Muzej savremene umetnosti obeležava sto godina nadrealizma

Komentari

Autor: Euronews Srbija

18/10/2024

15:41

Euronews Srbija

veličina teksta

Aa Aa

Velika izložba "Aktivitet: 100 godina nadrealizma", kojom će biti obeležena stogodišnjica nadrealizma u Srbiji i svetu, biće otvorena u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu 19. oktobra u 13 sati, i trajaće do 25. februara 2025. godine.

Na izložbi će biti prikazano preko 200 crteža, kolaža, filmova, ali takođe i arhivska građa u interakciji sa nekim savremenim umetničkim delima koji su u zbirci Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Autorka koncepta i idejnog rešenja je prof. dr Sanja Bahun sa Univerziteta u Eseksu u Velikoj Britaniji, a kustoskinje izložbe su još i leksandra Mirčić, Una Popović i Žaklina Ratković.

Mirčić za Euronews Srbija kaže da izložba obeležava sto godina od "Prvog manifesta nadrealizma" Andrea Bretona i sto godina od prvih publikacija i aktivnosti Beogradskog nadrealističkog kruga u jesen 1924.

"Imamo posebnu priliku da slavimo tu godinu zato što su naši nadrealisti u isto vreme kada i francuski počeli zapravo da stvaraju nadrealistički pokret u Srbiji. Muzej savremene umetnosti ima veliku kolekciju nadrealističke vizualne eksperimentacije, kako su to oni nazivali. To smo dobili na poklon od porodice Marka Ristića, od njega lično, njegove supruge i ostalih naslednika, a s druge strane imamo i poklon od Vaneta Bora, tako da i Muzej savremene umetnosti zapravo ima najveću kolekciju vizualne eksperimentacije naših nadrealista", objašnjava kustoskinja.

Konceptualni okvir izložbe upredstavlja ideja "aktiviteta", koja je ujedno i ključni konceptualni doprinos našeg nadrealizma svetskoj avangardnoj baštini. Ovaj koncept, kojoj su naši nadrealisti posvetili mnoge stranice i dela u kolekciji Muzeja savremene umetnosti, podrazumeva tri odrednice. Prva je da su umetnička dela “aktiviteti” koji nastaju kroz interakciju nesvesnog i realnosti, te da umetnička dela žive isključivo kroz aktivnu interakciju između umetničkog objekta, njegovog stvaraoca i njegovog primaoca; stoga sama dela i način njihovog predstavljanja publici moraju biti orijentisani ka interakciji. Druga odrednica je da je ta kreativna interakcija uvek transformativna, te da su periodične nove aktivacije umetničkih dela neophodne za svako društvo i svet u celini, a kustosi moraju inovirati i pronalaziti metode interakcije koji odgovaraju novim publikama. Konačno, treća odrednica podrazumeva da stvaraoci i primaoci umetničkih dela trebaju da dolaze iz najšireg društvenog preseka i da društvo ima posebnu odgovornost da uključi u aktiviranje umetničkih dela one koji su ređe eksponirani umetnosti, kao što su deca, seniori, osobe sa invaliditetom.

Umetnici i kolektivi čija će dela biti izložena su: Dušan Matić, Nikola Vučo, Oskar Davičo, Milan Dedinac, Stevan Živadinović - Vane Bor, Radojica Živanović-Noe, Đorđe Jovanović, Đorđe Kostić, Aleksandar Vučo, Julijana Lula Vučo, Jelica Ševa Ristić, Marko Ristić, Solomon Moni de Buli, Dida de Majo, André Breton, Stane Kregar, Miljenko Stančić, Jovan Bijelić, Max Ernst, Andrè Masson, Joan Miró, Pablo Picasso , Man Ray, Yves Tanguy, André Thirion, Ivana Tomljenović-Meller , Krsto Hegedušić, Ljubiša Jocić, Miodrag Nagornim nepoznati nadrealista, Lana Vasiljević, Katia Drenovska, Roberto Echaurren Matta, Bogosav Živković, Nives Kavurić-Kurtović, Jean Lurçat, Wifredo Lam, Pavle Levi i Andrej Dolinka, Predrag Nešković, Nedeljko Neša Paripović, Tomislav Peternek, Bogdanka Poznanović, Vasko Popa, Zoran Popović, Vladan Radovanović, Goran Stojčetović, Zoran Todorović, Miloš Tomić, Georges Hugnet, Erwin Wurm, Ljubica Marić, Natalija Vladisavljević, PerArt, kuda.org, Ivana Momčilović, NEP Nova Evropa, Howard Slater.