Igre 
Ser Majkl Kejn: Iz penzije me izvukao Džek Nikolson, pa sam dobio drugi "Oskar", a sad sam iz dosade napisao roman
Komentari25/08/2021
-21:48
Ser Majkl Kejn ima 88 godina i iza sebe preko 100 filmskih i pozorišnih uloga ("tačnije, 151", kaže on). Oskarovac je trenutno na festivalu u Karlovim Varima, gde je preuzeo nagradu "Kristalni globus" za doprinos svetskoj kinematografiji i gde premijerno predstavlja novi film "Best Sellers". U pitanju je ostvarenje rediteljke Line Resler, u kom Kejn igra mrzovoljnog pisca sklonog alkoholu.
Kejn je u intervjuu za magazin Varajeti ispričao da je vrlo rano naučio da glumi pijane ljude.
"Trebalo je da glumim pijanca, tako da sam izašao na scenu i uradio svoj deo, a producent me je pitao: 'Stani, Majkle. Šta to radiš?' Rekao sam: 'Ja sam pijan u ovoj sceni'. On je odgovorio: 'Znam da si pijan u ovoj sceni, ali šta TI radiš? Pijan čovek pokušava da govori kako treba i hoda pravo. Ti si glumac koji pokušava da govori pogrešno i tetura se kad hoda'. I to je zapravo osnova glume", rekao je Kejn.
Pored tog iskustva, u portretisanju pisca pomoglo mu je i to što je i sam napisao nekoliko knjiga, od kojih neke tek treba da budu objavljene.
"Sreo sam mnogo pisaca i svakog od njih sam glumio. Pisci mnogo piju, jer su sami sa sobom. Napisao sam šest knjiga, tako da znam to. Postane dosadno. Samo sedim sam. Potrebna je neka pomoć, neki stimulans, a to pomaže", rekao je glumac.
Upitan u kojim ulogama je naviše uživao, on nabraja filmove: "Čovek koji je hteo da bude kralj" (1975), "Alfi" (1966) i od skorijih "Mladost" (2015) Paola Sorentina.
"Osvojio sam nagradu Nemačke akademije za ulogu (u Sorentinovom filmu), ali su je potpuno ignorisali u Velikoj Britaniji i Americi. Čekao sam neko vreme na kritike, mislio da ću možda dobiti neku nominaciju. Ali kompletno ignorisanje. Nemam pojma zašto. Isto je i sa filmom Džona Hjustona 'Čovek koji je hteo da bude kralj'. On je bio divan, divan reditelj i nekoliko puta sam bio kod njega i znam njegovu decu. Niko nije kao Džon Hjuston. Bili smo prijatelji zauvek".
Povezane vesti
Mlađe generacije znaju ga, međutim, kao odanog Betmenovog batlera i kuma Alfreda Penivorta u filmovima Kristofera Nolana. Za "Varajeti" je ispričao zanimljivu anegdotu o prvom susretu sa tim rediteljem.
"Imam kuću na selu i bio sam tamo jedne nedelje. Neko je pozvonio na vrata i kako sam bio u blizini, otvorio sam vrata ispred kojih je stajao čovek sa scenarijem u rukama i rekao da je on filmski reditelj. Pitao je da li može da uđe uz poruku: 'Želim da igraš batlera u Betmenu'. Pitao sam: 'Batlera? Šta da kažem? 'Večera je poslužena'? On je rekao 'Ne. On je bio Betmenov kum i to je mnogo veća uloga'. To je prvo čega se sećam o Kristoferu Nolanu. A igranje u tom filmu bilo je apsolutno fantastično. Stvar sa Nolanom je da, kao glumac, ne znate uvek šta se dešava na sceni. Pitate ga i on kaže: 'Reći ću ti kad to uradiš'", ispričao je Kejn.
Interesantno je da je publika umalo ostala uskraćena za sve fantastične uloge u kojima je gledala Kejna u poslednjih dvadesetak godina. Naime, on je krajem devedesetih želeo da se penzioniše, jer je shvatio da ga više niko ne zove da igra glavne uloge. Otvorio je restoran u Majamiju, ali ga je iz samonametnute penzije izvukao kolega Džek Nikolson. Pozvao ga je da zajedno igraju u filmu "Blood and Wine".
"Da sam se penzionisao u 65. nikada ne bih dobio drugi Oskar, nikada ne bih snimio film sa Džekom Nikolsonom i nikada ne bih uradio sve te filmove sa Kristoferom Nolanom", kaže glumac.
Prvi Oskar dobio je 1987. za sporednu mušku ulogu u filmu "Hana i njene sestre", a 2000. za "Kućna pravila", čime je baš uz Nikolsona postao jedan od retkih glumaca koji je imao barem po jednu nominaciju u svakoj deceniji počev od šezdesetih, pa sve do dvehiljaditih. Za svoj doprinos glumi odlikovan je i ordenom viteza od strane kraljice Elizabete Druge, a kaže da mu je to najvažnije priznanje.
"Kada me je odlikovala, rekla mi je: 'Imam osećaj da radite to što radite vrlo dugo, ser Majkl'. I to je bio prvi put da sam oslovljen sa 'ser Majkl'. I hteo sam da kažem: 'I vi isto', a ali sam pomislio da je bolje da to ne kažem", ispričao je Kejn.
Pored glume, postao je i ostvaren pisac i ima iza sebe šest knjiga o umetnosti glume, a deluje i da više ne razmišlja o penziji.
Povezane vesti
"Imam 88 godina i ljudi mi ne kucaju baš na vrata da mi daju scenario, ali povremeno dobijem ulogu. Bilo mi je dosadno sa svim ovim slobodnim vremenom koje smo dobili i pomislio sam da nikada nisam pisao roman. Napisao sam triler pod nazivom 'If You Don't Want to Die' (u slobodnom prevodu: 'Ako ne želiš da umreš'). Ponudio sam ga izdavačima, ali je još u ranoj fazi. Svidelo mi se da pišem roman. To je kao da pišete biografiju, ali možete da u nju stavite sve laži", kaže Kejn.
Priredila: S. R.
Komentari (0)