Umetnost na rekama: Evropski paviljon 2024 Liquid Becomings kao odgovor na Venecijansko bijenale

Prošle nedelje je plovidbom brodom "Kej 2" po ušću Save u Dunav u Beogradu, započela internacionalna manifestacija "Evropski paviljon 2024: Liquid Becomings".

Ovaj projekat predstavlja putujući paviljon umetnosti u vidu četiri broda koji plove po četiri evropske reke - Dunavom, Rajnom, Vislom i Težom, pre konačnog susreta u Lisabonu u okviru završnog umetničkog programa u novembru 2024. Plovidbe će trajati tokom septembra i oktobra ove godine, a kustosi će biti deo umetničkih posada brodova.

Jedan od kustosa je pozorišni reditelj Bojan Đorđev koji je inicijativu ocenio kao "odgovor na Venecijanski bijenale i slične manifestacije koje podrazumevaju nacionalne paviljone".

"Ovaj paviljon ima za zadatak da istraži, za razliku od nacionalnih paviljona, gde smo svi nekako različiti i posebni, šta je to što nas ujedinjuje i šta nam je zajedničko", objasnio je Đorđev za Tanjug.

Prema njegovim rečima, "Evropski paviljon" se kritički odnosi prema nacionalnim paviljonima, ali i prema pojmu paviljona kao takvog.

"Zato smo ga rastvorili na nešto što nije na jednom mestu, što nije jedna zgrada koja se posećuje, nego je u stvari u stalnom protoku, u stalnom nastajanju i odatle naziv ovog paviljona 'Liquid Becomings", naveo je Đorđev.

Svaki od četiri broda koji će ploviti u septembru i oktobru imaju posadu od pet umetnika i dva kustosa, sa kapetanom. U projektu učestvuje 37 umetnika iz Evrope, ali i Brazila, Argentine, Libana i Sjedinjenih Država.

"Ti brodovi su kao neke vrste plovećih rezidencija. Jedan brod na kome ću biti i ja i moj kolega Siniša Ilić, kao vizualni umetnik i kustos, kao umetnici i domaćini tog broda, će saobraćati Dunavom od Mađarske do Rumunije, preko Srbije", objasnio je Đorđev.

Tanjug/Marko Đoković

Prema njegovim rečima, brod na Visli će saobraćati od Gdanjska do Krakova, na Rajni od Diseldorfa do Roterdama, kao i po reci Težo od Toleda do Lisabona. Đorđev je dodao da će svaki brod imati od pet do osam dodatnih umetnika i umetnica iz različitih disciplina, ne samo iz vizuelne, već i iz izvođačkih umetnosti, književnosti i muzike, uz nekoliko istraživača.

"Putuje se jako sporo, nekih deset kilometara na čas. To je sušta suprotnost brzini života koja nas okružuje i jeste neka vrsta umetničke ekspedicije, umetničkog istraživanja i potrage za susretima", rekao je Đorđev.

 Uz nadu da će napraviti nekoliko stanica na Dunavu, Đorđev je dodao da je njemu i Siniši Iliću bitno da preko njih demonstriraju šta je sve evropska kultura i šta je posebna pozicija Dunava kao milenijumske granice, između Rimskog carstva i varvara, i centralnoevropske kulture i Osmanske imperije.

"Danas je Dunav šengenska granica, koja brani prelazak mnogim ljudima. Evropska civilizacija i identitet su nešto na šta vredi biti ponosan, u smislu kulture i dostignuća, s druge strane je Evropa kolevka nacizma, fašizma, genocida i kolonijalnih osvajanja", naveo je Đorđev.

Naglasivši da su to komplikovane teme, Đorđev je dodao da se nada da će ih umetničke prakse i geste preispitati i naučiti ponovo gde je umetnosti mesto u tom poretku i kako umetnost može da se založi za evropski identitet.