Aktuelno iz kulture

Hit Festa "Čovek koji je prodao svoju kožu": Postao živo platno, ali nije pristao da proda dušu

Komentari

Autor: Sonja Šulović

10/05/2021

-

10:30

Hit Festa "Čovek koji je prodao svoju kožu": Postao živo platno, ali nije pristao da proda dušu
Hit Festa "Čovek koji je prodao svoju kožu": Postao živo platno, ali nije pristao da proda dušu - Copyright Fest/Promo

veličina teksta

Aa Aa

Pred publikom Festa našlo se još jedno ostvarenje inspirisano pričom iz života, inače nominovano i za Oskara za strani film.

U pitanju je film "Čovek koji je prodao svoju kožu" rediteljke iz Tunisa Kauter Ben Hanija (Kaouther Ben Henia), koja je inspiraciju za ovo ostvarenje pronašla u svetu savremene umetnosti i potom je povezala sa problemom migranata.

Faustovski pakt

Filmska priča prati Sama Alija, mladog, osećajanog i impulsivanog Sirijca (Jahja Mahajni), koji napušta svoju zemlju i beži u Liban kako bi izbegao rat. Ali njegov život se zauvek menja kada dobije ponudu od savremenog umetnika - ne da proda dušu, već leđa. U početku ne deluje tako, ali Sam Ali zapravo potpisuje faustovski pakt... Ponudu da bude istetoviran prihvata zbog vize, koja će mu omogućiti život s ljubavlju svog života u Evropi, ali pretvarajući sopstveno telo u prestižno umetničko delo, Sam shvata da njegova odluka znači sve samo ne slobodu.

Stvarna priča glasi: Belgijski umentik Vim Delvoe 2006. upoznje Tima Štajnera, koji pristaje da bude živo platno. Dve godine i 40 sati rada kasnije nastaje umetničko delo "Tim" i biva prodato nemačkom kolekcionaru Riku Rajnkingu za 150.000 evra (Tim je dobio trećinu, prim. aut.). Ni tu nije kraj, kad Tim umre, njegova koža će biti uramljena i postaće umetnički rad za sebe. Do tada, što podrazumeva ugovor, Tim tri puta godišnje sedi u galerijama širom sveta.

Delo "Tim"

EPA/GEORGIOS KEFALAS

 

Preko celih Timovih leđa Vim je istetovirao Bogorodicu u monaškoj odori, žute sunčeve zrake koji izlaze iz njenog oreola, crvene i bele ruže, lastavice, dve koi ribice između lotosa na dnu i lobanju u meksičkom stilu na vrhu. Vim se, naravno, uredno i potpisao, kao na "pravoj slici".

Umetničko delo "Tim", rediteljka Ben Hanija je imala priliku da vidi 2012. u Luvru i tu nastaje okidač.

"Počela sam razmišljati o tom istetoviranom čoveku i kako sve to utiče na njegov život. Ali bio je to samo okvir, bilo je potrebno nahraniti tu priču, a priča o migrantima je došla kasnije. Ali oba ta sveta jednako nose težinu", kazala je rediteljka za Skrindejli.

Fest/Promo

Rediteljka inspiraciju pronašla na izložbi u Luvru

Oba ova sveta, moglo bi se reći, vodila su i Ben Haniju (studirala prvo u rodnoj zemlji i potom u Parizu), da snimi svoj do sada najinternacionalniji film. Njeno prethodno ostvarenje, „Beauty and the Dogs“, premijerno je prikazano 2017. u okviru programa "Izvestan pogled" u Kanu i nagrađeno je za zvuk, a potom je ušlo u distribuciju u mnogim zemljama. Premijeru u Kanu imala je i sa prvim igranim filmom "Challat of Tunis", tri godine ranije, a potom obišla i druge festivale i zemlje.

Ličnost razlikuje karakter, ne nacionalnost

"Nije bilo namere da sada krenem da radim nešto ambicioznije ili više međunarodno. Ne radim tako. Ali svetovi savremene umetnosti i migranata nametnuli su međunarodni opseg ovom projektu. Što se tiče produkcije, ambiciozniji je od mojih prošlih filmova, iako je snimljen sa mnogo manje novca nego što je bilo potrebno. Da biste snimili ovakav film i obezbedili finansiranje, morate se dokazati", dodala je rediteljka.

