Uroš Petrović za Euronews Srbija: Ako hoćemo bolje društvo za 20 godina, moramo da radimo sa decom

Iza Uroša Petrovića je izuzetno produktivna godina. Objavio je treći nastavak svojih knjiga za decu, pa su nakon "Prvih" i "Drugih sedam", pred čitaocima i "Trećih sedam" bajki. Nakon njih, izašle su još dve knjige: "Bajka o Ledemonu" i "Začarana sprava".

Sagovornik prve emisije "Samo kultura" na Euronews Srbija iza sebe ima 26 knjiga, prodatih u preko pola miliona primeraka i to samo na domaćem terenu, a poslednjih godina uživa u pisanju bajki. 

"Ne znam da li je tačno, ali sam na internetu pročitao da je Ajnštajn rekao: 'Ako hoćete da vam deca budu inteligentna, čitajte im bajke, a ako hoćete da budu još inteligentnija, čitajte im još bajki'. Kad je dobri čika Ajnštajn to rekao, ili ako mu je već pripisano, onda sam rešio da dam svoj doprinos. Tako je nastala zbirka 'Prvih sedam'", kaže Petrović, dodajući da se trenutno ilustruje "Četvrtih sedam", koje bi trebalo da budu objavljene sledeće godine.

Kada je pisac poslednji put bio gost Euronews Srbija, naveo je 30 razloga zbog kojih bi deca trebalo da čitaju bajke. 

Iako nismo stigli da nabrojimo još toliko, naš sagovornik podseća da deca koja čitaju bivaju uspešnija u životu, veštija i hrabrija sa rečima, što će im jednog dana, čime god se bavila, biti velika prednost.

"Čini mi se da su bajke jako važne, ne samo zbog te veštine čitanja, veštine sa rečima, već i zbog poruka koje šalju", ističe Petrović. 

"Mislim da je čitanje ne samo bajki i ne samo mojih knjiga, već i recimo Ršumovih ili knjiga Jasminke Petrović ili Dejana Aleksića, Duška Radovića, Zmaja, da je to jako važno za odrastanje", dodaje naš sagovornik.

Podsticanje na razmišljanje

Uroš Petrovć je pre svega pisac, ali je poznat i po pisanju zagonetki i zagonetnih priča, podsticanju dece i odraslih na razmišljanje, a proglašen je u nekom trenutku i za najpametnijeg čoveka u Srbiji.

U protekloj godini održao je i preko 200 radionica za različite starosne grupe, ali kako kaže, najviše voli da radi sa decom.

"Zanimljivo je da kada predškolcima postavim zagonetno pitanje, za jedan minut daju 20 do 25 ideja. Deca starijeg uzrasta osnovne škole daju 7 do 8, a odrasli jedva dve. I onda stalno govorim da je moja misija da što više dece odraste i steknu znanje, obrazovanje i iskustvo, a da zadrže onu maštu, hrabrost i duh iz detinjstva, jer onda imamo čoveka koji se igra, koji je kreativan, koji može da nađe nova rešenja. Onda, čini mi se, čime god se bavio, opet je u velikoj prednosti nad drugima, jer je sačuvao tu dečiju radost u svemu", smatra Petrović. 

Prema njegovim rečima, očigledno je da kroz život dolazi do nekakve vrste kalupljenja koje sputava kreativno razmišljanje, što je posledica akorda različitih činilaca.

"Samopouzdanje je pola posla u životu. Kada radim sa decom, dajem fokus na tri stvari. Prvo je naravno kreativnost, u čemu mislim da sam prilično dobar. Druga je to samopouzdanje. A treća, takođe jako važna danas je - neodustajanje", kaže pisac. 

Euronews Srbija

On podseća da je deci danas dostupno mnogo video igara, koje im šalju drugačiju sliku sveta od one koja je stvarna.

"Tu pomeriš svog junaka za pet metara na ekranu i dobiješ 15 miliona nekih bodova, sve pršti na sve strane, vatromet boja... A život nije baš takav. Onda su danas deca sklona da brzo odustanu. A ja im uvek govorim: 'Dok pokušavaš, ti si živ'. Dakle, ako ne odustaješ, ne postoji nikakva šansa da ti nešto ne uspe", kaže Petrović.

On navodi primer Dž. K. Rouling, koja je s teškom mukom našla izdavača za svoj serijal knjiga o dečaku čarobnjaku, koji će kasnije postati planetarno popularan.

"Upornost i neodustajanje su nešto čemu bi trebalo da ih učimo od malena", kaže pisac. 

Posledice naglog tehnološkog razvoja

Iako su najmlađi danas u proseku daleko veštiji od odraslih u baratanju savremenim tehnologijama, to nosi i brojne posledice, upozorava Petrović.

"Oni su superiorni samo u tom pristupu tehnologiji, ali recimo imaju mnogo manju pokretljivost prstiju. Logopedi kažu da čak 80 posto dece ima poremećaje govora i u prvom razredu osnovne škole, ne mogu da izgovore sve glasove. Što nije ni čudno, jer da bi se izgovorila jedna prosečna reč, kažu oni, treba da se orkestrira 75 mišića. To je, dakle, proces koji je složen i koji su ranije četvorogodišnja deca nadoknađivala tako što su, na primer, pre samo 30 godina postavljala 435 pitanja dnevno", kaže on. 

Danas, kada dete ima pristup nekom ekranu, ne postavlja toliko pitanja i nedovoljno su fizički aktivna, što su problemi s kojima se suočava cela planeta.

"Mi nemamo iskustva na koja bismo se ugledali, ali do nas je da uradimo sve što možemo da znamo da smo bili tu i da smo pokušali da se izborimo da deca budu što uspešnija, srećnija, zadovoljnija", kaže Petrović.

Ljudi poput njega pomažu roditeljima, školskom sistemu na tom teškom putu. Za njega je, kaže, rad sa decom nešto najbliže onome što bi moglo da bude smisao života. 

"Ako hoćeš bolje društvo za 20 godina, ti moraš da radiš sa decom. Ne postoji drugi način. Ja sam to izabrao i uživam u tome. Mislim da je to jedno od najlepših zanimanja - biti pisac za decu, raditi radionice sa decom, pa uradićemo koliko možemo", kaže naš sagovornik. 

A kako je polagao test inteligencije na jeziku koji nije baš najbolje znao i kako je ipak stekao zvanje "jednog od najpametnijih u Srbiji", pogledajte u priloženom videu.