Igre 
Gracije na slikama flamanskog majstora: Kako su bujne obline kod Rubensa postale himna izobilju
Komentari26/02/2022
-07:35
Retko koje ime se tako često stavlja u isti kontekst sa bujnim oblinama i lepotom kao Peter Paul Rubens.
Veliki flamanski majstor dao je novu estetsku dimenziju motivima izobilja i raskoši, po kojima je ostao upamćen barokni period Evrope i postao jedan od najplodonosnijih stvaralaca svog vremena.
Bio je majstor kompozicije, svetla, pokreta i boje, čijim su se slikama divili i kraljevi i "običan svet".
Wikipedia.org/Jean-Pol GRANDMONT
Ipak, vredi naglasiti da odabir motiva na njegovim slikama, nije bio vezan za njegov lični ukus, koliko za modu tog vremena i način života kojim su živeli pripadnici visokog društva.
Čežnja za slatkišima
"Barokna figura", termin kojim se danas opisuju lepote oblina kakve je slikao Rubens, bila je rezultat nikad bogatije trpeze pred bogatim Evropljanima.
Južni deo današnje Holandije koji su uglavnom naseljavali katolici, ostao je odan španskoj kruni, dok se Sever uspešno pobunio, ali zatim bila pod stegama susednih zemalja.
Dok su Severnjaci stagnirali, Južnjaci su živeli u izobilju, baš kao i naš junak.
Povezane vesti
Šećer je u to doba počeo da se uvozi brodovima iz Brazila, a jedan istoričar iz 1665. zabeležio je da je Flandrija prepuna "putera, sira i mleka".
Imućni Flamanci i Flamanke tog vremena, na trpezi su pored mlečnih proizvoda, imali i sve vrste mesa, a zahvaljujući svetskoj trgovini i začine, koji su značajno unapredili ukus, nekada sasvim običnim (i manje kaloričnim) jelima.
profimedia
Tradicionalni vafli i palačinke koji su se nekada servirali bez ikakvih dodataka, posipani šećerom i karamelizovanim sosevima.
Kolači i biskviti su bili prepuni kandiranog voća, đumbira i šećerne melase, svakodnevno su se jeli medenjaci i karamele, a za posebne prilike služili su tartove od badema i marcipan sa dodatkom ružine vode.
Jedan hroničar beleži da je u to vreme bilo čak 41 tip keksa na trpezama bogatih flamanskih porodica, a uvozili su i zašećereno kestenje iz Francuske.
Propadanje zuba bio je užasan problem u Flandriji. Umetnik Rembrant van Rajn, koji je Rubensa smatrao velikim rivalom, pred kraj života izgubio je gotovo sve zube, jer je bio "slab" na slatkiše.
Postojala je čak i posebna reč za čežnju za slatkišima: "lekkerheid".
Povezane vesti
Četiri obroka dnevno i pivo uz svaki od njih
Tipičan dan Flamanaca počinjao je doručkom, prvim od četiri dnevna obroka.
Uključivao je tri vrste hleba: ražani, pšenični i slatki sa voćem i začinima, kao i pet vrsta sira.
Uz ribu, usoljenu govedinu ili svinjetinu, služene su dve vrste putera, a uz to je servirana topla čokolada, čaj i ostaci večere.
Wikipedia.org/ibiblio.org
Povezane vesti
Bogataši su jeli i pite od divljači, a leti višnje i jagodasto voće, uz dodatak slatke ili kisele pavlake. Pivo je bilo redovno piće uz doručak, a pila su ga i deca.
Ručak je podrazumevao četiri jela: supu kao predjelo, obično od povrća i slanine kuvanih u mleku. Za glavno jelo jeli su se meso ili riba, sa salatom, a nakon slanih đakonija, služeno je voće i vafli ili puding od pirinča.
Užinu su obično jeli oko tri sata i sastojala se od hleba, sira, badema, grožđica i selekcije peciva sa čajem i toplim ili hladnim pivom.
Večera je bila slična ručku, s tim što je bivala obogaćena sirevima i slatkim vinom.
