Igre 
"Povratak divljine": Strip koji prenosi snažnu poruku o posledicama ekološkog nemara
Komentari18/03/2025
-18:19
Bajke su se ostvarile i dolaze po ono što im pripada. Predstavljamo vam "Povratak divljine" - strip scenaristkinje Devin Grejson i ilustratorke Jane Adamović.
"Ovo je jedan strip koji pre svega obrađuje jednu aktuelnu temu, a to je tema klimatske krize, međutim sa jednim daškom magije, zato što spaja magični svet, svet bajki, fantazije sa jednom realnošću u kojoj živimo, a to je planeta u kojoj se prirodni resursi sve brže troše i u kojoj smo sve češće suočeni sa raznoraznim prirodnim katastrofama, poput velikih požara, poplava i slično", kaže Adamović za Euronews Srbija.
Euronews Srbija
Strip je nastao iz prijateljskog odnosa dve autorke i zajedničke ljubavi prema fantastici i legendama o magijskom i vilinskom svetu.
"To nisu one standardne vile na koje smo navikli u možda Tolkinovim romanima gde su svi lepi - to su mutirane vile, iskvarene i zloćudne, zato što su besne na ljudski rod. Oni su jedno sa prirodom, a samim tim su rešili da uzmu stvar u svoje ruke i da se suoče sa čovečanstvom i spasu planetu", objašnjava ilustratorka.
Bez heroja koji spasava svet
"Povratak divljine" je objavljen u Americi pre tri godine. Bio je to američki debi za Janu Adamović koja ima veoma uspešnu karijeru u Evropi. U međuvremenu, strip je uvršten u kurikulum književnosti na jednom univerzitetu u Pensilvaniji.
Euronews Srbija
Nađa Pavlica, komunikološkinja i teoretičarka stripa, za Euronews Srbija kaže da "Povratak divljine" ne svaljuje krivicu na nekog pojedinca, niti pronalazi rešenje u superherojima, za razliku od mnogih stripova koji se bave sličnom tematikom.
"Ovde idemo u jednu univerzalnost i način na koji zapravo čovečanstvo se na univerzalan način mora spasavati od propasti. Takođe vidimo jednu hrabrost u stripu da se ne beži od politike, da se ne beži od problema kapitalizma koji je usko povezan sa problemom uništavanja prirode i sa nekim, opet, različitim drugim problemima. Mislim da ovde čitam i neke različite postkolonijalne i feminističke teorije", smatra Pavlica.
Povezane vesti
Strip više nije rezervisan samo za muškarce
Srpsko izdanje "Povratka divljine" objavio je Darkwood. U tržnom centru "Zeleni Venac" nalazi se živopisan prostor ove izdavačke kuće i najstarije striparnice na našim prostorima.
Darkwoodov koncept glasi: "Sve škole stripa za sve uzraste i oba pola".
"Povratak divljine" je strip kojim započinje nova biblioteka, "Venera", fokusirana na žensko strip stvaralaštvo.
Euronews Srbija
Pored toga što danas devojčice mnogo češće čitaju stripove, nego što je to bio slučaj pre 20 godina, ni stvaranje stripova nije više polje rezervisano samo za muškarce.
"Strip više nije nešto što pišu samo muškarci, o muškarcima za muškarce, nego je tu naravno svakako sa čitalačke strane i zahvalniji ženski pol. Kao što vam je poznato, to važi i u knjigama, to sad isto važi i u svetu stripa. Žene jesu generalno verniji, zahvalniji čitalački sloj koji zaista samo treba navići i treba ispuniti sve njihove prohteve", smatra izvršni urednik Darkwood-a Dragan Jovanović.
Izbora ima toliko da se ispune bilo čiji prohtevi. Ipak, opstanak strip-izdavaštva ponekad izgleda kao nemoguća misija.
"Kako ja volim da kažem, u šali, dok smo bili 13. rupa svirali, bilo je dobro. U situaciji u kojoj je otkup za biblioteke koji predstavlja onu početnu jedinicu u kojoj mladi čitaoci u školskom uzrastu, jer nemaju svi novca, pošto, nažalost, država svake godine, to je već bolna tačka u svetu kulture, sve manje otkupljuje izdanja, to posebno važi za devetu umetnost, strip-autori su dakle prinuđeni da pribegavaju nekim novim metodama, novim taktikama kako bi zadržali, ojačali i proširili tržište", kaže Jovanović.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Za to vreme, autorski strip svojim kvalitetom stalno opravdava odrednicu deveta umetnost.
"Ja ga posmatram kao umetnički medij, iako mislim da je okej da nekada bude i samo zabava, ali mislim da je zapravo vrednost stripa u tome što zbog te navodne zabave i zapravo prijemčivosti za širu publiku i načina na koji čitamo jedno jako dobro mesto, ne samo za predstavljanje određenih kompleksnih teorija i tema, što vidimo i u ovom stripu, već čak i te teme mogu da se razvijaju i produbljuju na jedan način koji će pomoći nekoj publici, a to je često neka druga publika koja nije u nekom mainstream narativu", smatra Pavlica.
Cilj svih učesnika ove grane umetnosti jeste razvijanje njene popularnosti.
Povezane vesti
"Kao što imate u Francuskoj i Belgiji redove ispred knjižara i striparnica kada se pojavi novi 'Asterix' ili novi 'Talični Tom', bilo bi sjajno da to bude i kod nas, doduše u nekoj primerenijoj meri. To je, nadam se, nešto što bi trebalo da bude zalog svih nas koji se bavimo ovim poslovima", kaže Jovanović.
Pored svih izazova, pravo na optimizam daje stalni priliv mladih čitalaca. A kad se jednom uđe u ovaj čudesni svet, nema nazad.
Komentari (0)