Kako je Praznik rada postao "roštiljijada": Istorija obeležavanja Prvog maja u Srbiji i Evropi

Svet već 134 godine obeležava Međunarodni praznik rada, dan posvećen borbi za radnička prava, čiji su temelji udareni još krajem 19. veka. Mada je 1. maj odabran kao Međunarodni dan rada zbog čuvenih demonstracija u Čikagu održanih početkom maja 1886. godine, njima su prethodili brojni protesti u zapadnim zemljama planete zbog malih nadnica, rada od 12 pa čak i 18 sati i života na ivici bede.

Tako su 21. aprila 1856. radnici kamenoloma u Melburnu u Australiji protestovalli zbog uslova rada nedostojnih čoveka i na kraju uspeli da se izbore za svoje ciljeve i primoraju poslodavce da ustanove osmočasovno radno vreme. 

Njihov uspeh inspirisao je godinama kasnije i radike u Sjedinjenim Američkim Državama, koji su svoje zahteve simbolično istakli u tri osmice: osam sati rada, osam sati odmora i osam sati kulturnog uzdizanja. Protesti su trajali nekoliko dana, a 3. maja 1886. u Čikagu izbila je velika tuča sa policijom u kojoj je bilo i mrtvih. Ipak, njihova ideja nije umrla. 

Na Drugoj internacionali održanoj u Parizu 1889. odlučeno je da će svaki naredni 1. maj biti posvećen sećanju na čikaške radnike i borbama za radnička prava.

profimedia

Do kraja 19. veka mnoge Evropske zemlje bile su inspirisane primerom iz SAD i praznik je dobio globalni karakter. 

Prvi maj u Srbiji

Pošto je i Srpska socijaldemokratska partija bila članica Internacionale, praksa obeležavanja tog dana počela je i na našim prostorima.

Ideal 8-8-8 naredne 1890. godine tražen je na ulicama mnogih evropskih i američkih gradova, ali u Beogradu nije obeležen. Ipak, tog dana objavljena je dirljiva pesma pesnika Milorada Mitrovića "Prvi maj 1890. godine", prva na srpskom jeziku koja je posvećena tom prazniku.

U Beogradu je Prvi maj obeležen tek tri godine kasnije, a u njemu je važnu ulogu igrao Vasa Pelagić, narodni lekar i teoretičar socijalizma, koji je u Makedonskoj ulici poslao pozdrav "mladom srpskom proletarijatu" okupljenom u "Radničkoj kasini".

Ispred kafane je odjekivala "Marseljeza", kao simbol slobode i revolucije, praćena poklicima "Živeo Prvi maj!", ali se proslava nije prelila na ulice, jer su je zaustavili žandarmi.  

U tim prvim godinama obeležavanje Prvog maja je podrazumevalo protestnu šetnju radnika i članova i pristalica određenih partija, pre svega, Socijaldemokratske. U suštini, najčešće je bilo reči o šetanju nekoliko hiljada ljudi centralnim ulicama Beograda. 

Uranci prepuni simbolike

Protestne šetnje sa većim ili manjim sukobima demonstranata i štrajkbrehera, održavale su se do Prvog svetskog rata, a onda su u međuratnom periodu postali popularni uranci, doduše ne masovnog karaktera, kakvi će postati uobičajeni nakon Drugog svetskog rata.

Wikipedia/Radničke novine

Na takvim okupljanjima sastajali su se radnički sindikati i manje grupe radnika, pevali političko-borbene pesme i izvodili "političke jednočinke".

Tako je 1934. kada u Beogradu nije organizovan nikakav događaj, studentska omladina iz prestonice u Smederevu sa radnicima ondašnjeg "Sartida" održala skup. Učesnici su vezivali crvene mašne ili stavljali crveni karanfil u kosu, koji su bili simbol prolivene radničke krvi.

Ideja da se Prvi maj dočekuje urankom potiče iz vremena, kada motorizovani transport nije bio toliko zastupljen, pa su ljudi posetioci obično kretali na putovanje do dogovorenog mesta dan ranije, kako bi sve stigli da pripreme. 

To je značilo da bi morali i da zapale logorske vatre i pripremaju jela za okupljene, što će kasnije postati ključni deo održavanja tradicije.

Već 1945. Prvi maj je proglašen državnim praznikom i obaveznim neradnim danom ukazom Josipa Broza Tita, a proslava Prvog maja pretvorila se u pravu svetkovinu na kojoj je beogradskim ulicama prodefilovalo više od 250.000 vojnika, radnika i omladinaca.

Simbolika Prvog maja za socijalističku državu poput Jugoslavije bila je od izuzetnog značaja. Običnim ljudima moralo se pokazati da su pobednici, da je radnik konačno dobio svoje mesto u društvu koje sam stvara i koje mu pripada.

Zato su u svim glavnim gradovima Jugoslavije 1947. organizovane svečane vojne parade. Ustanove su morale da pribavljaju posebne dozvole za rad, a ustalila se praksa da oni ljudi koji moraju da rade za Prvi maj dobijaju izuzetno izdašne dnevnice - nekad do iznosa trećine ili polovine mesečne plate. 

Povod za roštiljanje, branje cveća, ali i proteste

Masovno obeležavanje Prvog maja u prirodi, kakvo pamte današnje generacije počelo je šezdesetih i sedamdesetih godina, kada je značajniji broj Jugoslovena mogao da priušti automobil.

Tada je postalo sasvim normalno i uobičajeno da se porodica ili grupa prijatelja organizuje, zajedno odu na neko mesto u prirodi, da kampuju možda i noć pre ili da dođu rano ujutro i provedu čitav dan u prirodi u rekreativnim aktivnostima praveći roštilj, kotliće i uživajući. 

I danas je to dan koji se uglavnom poistovećuje sa prilikom za "spajanje" slobodnih dana, kraća putovanja i izlete u prirodi. Istini za volju, nije to slučaj samo kod nas.

U mnogim evropskim zemljama praznik se poklapa sa obeležavanjem takozvanog "Majskog dana", paganske svetkovine koja obično podrazumeva boravak u prirodi. U severnim zemaljama pravi se "Majsko drvo", odnosno visoka skulptura ukrašena cvećem, oko koje učesnici proslave igraju. Slično je i u Britaniji gde se pravi "Jack in the Green" (u prevodu "Džek u zelenom"), piramidalna ili kupasta osnova, koja se ukršaava zelenilom, a zatim se dodeljuje nekom učesniku povorke koji je nosi na sebi u pratnji muzike.

U Grčkoj se 1. maja obeležava i praznik Protomagia, kada je običaj da se odlazi u prirodu i bere cveće, od kog se prave venčići i njima ukrašava kuća.

Tanjug AP/Mauro Scrobogna/LaPresse via AP

S druge strane, i dalje postoje zemlje u kojima Prvi maj ima naglašen politički karakter, a među njima su Francuska i Italija, gde je to dan za proteste sindikata. 

Zanimljivo je da u Danskoj, koja se smatra oazom socijalne demokratije i uvažavanja radničkih prava, Prvi maj ne smatra državnim praznikom, ali to ne sprečava njihove aktiviste da učestvuju u mirnim demonstracijama svake godine.