Popularno jelo poznato po nazivu "olipotrigo" doneli su iberijski doseljenici, kao i raniji osvajači Španci, a sastojala se od kobasice, mesa petla, jagnjetine, teletine, belih bubrega, koštane srži i artičoka, a pred kraj su joj dodavali žumanca, sirće i puter.
Engleski botaničar i sveštenik Džon Rej koji je putovao zemljama Beneluksa u 17. veku, pisao je da muškarci i žene koje je tamo susretao gotovo uvek jedu kao da su na putovanju i da su "uglavnom krupnih kostiju i korpulentni".
Takva tela je slikao Rubens.
Wikipedia.org/The Prado
Kenet Klark istoričar umetnosti, u svojoj knjizi "Nude" iz 1956. piše: "Zlatna kosa i bujna nedra njegovih Gracija su himna zahvalnosti na izobilju i stoje pred nama sa istom skrušenošću, kao i snopovi kukuruza i bundeve koji dekorišu seosku crkvu na festivalu žetve".
I umetnik i diplomata
Rođen je 1577. u bogatoj i uglednoj porodici advokata, a nakon školovanja postao je paž bogate vojvotkinje Margarete dela Mark Arenberg, koja ga je naučila dvorskim manirima.
Vrhunsko školovanje u kombinaciji sa njegovim talentom i dobrim vaspitanjem, osiguralo mu je put do vrha.
Kaže se da nijedan umetnik tog vremena, a ni dugo posle, nije bio obrazovan kao Rubens.
Wikipedia.org/4wEv0AeyeA36qg at Google Arts & Culture
Nakon što je bio na obuci u Antverpu kod tri manje poznata slikara, zaputio se u Italiju, gde je našao mesto na dvoru Vojvode od Mantua.
Tu je ostao punih osam godina, a njegov posao bio je da obilazi sve veće umetničke kolekcije, posebno u Rimu i Veneciji i pravi replike poznatih umetničkih dela za kolekciju svog domaćina.
Putovao je, takođe, u Španiju gde je imao priliku da proučava ogromnu kolekciju Ticijanovih remek-dela u Kraljevskoj kolekciji u Madridu. Tako bogato iskustvo koje je stekao omogućilo mu je da razvije sopstveni stil i do tada neviđen pristup portretisanju nagog ljudskog tela.
Razvio je izvanrednu sposobnost da analizira različite stilove slikanja i skulpture, a zatim ih objedini u bilo šta što su njegovi klijenti želeli.
Radio je za sve katoličke monarhe tog vremena i za svaki veći verski red u Zapadnoj Evropi, kao i bogate poznavaoce slikarstva.
Upravljao je najvećim ateljeom koji je ikada pre njega postojao u Evropi. Skicirao bi sliku i dodao mali inicijal u uglu, a zatim bi je predavao nekom od svojih učenika, koji bi je potpuno razradio, da bi na posletku on dodao i poslednje detalje. Bio je istovremeno i učitelj i izuzetno sposoban biznismen.
Kao dvorski slikar i blizak saradnik nadvojvode Alberta i njegove žene Izabele, španskih izaslanika u Holandiji, odlazio je da pregovara o miru u Engleskoj i tamo postao omiljen na dvoru kralja Čarlsa I.
Kada se povukao iz javnog života, napisao je da je pokidao zlatni lanac koji ga je vezivao za dvorove Evrope.
Pred kraj života oženio se lepom, mladom ženom, povukao na svoje imanje i tada su nastale neke od najlepših njegovih slika.
Smatra se da su njegova dela najzastupljenija u svetskim muzejima od svih slikara tog vremena.
Njegov učenik bio je jedan od kasnije omiljenih dvorskih slikara - Antonius van Dajk.
O tome koliko su Rubensova dela danas cenjena među poznavaocima umetnosti, najbolje govori podatak da će se u martu na aukciji u Varšavi naći Rubensova slika "Portret jedne dame", za koju se očekuje da će dostići cenu između 4,5 i šest miliona dolara.
Komentari (0)