Haris Pašović: Hrabro pozorište zahteva hrabre stvaraoce i hrabre gledaoce

Komentari

Autor: Euronews Srbija

28/10/2021

07:13

Haris Pašović: Hrabro pozorište zahteva hrabre stvaraoce i hrabre gledaoce - Copyright Primoz Korosec

veličina teksta

Aa Aa

Dragulj dramske književnosti, Strindbergova "Gospođica Julija", u režiji Harisa Pašovića na sceni Madlenijanuma prkosi svemu što je instant život i svemu što je lažno stvaralaštvo. Rad je koncipiran kao pohod vojske umetnika-podvižnika koja teži tome da spozna savremenu gospođicu Juliju i njenu poslugu.

U toj savremenoj "Gospođici Juliji" srećemo na terenu Bohinjskog jezera, u domu slovenačkog bogataša, njegovu kći jedinicu Juliju koja strada posle jedne teške noći u društvu svoje posluge. Poslugu čine mladi emigranti iz Srbije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, a među njima je i zanosni junak Žan, mladić koji se nađe u ljubavnom vrtlogu sa svojom gospodaricom.

Dugo pripremana saradnja Madlenijanuma sa kultnim rediteljem, realizuje se sada premijerom pomenutim klasikom teatra, koja je zakazana za 29. oktobar na sceni u Zemunu.

Haris Pašović je za naslovnu junakinju odabrao mladu glumicu Saru Dirnbek, zvezdu slovenačkog teatra, višestruko nagrađivanu na značajnim festivalima.

Strahinja Blažić je u ulozi Žana, Mina Pavlica u ulozi Kristine, kao i još šestoro mladih glumaca (Katarina Bradonjić, Nikola Knežević, Jovan Veljković, Filip Stankovski, Sofija Kovačević i Ksenija Repić,) su ansambl koji će na scenu doneti "Gospođicu Juliju", kao savremenu aktuelnu ljubavnu priču, priču o rascepu u kojem se nalazi glavna junakinja, ali i ostali likovi.

Uzimajući teatar kao merilo stvarnosti, August Strindberg je u svom komadu "Gospođica Julija", na prelamanju vekova razmatrao egzistenciju pojedinaca, njihovih duševnih života, njihovih seksualnih nagona, ličnih drama, porodičnih sukoba. Analizirao je i klasni karakter društva i delovanje klasa na razvoj ili uništenje pojedinca.

"Strindberg piše `Gospođicu Juliju` već 1888. godine. Njegov umetnički genij razvija dramsku psihoanalitičku studiju koja prethodi psihoanalizi… Naturalizam je za Strindberga stvarnost, i on se protivi svetu koji izbegava istinu ili je iskrivljuje ili je ubija. `Gospođica Julija` je bila zemljotres potreban da se pojedinci i društvo probude. Jer tadašnji evropski javni diskurs je vodio u tragediju i jedini žanr koji je mogao to izraziti bila je naturalistička tragedija, a drama `Gospođica Julija` je bila rodonačelnica tog žanra", kaže reditelj predstave.

U komadu pored psihiološkog postoji i klasni elemenat, klasni jaz iz Strindbergovog vremena akutelan je i danas. U svojoj adaptaciji drame Pašović je uveo i balkanski problem odlaska desetina hiljada mladih ljudi u EU, "trbuhom za kruhom", kako to on kaže.

Oni su tamo često na dnu društvene lestvice. U svojoj zemlji su bili srednja klasa, ali toliko osiromašena da nisu imali izbora nego da odu i rade najteže fizičke poslove i da budu posluga u EU. S druge strane, mlada naslednica Julija, je u svojoj zemlji, nasledstvo joj donosi bogatstvo, ali ne i toliko nužnu sreću. Kao prava gazdarica Julija postaje bahata, destruktivna i konačno autodestruktivna. Pašović veruje da je naturalizam neophodan teatru.

"Pozorište koje izbegava da zaroni u dubinu je možda prihvatljivije u trenutku, to je placebo koji godi našim iluzijama. Naturalizam je opor, ali je lekovit. Naturalizam ne potcenjuje gledaoca, nego ga poštuje. Veruje u sposobnost gledalaca da, kao odrasli, zreli ljudi, prožive pozorišno iskustvo straha i sažaljenja i dožive katarzu, prečišćenje takvih afekata. Hrabro pozorište zahteva hrabre stvaraoce i hrabre gledaoce", poručuje reditelj Pašović.

Scenograf predstave je Aleksandar Denić, kostimografkinje Irma Saje i Vanja Ciraj Džudžu, kompozitor je Marko Grubić, koreograf Igor Pastor, dramaturg Jelena Paligorić Sinkević i lektor Ljiljana Mrkić Popović.

Reprize su 30. oktobra, 10. i 11. novembra