Aktuelno iz kulture

Panel "Zašto pesnici pišu romane?" otvorio Beogradski festival evropske književnosti

Komentari

Autor: Tanjug

05/06/2024

-

09:45

Panel "Zašto pesnici pišu romane?" otvorio Beogradski festival evropske književnosti
Panel "Zašto pesnici pišu romane?" otvorio Beogradski festival evropske književnosti - Copyright Unsplash/Gülfer ERGİN

veličina teksta

Aa Aa

Panelom "Zašto pesnici pišu romane?" sinoć je u Domu omladine Beograda počeo Beogradski festival evropske književnosti, koji organizuje Izdavačka kuća Arhipelag. 

Pesnik i prozni pisac Nenad Jovanović rekao je da se "pesnici laćaju romana ne bi li nešto zaradili, za promenu, jer je uobičajeni honorar za zbirku pesma nula".

Jovanović je primetio da u odnosu na nagrade za najbolji roman, poput NIN-ove, njemu pesničke nagrade izgledaju smešne, iako ih ima mnogo, par stotina, i obično nose imena iz slavnih dana srpske istorije.

Prema njegovim rečima, nagrade za poeziju su neznatne u odnosu na one za roman, koje idu ido 15.000 evra.

Jovanović je priznao da ne zna da li je to razlog za brigu, ali je dodao da postoji i odgovor na pitanje "zašto romansijeri ne pišu pesme", koji glasi: "Ne mogu". 

Književna kritičarka Tamara Krstić je primetila da danas nagrade za roman daje mesna industrija "Matijević", ali da je u drugoj Jugoslaviji to činila i Željezara Sisak.

Prema njenim rečima, malo polje za poeziju se širi i postoji "krug pesnika i novih generacija koje su razbile barijeru da je poezija važila za hremetično polje koje nije baš savim razumljivo".

"Velika je razlika između romanopisaca koji bi pokušali da napišu pesmu i pesnika koji se odvaže da pišu prozu. To vidim kao preimućstvo i polje eskperimenta - pesnici pokušavaju da pronađu novu formu da ne odustanu od poezije", navela je Krstić. 

Primetivši da danas postoje autori koji pišu romane zbog nagrade, novca ili statusa književnika, Krstić je dodala da "postoji broj pesnika koji vide da prozom mogu da dopru do šire publike". 

Krstić je navela da je njen osećaj da je knjiga "Deca" Milene Marković "poema, ne roman", odnosno da to "nije roman u stihovima, kako bi tumačili po primerima iz prošlosti", dodavši ipak da je tu "porozna i fluidna granica". 

Pesnik i romansijer Bojan Vasić je podsetio da se "romani prodaju bolje i imaju veću publiku", ali i da postoje romani koje pročita 50 ljudi i ne dobiju nikakvu nagradu, kao i da mu je zanimljivo zašto su neki romani uopšte čitani i nagrađivani.

"Roman je apsolutno dominantan na književnom polju. Ali sama književnost ima daleko manji značaj nego pre 50, 60 godina. Roman je dominantniji na mnogo manjem terenu. Slabiji je nego pre 50, 60 godina. Ne poteže toliko velike teme, izrazite junake i likove, smanjio se u neku vrstu proširene autofikcije", ocenio je Vasić.

Beogradski festival evropske književnosti traje do 6. juna u dvorani "Amerikana" DOB-a, gde se svakog dana u 19 i 20 časova održavaju čitanja domaćih i stranih pisaca, kao i razgovori o savremenoj književnosti i kulturi.

Komentari (0)

Kultura

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara
Aktuelno iz kulture

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara

Konceptualno delo Mauricija Katelana kupio je kineski investitor u kriptovalute Džastin San za četiri puta veći iznos od procenjenog.

21/11/2024

10:43

pročitaj celu vest
"Virdžina" u novom ruhu: Digitalno restauriran kultni film Srđana Karanovića o devojčici koja je odrastala kao dečak