Retro poslastica u Muzeju primenjene umetnosti: Tri međuratna majstora plakata

Komentari

Autor: Euronews Srbija

06/10/2021

17:49

Retro poslastica u Muzeju primenjene umetnosti: Tri međuratna majstora plakata - Copyright Muzej primenjenih umetnosti

veličina teksta

Aa Aa

Epoha između dva svetska rata predstavlja "zlatno doba" plakata, a u Srbiji je to i vreme pionira u ovoj primenjenoj umetničkoj disciplini. Među njima su i Dušan Janković (1894-1950), Mihailo S. Petrov (1902-1983) i Miloš Babić (1904-1968).

Ova tri međunarodna plakatera biće predstavljena na izložbi koja će biti otvorena u četvrtak, 7. septembra u 19 sati, u Muzeju primenjene umetnosti.

"Najbolja dela Jankovića, Petrova i Babića pripadaju vrhunskim plakaterskim ostvarenjima naše sredine, a mogu se svrstati i u širi, evropski kontekst. Janković, Petrov i Babić su govorili istim stvaralačkim jezikom kao njihove kolege u Parizu, Londonu, Berlinu, Beču, Budimpešti, Krakovu..., bilo da su koristili internacionalne vokabulare ar dekoa ili deradikalizovanih avangardnih umetničkih pravaca - tih stubova međuratne umetnosti plakata", navodi se u saopštenju Muzeja primenjene umetnosti.

Na izložbi "Tri međuratna plakatera: Janković, Petrov i Babić", čiji je autor muzejska savetnica Muzeja primenjene umetnosti Bojana Popović, biće predstavljeno oko 60 nacrta za plakate i/ili njihovih odštampanih varijanti iz kolekcija Muzeja primenjene umetnosti. Njihov izbor će ukazivati kako na autorske osobenosti tako i na zajednički "duh epohe".

Grafički dizajn je u periodu između dva svetska rata postao značajan činilac u stvaranju moderne primenjene umetnosti, a zahvaljujući širokom polju delovanja (oprema i ilustrovanje svih vrsta publikacija, oblikovanje slova, logotipa, znakova, povelja, diploma, čestitki, pozivnica, poštanskih marki, novca, hartija od vrednosti, memoranduma, ambalaže, oglasa, plakata...) uticao je na stvaranje vuzuelnih kodova svakodnevice najširih društvenih slojeva.

Tako je bilo i u prestonici novostvorene Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca/Jugoslavije, koja se užurbano menjala prateći modernizacijske procese koji su na globalnom nivou obeliželi te dve burne decenije uzmeđu ratnih svetskih katastrofa.

Međutim, za razliku od inostranog, srpski grafički dizajn tog vremena nedovoljno je poznat i istražen. Tome su doprineli kako krhkost, propadljivost štampanih primeraka tako i njihova efemerna namena, koja je dugo isključivala potrebu čuvanja i sakupljanja.

Kolekcije Muzeja primenjene umetnosti otvoriće se za takva ostvarenja sredinom sedamdesetih godina prošlog veka. To je bilo i u skladu sa savremenom percepcijom samog grafičkog dizajna i sa opštim muzeološkim tokovima zainteresovanim za umetnost prve polovine stoleća.

Sticajem okolnosti, tada su ponuđene na otkup i poklon zaostavštine Dušana Jankovića (od 1974. godine), Miloša Babića (1979) i Mihaila S. Petrova (1984). One su ukazale i na izuzetan značaj ove trojice svestranih umetnika za istoriju grafičkog dizajna u Srbiji.

Izložba traje do kraja oktobra, a stručna vođenja biće organizovana subotom u 13 sati. U okviru pratećeg programa, svakog petka u 18 sati posetioce očekuju predavanja - Bojana Popović govoriće o beogradskom međuratnom plakatu (8. oktobar), Tanja Vićentić o likovnom opusu Mihaila S. Petrova (15. oktobar), Olga Kovačev Ninkov o likovnom opusu Miloša Babića (22. oktobar) i Žaklina Ratković o likovnom oipusu Dušana Jankovića (29. oktobar).