Prema njenim rečima, nije imala sumnje da li da se upušta u događanja vezana za rat u Siriji zbog prošlosti glavnog junaka, jer, kako ističe, nacionalnost glavnog junaka nije presudan za ono ko je on ili za šta se zalaže.

"On je mogao biti iz bilo koje druge zemlje... I nisam pobornik škole da bi trebalo da pišete priče bazirane samo na one iz sopstvene porodice ili komšiluka. Ličnost je ta koja razlikuje karakter, a ne nacionalnost", podvukla je Ben Hanija.

Fest/Promo

 

Za glumca Jahja Mahahnija ima samo reči hvale jer nije pokušavao da zastupa sve izbeglice iz Sirije niti potrebu da politički istupa. Imao je, istakla je rediteljka, kvalitete koje veliki glumci imaju, a to je da uđe dublje u karakter.

Ispisali istoriju

Jahja Mahajni osvojio je nagradu za najboljeg glumca u okviru programa „Horizonti“ na festivalu u Veneciji. "Čovek koji je prodao svoju kožu“ poneo je nagradu za najbolji arapski film na festivalu u Egiptu, na festivalu u Stokholmu nagrađen je za scenario. Ostaje upisan u istoriji i kao prvi film iz Tunisa koji se našao u užem izboru za nagradu Oskar u kategoriji najbolji strani film, a Ben Hanija kao prva žena rediteljka islamske veroispovesti, koja se našla uzboru u ovoj kategoriji.

Fest/Promo

 

"U jednom trenutku sam pomislila da smo snimili film koji nikada i nigde neće biti prikazan, kao kad imate scenario u fioci, samo što smo mi imali scenario sa celokupnom ekipom", izjavila je rediteljka u Veneciji, pošto je nakon petomesečne montaže i sutuacije s koronom bilo pitanje kada će i gde film doživeti premijeru.

Inače, film je sniman u Tunisu, Belgiji i Francuskoj.

U filmu Vim Delvoa postaje Džefri Godfroj (kog igra Koen De Bouv), predstavljen je kao najskuplji živi umetnik na svetu. Džefri jednostavno pretvara bezvredne predmete u dela, koja koštaju milione i milione dolara samo zahvljajući tome što imaju njegov potpis.

Delvoa: Odbio sam ulogu, sad mi žao

"Odbio sam ulogu umetnika jer nisam profesionalni glumac i ne bih mogao da radim posao kao i glumac koji glumi mene. Žao mi je zbog ovoga, jer je film mnogo uspešniji nego što sam očekivao", mejlom je dostavio svojevremeno odgovor Vim Delvoa za Artnet News.

"Živimo u vrlo mračnoj eri u kojoj ste, ako ste Sirijac, Avganistanac, Palestinac i tako dalje, persona non grata", kaže u filmu lik Džefrija u intervjuu nakon otkrivanja dela, pa dodaje:

"Upravo sam od Sema napravio platno, tako da sada može da putuje po svetu. Jer u vremenima u kojima živimo protok robe je mnogo slobodniji od protoka ljudi."

Za Moniku, italijanski Oskar

Kao prodavac umetničkih dela u filmu se pojavljuje Monika Beluči, dobro znana domaćoj publici. I dok se "Čovek koji je prodao svoju kožu" prikazuje u okviru glavnog takmičarskog programa Festa (9, 10. i 11. maj),  Belučijeva dobija nagradu "David di Donatelo" za karijeru, što je ekvivalent za Oskara (ceremonija je zakazana za 11. maj, prim. aut.).

Fest/Promo

Monika Beluči u ostvarenju "Čovek koji je prodao svoju kožu"

Predsednica Akademije italijanske kinematografije i umetnička direktorka Piera Detasis je karijeru Belučijeve opisala kao "zvezdanu i mudru", a primetila je da joj je i francuska kinematografija bila odana.

Da film daje dodatne slojeve značenja origilanom umetničkom delu smatra i umetnik Delvoa.

"Činjenica je da je Tim prodat važnija je od same tetovaže. Radi se o komodifikaciji umetnosti, ljudi... Ali u ovom se filmu, takođe, bavi ljubavlju, migracijom i još mnogim drugim stvarima", preneo je umetnikove reči o filmu Artnet News.

Komentari (0)

Kultura