Rajko Grlić: Drago mi je da sam živeo kad je film bio najveći cirkus u gradu

Reditelj Rajko Grlić izjavio je večeras da objavljivanjem knjige "Neispričane priče" nije postao književnik, da će film biti arheologija života i da bioskopski film nema budućnost.

Gostujući u programu "Booking Balkan", u Kulturnom centru "Grad", Grlić je u razgovoru sa rediteljem Stefanom Arsenijevićem rekao da su "Neispričane priče" nastale kao zbirka zabeleški i da ne namerava postati književnik, premda piše sve više.

"U doba cvata nacionalizma se rodio festival i odlučili smo da ostavimo kao dokument vrlo lepu knjigu. Knjige su trag o nečemu", rekao je Grlić.

Na pitanje Arsenijevića zašto su "Neispričane priče" fragmentarna autobiografija, Grlić je odgovorio da je "klasična autobiografija bolna, čovek sebe vidi boljim nego što jeste".

Grlić je rekao da je po odlasku iz Hrvatske u inostranstvo mislio da više neće raditi filmove i da je to zaludan posao, jer je shvatio da priče iz njegovih filmova nisu doprinele da bi ovaj prostor bio civilizovaniji i manje traumatizovan.

"Onda sam počeo upisivati u kompjuter razne ideje i priče, i to je trajalo 30 godina. To se namnožilo enormno", prisetio se Grlić.

Prema njegovim rečima, privatne zabeleške je pisao za sebe, odnosno za unuke, "da znaju zašto su Amerikanci, a ne Jugosloveni ili Hrvati".

Grlić je rekao da nije očekivao da će biti prodato 10.000 primeraka "Neispričanih priča", i da ga je to "zapanjilo i razveselilo, jer filmovi ne postižu takvu gledanost, kamoli knjige".

Prema njegovim rečima, "Neispričane priče" su najviše imale odjeka među ljudima koji su se odselili sa prostora bivše Jugoslavije i našli se u knjizi, jer pronalaze dodirne tačke u mukama čoveka koji počinje iz početka u novoj sredini.

Film kao "arheologija života"

Od kako živi u SAD, Grlić priznaje da drugačije čita američku književnost i gleda njihove filmove.
Na Arsenijevićevo pitanje da li će ostati film ili knjiga, Grlić je ocenio da će film biti "za sve buduće generacije arheologija života, osnovni izvor informacije".

"Za 50 godina kad se vide tragovi koje ostavljamo filmom, videće se kako su ljudi jeli, razgovarali, u kojim društvenim sistemima su živeli. Najbolji tragovi o Jugoslaviji, u tih 60 godina, su ostali po filmovima", naveo je Grlić.

Prema njegovim rečima, gledajući ostvarenja jugoslovenske kinematografije "znate sve po vremenu i prostoru od 1945. do 1990. godine".

On dodaje da "književnost ima drugu, asocijativnu moć, drugačije rađa slike, koje nisu dokument stvarnosti".

"Film je dokument. Najbolje je da film preživi, da postane dokument. Želja svakog režisera je da se to jednog dana gleda kao dokument. Knjiga je puno intimnija kategorija", primetio je reditelj.
Grlić je podsetio da je radio film "U raljama života" (1984) po romanu Dubravke Ugrešić (1949-2023), koja mu je na početku poželela sve najbolje u radu, poručivši mu da "javi kada je premijera".

"To mi se dogodilio sa svakim piscem, identična rečenica", rekao je Grlić izazvavši smeh prisutnih.

Prinstscreen YouTube/RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal

Navevši da se naposletku Ugrešić naljutila kada je videla da je njenim junacima u filmu dao nacionalnost, pa je lik Bate Živojinovića (1933-2016) postao Srbin, a Radeta Šerbedžije Hrvat, Grlić je dodao da je spisateljica smatrala da je time bespotrebno politizovao film.

Prema njegovim rečima, 15 - 20 godina kasnije Ugrešić je jednom rekla: "Jeste videli kako smo znali da će se zemlja raspasti? Dali smo im nacionalnosti".

Grlić je rekao da je sa Borislavom Pekićem (1930-1992) u Londonu, po njegovom delu, radio scenario za svoj film "Đavolji raj" (1989), i primetio da je pisac bio "divan gospodin, izuzetno gospodsko biće".

Za film "Čaruga" (1991), Grlić je rekao da je najpre nastao scenario sa Ivanom Kušanom (1933-2012), koji je kada mu je ponestalo para pitao je da li može pretvoriti scenario, odnosno film u knjigu.

Prisetivši se rada sa Antom Tomićem na filmu "Karaula", za koji su po njegovom romanu "Ništa nas nesmije iznenaditi" napisali 12 verzija scenarija, Grlić je duhovito primetio da pisac nije bio u Ohridu, "a njegova knjiga je puna borovih šuma".

"Dobrom romanu ne treba film. Mene zanima iz romana uzeti nešto, neki motiv da imaš bazu, i oko nje gradiš nešto", ocenio je sineasta.

Grlić je napomenuo da je sa Tomićem razmišljao o scenariju po romanu "Na rubu pameti" (1938) Miroslava Krleže (1893-1981), ali da su nakon još jednog čitanja shvatili da, premda je fantastična knjiga, od nje nema filma.

Ocenivši da je Krležino delo "briljantan esej o vremenu koje je beskonačno slično našem", Gelić je dodao da su na kraju shvatili da odatle mogu uzeti samo motiv.

"Četvrti poslednji film"

Naziv njegovog predstojećeg projekta je "Svemu dođe kraj", a Grlić je duhovito dodao da mu je to u karijeri "četvrti poslednji film".

Prinstscreen YouTube/RTS TV lica, kao sav normalan svet - Zvanični kanal

Upitan kako vidi budućnost sedme umetnosti, Grlić je ocenio da "film neće preživeti u obliku da igra u bioskopu".

Prema njegovim rečima, u Njujorku je od nekadašnjih 15 ostao jedan bioskop u kome se prikazuju nezavisni filmovi, a veliki studiji su se okrenuli platformama kakve su Netfliks i Amazon.

"Sa bioskopom je gotovo. I Evropa to finansira sve manje i manje. U vremenima populizma će to polako nestajati, neće toga biti više. Beskonačno mi je drago da sam živeo u vremenu gde je film bio najveći cirkus u gradu. Sa mojom generacijom to odlazi", rekao je Gelić.

Prema njegovim rečima, film je postao kao brza hrana, gleda se uz večeru...

"Film je ritual. Bez tog rituala nema lepote gledanja filma", ocenio je Grlić.

"Booking Balkan" program bavi se predstavljanjem autora i autorki Balkana i njihovim povezivanjem u međusobnoj interakciji i popularizaciji regionalne i evropske književnosti i prevodilaštva, uz podršku Evropske mreže za književnost i knjige TRADUKI (Berlin).