Igre 
Salman Ruždi: Nepogrešivi test za bilo šta što pišem je moj osećaj stida
Komentari03/09/2021
-18:57
Pisac Salman Ruždi ima 74 godine, 12 napisanih romana i veliku volju da isprobava nove stvari. Tako je nedavno objavio da će početi da piše za popularnu internet platformu Substac, koja omogućava čitaocima da se pretplate na nove sadržaje iz pera svojih omiljenih pisaca.
"U ovih čudnih godinu, počela je da me poprivlači ideja da isprobavam stvari koje nikad ranije nisam radio. To ima veze sa ovim prisilnim stanjem u kom smo svi bili okrenuti ka sebi. Objavio sam knjigu eseja koja je bila moja dvadeseta knjiga i već pišem narednu, koja je roman. Pomislio sam: uradi nešto drugo. I baš u tom trenutku, pojavio se ovaj projekat", ispričao je Ruždi za Gardijan.
Kada su iz Substacka pitali njegovog agenta da li je to nešto što bi on želeo da radi, nije bio siguran, ali poslednjih godina ta platforma privukla je mnoge poslenike pisane reči, među kojima i čuvenog izraelskog pisca Etgara Kereta.
"Gledao sam Keretov Substack i on je tako vickast i prijatan i on se očigledno odlično zabavlja radeći to, da sam pomislio: 'Možda bih i ja to mogao da radim'", kazao je Ruždi.
Pisci često pružaju mešavinu besplatnog i plaćenog sadržaja, što i Ruždi planira da uradi. Želi da objavljuje po jednu novelu, kao i kratke priče, tračarije iz sveta književnosti ("ali ne one koje bilo koga vređaju"), a pisaće i o knjigama i filmu.
Oduvek sam želeo da pišem o filmovima
"Oduvek sam želeo da pišem o filmovima. Bio je jedan trenutak pre sto godina, kada je neko u Njujorkeru otišao na odsustvo jer mu se žena porodila i pitali su me da li bih mogao da uskočim na nekoliko meseci i budem njihov filmski kritičar. Mislio sam da je to divna ideja i rekao sam: 'Da, moliću!' Ali je onda kritičar odustao od odsustva, pa sam otpušten i pre nego što sam počeo", kaže Ruždi.
Tokom pandemije je često gledao filmove zbog kojih se nekad i zaljubio u sedmu umetnost - francuski Novi talas, italijanski Novi talas i sve druge sjajne filmove iz perioda šezdesetih i sedamdesetih.
Povezane vesti
"Bilo je interesantno videti šta se u mom gledištu zadržalo, a šta ne", kaže on.
I njegova novela pod nazivom "Sedmi talas" povezana je, takođe, sa filmom. Tekst od 60.000 reči koji je zatim smanjen na 35.000, govori o filmskom reditelju i glumici koja mu je muza, a napisan je u stilu filmova Novog talasa sa "neočekivanim prekidima kadrova i gangsterima".
"Nepogrešivi test za bilo šta što pišem je moj osećaj stida. Ako se stidim da vam to pokažem, to znači da nije spremno. Dođe trenutak u kom se ne stidim da pokažem i zapravo jedva čekam da pokažem ono što sam napisao", kaže pisac.
To će biti njegov digitalni eksperiment serijske fikcije, a novi odlomci trebalo bi da se objavljuju otprilike jednom nedeljno tokom perioda od godinu dana.
AP/Rogelio V. Solis
Iznenađujuće veliki broj klasika već je pretvoren u serije tekstova: najbolji primer je "Pikvikov klub" Čarlsa Dikensa, ali su "serijalizovani" i "Gospođa Bovari", "Rat i mir" i "Srce tame". Ruždi je za Gardija prepričao i iskustvo njegovog kolege Semjuela Ričardsona koji je svoj roman "Klarisa" 1748. objavljivao kao seriju.
"Njegovi čitaoci su očekivali da će se ona na kraju zaljubiti u lika. Ali on je onda siluje. Ričardson je dobio mnogo pisama čitalaca koji su rekli da, uprkos tom groznom činu, i dalje žele ono što bi oni smatrali srećnim krajem - a da im on to namerno ne daje. Nikad to nisam imao ranije, da nešto objavim o čemu ljudi mogu da daju sud dok se situacija odvija", kaže Rušdi.
Da li je otvoren za ideju da pušta čitaoce da oblikuju priču?
Povezane vesti
"To bi morao da bude jako dobar predlog. Ali se zapravo ponekad desi da neko kaže nešto o liku, što vi niste imali na umu kad ste ga pisali… Kada bi neko rekao, na primer: 'Oh, to je interesantno, želim da čujem više o tome', onda bih im možda dao više o tome", kaže on.
Važno je koji glasovu mogu da se čuju
Čuveni pisac ističe da nema nameru da koristi Substack kao političku platformu, ali priznaje da ga neke teme, kao što je situacija u Avganistanu, mogu naterati da nešto kaže.
Ipak, nakon što mu je upućena fatva od strane iranskog ajatolaha Homeinija 1989, zbog romana "Satanski stihovi", sloboda govora je u središtu Ruždijevog javnog identiteta.
"Pitanje o tome koji glasovi mogu da se čuju je vrlo važno. U izdavaštvu postoji veliki problem toga koji glasovi dobijaju tu priliku, a ja ne kažem da je to prošlo, ali se menja. Ovde (u Americi, a Ruždi živi u Njujorku) pisci drugačije boje kože sada imaju više prostora nego ranije i u sferi izdavaštva, ali i u sferi kritike", kaže Ruždi.
Trenutno ga interesuje da pronađe dodir sa svojim čitaocima.
"Mislim da nove tehnologije uvek omogućavaju nove oblike umetnosti i da književnost nije pronašla svoj novi oblik u ovom digitalnom dobu… Sumnjam da će neko mojih godina izmisliti tako nešto", kaže pisac, koji je i posvećen Tviteraš sa preko milion pratilaca na toj mreži.
Kaže da još čeka da vidi kako će funkcionisati Substack, ali takođe priznaje da se isprobavanjem digitalne platforme za svoje pisanje, barem malo udaljava od stare dobre knjige u papiru, kojoj je posvetio svoj život.
"Ljudi pričaju o smrti romana, gotovo od njegovog nastanka, ali zapravo je staromodna knjiga u papiru, neverovatno živa i prisutna. I onda ja dođem i napravim korak ka njenom ubistvu", kaže Ruždi.
Komentari (0)