Film o tragediji i borbi za opstanak nakon pada aviona u Andima nominovan za Oskara: Istinita priča iza "Društva snega"

Komentari

Autor: Euronews Srbija, S. R.

23/01/2024

18:36

Film o tragediji i borbi za opstanak nakon pada aviona u Andima nominovan za Oskara: Istinita priča iza "Društva snega"

Društvo snega - Copyright Prinstscreen YouTube/Netflix

veličina teksta

Aa Aa

Ekranizacija stvarne priče o neverovatnoj borbi za život grupe preživelih ljudi u padu aviona na Andima 1972. godine pod nazivom "Društvo snega" odnosno "Society of the Snow", dobila je dve nominacije za Oskara ove godine - za najbolji strani film i najbolju šminku i frizuru.

Ovaj španski film u Netfliksovoj produkciji stekao je u međuvremenu i brojne pohvale publike i kritičara, jer je na svež i drugačiji način zabeležio epsku bitku amaterskog ragbi tima sa ledenim temperaturama, lavinom i gladi, ali u kojoj humanost nikad nije dovedena u pitanje.

Reditelj Dž. A. Bajona zabeležio je šta se sve događalo tokom 72 dana, koliko je bilo potrebno da do preživelih stignu spasilačke službe i to na osnovu istoimene knjige pisca i novinara Pabla Vijercija iz 2008.

"U srcu knjige je poruka da kada nekome uzmete sve i dalje postoji šansa da odlučite šta ćete raditi - zašto želite da živite? Kome želite smrt. To je prvi put da pričamo priču o celom tom društvu i to je veoma važno", rekao je Bajona za The Hollywood Reporter.

Kako je došlo do pada aviona?

Let urugvajske kompanije "Air Force" pod brojem 571 prevozio je 45 putnika i članova posade iz Montevidea u Santjago (Čile). Gotovo polovinu putnika činili su članovi amaterskog ragbi tima "Old Christians" odnosno "Stari hrišćani", dok su ostali bili njihovi prijatelji i članovi porodice.

Loši vremenski uslovi primorali su avion da se prizemlji preko noći u Mendozi u Argentini, a narednog dana 13. oktobra 1972. ponovo je poleteo. Međutim, nad Andima je kopilot prebrzo spustio letelicu, misleći da je već prešao planinski greben, što je dovelo do toga da avion udari u planinu i polomi oba krila. Trup je zatim klizio niz strminu i zaustavio se na nadmorskoj visini od preko 3.300 metara.

"Kada je avion izgubio krila i rep, počeo je da kliza neverovatnom brzinom", prisetio se u razgovoru za "Tajm" jedan od preživelih, dr Roberto Kanesa, koji je tada imao samo 19 godina.

"Mislio sam da će mi stopala završiti iza ušiju. Kada smo se zaustavili, nisam mogao da verujem da sam živ. Bilo je to apsurdno", rekao je Kanesa.

Kako je tekla borba za preživljavanje

U padu aviona nastradalo je dvanaestoro ljudi, a prve noći umrlo je još petoro. Jedna osoba preminula je nedelju dana kasnije od pretrpljenih povreda.

Od 45 putnika, na kraju mukotrpne borbe koja je trajala duže od dva meseca, preživelo je samo šesnaestoro.

U filmu "Society of the Snow", koji je prvi španski film u trci za Oskara za najbolji strani film još od 2007, vidimo kako su preživeli ugledali spasilačke avione, ali spasioci nisu primetili njih, budući da je trup aviona već bio prekriven snegom.

Grupa je uspela da osposobi radio komunikaciju, ali ne i da kontaktira spasilački tim i sve što su mogli da urade, je da slušaju kako je potraga za njima obustavljena, jer se posle toliko vremena verovalo da nema preživelih.

Međutim, većina njih nije se predavala. Kada je postalo jasno da bi mogli da umru od gladi, pribegli su kanibalizmu, jedući tela putnika koji su poginuli.

Kanesa je u intervjuu ispričao da mu je bilo izuzetno teško da izađe na kraj sa idejom da treba da jede telo drugog čoveka i to osobe koju je poznavao.

"Jedete telo mrtve osobe, koja je vaš prijatelj i pitate se: 'Treba li ovo da radim ili treba da dozvolim sebi da umrem?' Ali ja sam video plač majki kada izgube svoje sinove i nisam želeo da moja majka prođe kroz to. Shvatio sam da kada imate razlog da nešto radite, ništa ne može da vas zaustavi", rekao je Kanesa.

Pored svih nevolja, preživele je zadesila i lavina koja je 29. oktobra ubila još osmoro ljudi. Preostali su uspeli da se izbave iz zatrpanog trupa aviona, ali su se ubrzo vratili u njega, jer ih je pogodila i snežna oluja. U tom trenutku, bilo ih je devetnaestoro živih.

Kako je teklo spasavanje

Kada je oluja prošla, trojica najsnažnijih među preživelima - Kanesa, Nando Parado i Antonio "Tintin" Vizintin odlučili su da prepešače planinski venac, u pokušaju da nađu pomoć. Međutim, Vizintin se vratio u improvizovani kamp, kako bi njih dvojica imali više zaliha za misiju.

Preživeli proslavljaju sa prijateljima i porodicom

Oko deset dana kasnije, Kanesa i Parado primetili su u daljini, sa druge strane jednog potoka, Čileanca po imenu Sergio Katalan. Pošto u tom trenutku nisu mogli da dođu do njega, ni on do njih, obećao im je da će se vratiti po njih narednog dana.

Ispunio je obećanje i vratio se sa olovkom i papirom koje je obmotao preko kamena i dobacio im, kako bi mu ispisali šta im se desilo. Oni su mu dali instrukcije da ode do najbližeg mesta i obavesti vlasti o tome da ima preživelih.

Helikopteri su po preživele došli 22. decembra, ali su zbog loših vremenskih uslova mogli da evakušu samo šestoro od četrnaestoro preživelih. Preostalih osmoro izvukli su narednog dana.

Kada se spasao, Kanesa je upisao studije medicine i postao pedijatar sa specijalizacijom iz kardiologije.

Priča o njemu i njegovim hrabrim saputnicima doživela je niz interpretacija u knjigama, dokumentarnim i igranim filmovima, a najpoznatije je ostvarenje iz 1993. godine pod nazivom "Preživeli".