Gaj Pirs: Morao sam da napravim pauzu, kako ne bih ubio nekoga
Komentari04/10/2021
-21:22
Njegov lik je bivši policajac unajmljen da pronađe nestalu ženu u gradu u kom rame uz rame s ljudima, žive stvorenja sa veštačkom inteligencijom.
"Želeo sam da ga igram kao lika koji bi uvek želeo da sedne sa policijskim psihologom i dobro se isplače. Ali ima i nešto tipično muževno u njemu, što znači da je za njega lakša opcija da se zatvori i potiskuje sve te stvari. Volim kad lik potiskuje nešto. Mi smo tako složena mešavina poriva. Želimo da nas neko zagrli, ali istovremeno želimo nekoga da izudaramo. Što sa više ljudi razgovaram, to više uviđam koliko smo kompleksni. U nama je beskrajna jama sjajnih likova koje bismo mogli da igramo", rekao je Pirs za Independent.
Za razliku od njegovog lika, Pirs nema problem da se poveže sa svojim emocijama. Bio je oženjen svojom ljubavlju iz detinjstva, psihološkinjom Kejt Mestic 18 godina, ali kaže da je brane osećanja srušilo rođenje njegovog sina sa partnerkom Karis van Hauten, koju znamo kao čarobnicu Melisandru iz "Igre prestola". Pirs je odrastao sa starijom sestrom koja je imala redak razvojni poremećaj i oduvek je oklevao da se nađe u ulozi oca. Međutim, kada je dobio svoje dete, nova uloga ga je oduševila.
"Kad se Monte rodio, neko mi je rekao: 'Da li si svestan da sada živiš sa srcem izvan sopstvenog tela?' I to je zaista istina. Kad sam počeo da glumim, znao sam da kada treba da plačem, to može lako da izađe. Nakon 15 godina terapije, postao sam daleko mirnije i zadovoljnije ljudsko biće, ali su pokušaji da zaplačem na sceni postali neizvodljivi. Međutim, otkako sam dobio mog dečaka, ponovo mogu da zaplačem u trenutku", rekao je glumac.
Na njegov emocionalni razvoj duboko je uticala smrt oca u avionskoj nesreći kada je imao samo osam godina. Bio je stidljivo i nervozno dete, koje je bekstvo od mučne stvarnosti tražilo na sceni, ali i u muzici.
"Svirao sam saksofon i klavir i viđao sam ljude u lokalnim bendovima, ali niko nije postajao glumac, izuzev nekolicine u amaterskom pozorištu", kaže Pirs. Zato, kada je poslednjeg dana škole njegov učitelj glume predložio da ode na neke audicije, samo dva dana nakon završnog ispita, dobio je ulogu u seriji "Ramsay Street", a zatim i drugim australijskim sapunicama.
Međutim, nije mu se dopadalo što njegov lik povezuju sa takvom vrstom televizijskih sadržaja i nervirale su ga stereotipi vezani za njegov posao.
"Mrzeo sam slavu. Zaista me je to mučilo. Znao sam da 'Neigbours' (jedna od sapunica u kojima je igrao) nije Šekspirova drama, ali sam radio najbolje što sam mogao, znajući da to što radim nije nešto sjajno. A opet, devojke su me vrišteći jurile po ulici. Bilo mi je teško da pronađem smisao u svemu tome. Godinama sam išao na audicije i ljudi su mi govorili: 'Ne želimo lika iz 'Neighbours'. Ma koliko je bilo divno biti u filmu "Prisila kraljica pustinje", osećao sam da sam izabran samo zato što je bilo smešno obući Majka iz 'Neighbours' u haljinu. Imao sam neverovatnu popularnost zbog te serije, a nisam mogao da nađem posao", priseća se glumac.
"Otišao sam u Ameriku neverujući u sebe niti u vrednost mog rada, tako da sam bio ekstremno probirljiv. Ljudi su mi govorili da treba da radim superherojske filmove, ali sam ja bio zainteresovan samo za teške, psihološke priče. Radio sam zaredom pet filmova i bio prilično potrošen. Svakog jutra bih se brecao na ljude. Borio sam se sa sobom sve vreme pitajući se da li je smešno i detinjasto živeti od pretvaranja. Bio sam spreman da ubijem nekoga iskreno, tako da sam uzeo godinu i po pauze, debelo razmislio o svemu, primirio se i vratio se sa razmišljanjem da će tako nešto zapravo da me održi mladim. Bila je to divna, mladalačka perspektiva. Tu odluku doneo je čovek u trideset i nekoj, a ne osmogodišnji dečak", priseća se Pirs.
Usledila je uloga Skrudža u "A Christmas Carol" Stivena Najta, a pristao je da snimi i superherojski blobaster.
"Za treći deo 'Ajronmena' bio je pravi trenutak. Scenario je bio dobar i nisam morao da igram heroja. Video sam vrednost u tome da radim u velikom filmu i shvatio da morate da idete u korak s programom u Los Anđelesu ili ćete se izgubiti", rekao je glumac, dodavši da mu je bila čast da bude filma "Prometej" i radi sa Ridlijem Skotom.
Mislio je da će njegova uloga u hit seriji "Mer iz Istauna" proći nezapaženo u odnosu na veličanstvenu Kejt Vinslet, ali se ispostavilo da su mnogi i te kako obraćali pažnju na njega.
"Iskreno, kao i kada je 'Katanac za bol' dobio Oskara, osećao sam da nemam ništa sa uspehom 'Mer iz Istauna'", kaže Pirs.
Sada se okrenuo i muzici, a čekao je dobrih 25 godina da objavi svoj prvi album.
"Mislio sam da bi bilo šta što objavim bilo samo povezivano sa 'Neighbours', tako da sam muziku pisao samo za sebe. Onda mi je muzičar s kojim sam radio predstavu rekao da nije zdravo za mene da se držim narativa koji sam stvorio 1986. Ako nisam spreman da se posvetim, nikada neću napredovati. Bio je u pravu", kaže Pirs.
Rezultat je "Broken Bones" iz 2014, a zatim i "Nomad" 2018. u koji je utkao bol nakon razvoda od Mestic.
"Nastao je brzo, čisto kao rezultat toga kako sam se osećao kada je Kejt otišla. Morao sam da budem pažljiv da to ne postane samo album o raskidu u kom samo plačem u svakoj od pesama, ali to jeste bio pokretač tog albuma. Očajnički želim da se vratim sa trećim", kaže glumac i muzičar.
To će mu možda otežati poslovne i životne obaveze, budući da živi na relaciji između Amsterdama, Australije i Los Anđelesa, ali se ne uzbuđuje mnogo zbog toga.
"Osećam se mnogo samouverenijim, sa mnogo više kontrole nad ambicijom. Mogu da budem smiren i strpljiv, da napravim pauzu, ako mi bude bila potrebna i sve će naći svoje mesto", kaže Pirs.
Priredila: S. R.
Komentari (0)