan događaj koji će joj obeležiti život i stvaralaštvo.
Ona je imala samo 18 godina kada ju je silovao njen mentor Agostino Tasi. Đentileski je rizikovala sve što je do tog trenutka ostvarila i tužila svog zlostavljača.
Povezane vesti
Iako je dokazano da ju je učitelj zlostavljao, sudija je naredio da se umetnica podvrgne mučenju, kako bi dokazala da govori istinu, a Tasi uprkos presudi, zahvaljujući uticajnim prijateljima nikada nije odslužio kaznu.
Miki Manojlović u ulozi Tasija
O Artemiziji je 1997. snimljen italijanski film u kom je glavna uloga bila poverena Valentini Červi, a rola Tasija Mikiju Manojloviću.
Međutim u filmu su izmenjeni mnogi detalji o njenom životu, zbog čega je žestoko kritikovan.
Tom čitanju biografije umetnice najviše se zamera to što je odnos između nje i Agostina opisan kao ljubavna veza, a kao razlog zbog kog je mučena, navodi se da je odbila da svedoči da ju je silovao.
Artemizija je bila osramoćena u vreme kada je čast bila jedino što žena može da ima, a roditelji su zbog svega što se desilo morali brzo da je udaju.
Međutim, ona je uspela da preživljenu traumu i nepravdu pretoči u jedinstvena umetnička dela, koja su biblijskim motivima uobičajenim za slikarstvo te epohe, po prvi put dala ženski ugao gledanja.
AP/Andrew Medichini
I na autoportretima sebe je prikazivala kao snažnu ženu, ali je umesto mača, koji odseca glavu, držala slikarsku četkicu.
Povezane vesti
Novo čitanje starozavetnih priča
Artemizija je izgradila specifičan stil predstavljanja snažnih žena, ratnica i žrtvi, ali nikada slomljenih i slabih.
Slike njenih protagonistkinja istoričari umetnosti poslednjih decenija interpretiraju kao osvetu za traumatična iskustva koja je preživela.
Njena 40 godina duga karijera može da se podeli u nekoliko važnih perioda - od ranih radova u očevoj radionici do onih koje je naslikala u Engleskoj, pre građanskog rata.
AP/Andrew Medichini
Povezane vesti
Jedan od najpoznatijih radova s prve polovine njenog stvaralaštva je "Judita odrubljuje glavu Holofernu".
Oslikavanje Kraljičine kuće u Grinviču
Artemizijin otac bio je vrlo uspešan u Londonu, a postao je omiljeni slikar kralja Čarlsa I i njegove žene Henrijete Marije.
Dobio je zadatak da oslika plafon Velike dvorane u Kraljičinoj kući u Grinviču, a Artemizija mu je u tome pomagala.
Otac i ćerka stvorili su devet slika nazvanih "Alegorija mira".
Starozavetna priča po kojoj je nastala ta slika govori o asirskom genralu Holofernu, koji je planirao da do temelja uništi jedan mali jevrejski grad, ali je odlučio da prethodno provede noć provodeći se i opijajući.
Zatražio je da mu u njegov šator dovedu devojku, koju je tog jutra ugledao i koja mu se dopala.
Bila je to Judita, koja je iskoristila pijanstvo svog neprijatelja da mu odrubi glavu.
Taj motiv prvi je naslikao Karavađo, ali za razliku od tog italijanskog majstora, Artemizija je svojoj protagonistkinji udahnula posebnu snagu.
profimedia
Artemizija je priču o Juditi i Holofernu naslikala puno puta, a na jednoj od njih prikazuje kako ona i njena služavka pokušavaju da sakriju njegovu odsečenu glavu.
Njen prikaz scena smrti često je brutalniji od svih drugih slikara 17. veka, a navodno je veliki vojvoda Kozimo II de Mediči, koji je poručio "Juditu", uklonio sliku iz svoje galerije, jer mu je bilo suviše mučno da je gleda.
Tek nakon intervencije Artemizijinog prijatelja Galileja Galileja slika se našla pred publikom.
Zaboravljena sve do sedamdesetih
Nakon smrti pedesetih godina 17. veka, Đentileski je potonula u zaborav.
Na desetine njenih slika je izgubljeno, a mnoge se nalaze u privatnim kolekcijama, bez ikakvog traga da pripadaju ovoj slikarki.
Tek sedamdesetih godina našla je svoje mesto u udžbenicima istorije umetnosti, a prvu, doduše malu, izložbu dobila je 1981. godine u Firenci.
Zahvaljujući ovoj slikarki prvi put u istoriji umetnosti žene su postale aktivni učesnici događaja, za razliku od dotadašnjih portretisanja pasivnih i neodređenih protagonistkinja.
Zbog mnogih drugih dela koja su u središte smestila žene i njihovu vizuru, Artemizija se smatra feminističkom slikarkom, a mnogi istoričari umetnosti njen značaj za žene u umetnosti upoređuju sa Fridom Kalo.
Komentari (0)