Igre 
Vladimir Pištalo o novoj knjizi "Pesma o tri sveta": Moja junakinja je ženski Don Kihot
Komentari11/10/2023
-16:59
Nagrađivani književnik Vladimir Pištalo danas je promovisao svoj novi roman "Pesma o tri sveta" u Čitaonici Fonda umetnosti u Biblioteci grada Beograda i istakao da je njegova glavna junakinja ženski Don Kihot i Odisej.
Osim autora, na promociji knjige je govorio i pisac Nenad Šaponja, u ime izdavača "Agora" iz Novog Sada.
Vladimir Pištalo (63), rođen u Sarajevu, je srpski književnik i američki univerzitetski profesor, već više od dve godine je upravnik Narodne biblioteke Srbije u Beogradu, nakon što se vratio iz SAD.
I sada se vratio ponovo osnovnom pozivu - književnosti.
"Svet je oduvek bio prepun gospodara i učitelja. Tako je bilo, a tako je i danas. Žene su bile gotovo izbačene iz istorije, već su ostajale neko po strani, da budu samo u kući. Moja nova knjiga je na neki način spomenik žene iz tog vremena", ukratko je Pištalo približio svoj najnoviji roman, dostupan od 4. oktobra u svim knjižarama Srbije.
agoraknjige.rs/Promo
Kako je zapisano od strane novosadskog izdavača "Agora", ovo je knjiga o ženi, o Boki, o svetu, uz citat "Nadživljavajući pobeđujem" Marka Aurelija.
Roman "Pesma o tri sveta" vodi velika i hrabra mašta koja pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.
Povezane vesti
"Glavni element moje knjige svakako je mašta, ali i pored nje, nisam nikako izneverio istorijske podatke i činjenice. Ovde sam stvorio ženskog Odiseja ili žensku verziju Don Kihota. Potrebno je da ta junakinja ima unutrašnji glas. Onda me to podseti na glumca Danijela Dej Luisa, kada je govorio o pripremi za ulogu Abrahama Linkolna. Govorio je da nije znao kako da ga tumači i da mu pridje, sve dok mu nije čuo glas. Onda je samo pustio da mu taj glas udje u sve pore tela. Tako i kod junakinje u mom romanu", rekao je Pištalo o čuvenom filmu "Linkoln" (2012) Stivena Spilberga, u kome je Danijel Dej Luis osvojio trećeg Oskara za najbolju glavnu mušku ulogu, tumačeći tragično nastradalog predsednika Amerike - Abrahama Linkolna.
Kako pišu iz izdavaštva, Vladimir Pištalo u svojim knjigama ima talenta za razumevanje drugih kultura, uspeva da prepeva istoriju.
Ovo je priča o Evropi, Africi i Americi, o Veneciji, Tunisu i Salemu, vatrama i suknjama, o prolasku vremena, muzici, galiotima, galebovima, gusarima pod zaštitom države, o vešticama, divljacima, imperiji, gospodarima i učiteljima.
Kako je ocenio Pištalo, ovo je antikolonijalni roman, jer je njemu lično sama priča o kolonijalizmu veoma zanimljiva i primamljiva tema za pisanje.
"Venecijanci nisu snosili posledice svojih postupaka. Nije bilo sunca ako kažu da ga nema i mesec se sa njihovim umom menjao, a svuda gde idete, u to vreme, morali ste da prolazite kroz Veneciju, hteli vi to ili ne", kaže Pištalo i dodaje da je roman saga o bačenosti u postojanje, o univerzalnosti.
Kako je pisac objasnio, roman je napisan u prvom licu iz ženske perspektive, te da delo "Pesma o tri sveta" vraća glas ženi izbačenoj iz istorije, progovara o tri univerzuma kao tri različite planete, rasprostranjenih u svom vremenu i prostoru.
"Lično nikad nisam video gde je tu veština stvaranja i mašte kada se piše o sebi, o junaku koji ima sve identične osobine kao sam pisac. Ako je taj neki isti kao vi, šta je tu postignuto? Ali kada zamislite junaka sasvim drugačijeg od sebe samog, e tada ste uradili nešto. Onda tu ima mašte, to je ono pravo", zaključio je Vladimir Pištalo.
Tanjug/Zoran Žestić
Povezane vesti
Urednik i izdavač Nenad Šaponja zapisao je o delu da srpska književnost nema junakinju sa kojom se tako lako identifikovati kao što je Ozana Bolica u "Pesmi o tri sveta".
"Bila sam puna svoga života, čudnog života bez primera. Trebalo je da budem Penelopa, a bila sam Odisej. Jesam li izmislila svoj život kao izvesni gospodin koji se načitao knjiga i uobrazio da je vitez, pa je sa brijačkim sudom umesto šlema pošao u svet?", pita se junakinja Pištalovog romana.
U spoljnom svetu Ozana je robinja, a u unutrašnjem svetu ona je radoznala, darovita, mudra i čulna.
"Vladimir Pištalo je napisao priču o 17. i 18. veku, o otkrivanju sveta, o ženi. Ispričao je pravi pustolovni roman, što se od njega nije očekivalo, posle knjiga o Nikoli Tesli i Ivi Andriću. I ovde je sve povezano sa Venecijom, uključuje se i Korto Malteze, pisac nas vodi kroz velike avanture tri sveta. Ulazimo u svet potpuno drugačiji od svega do sada", naglasio je Nenad Šaponja i podsetio da je ovo 13. knjiga koju Pištalo objavljuje za njegovu uspešnu izdavačku kuću "Agora" iz Novog Sada.
"Roman 'Pesma o tri sveta' je u samom vrhu savremene svetske književnosti. Tako očekujem da se ubuduće uvek govori - 'Izašao je novi roman Salmana Ruždija i nova knjiga Vladimira Pištala'", zaključio je Šaponja.
Vladimir Pištalo jedan je od najznačajnijih i najprevođenijih savremenih srpskih pisaca, dobitnik NIN-ove nagrade, "Meša Selimović", "Borisav Stanković".
Njegov roman "Tesla, portret među maskama" je preveden na 20, a roman "Milenijum u Beogradu" na deset jezika.
U SAD radio je kao vođa projekta "Održivi razvoj i kultura" na Institutu za održivi razvoj Univerziteta u Nju Hempširu, Duram, (1996–2000). Bio je predavač američke, ruske i svetske istorije na Univerzitetu u Novom Hempširu, Duram (1997–2002).
Na privatnom Beker koledžu, u Vusteru, Masačusets, bio je profesor američke i svetske istorije (2002–2020).
Onda, na sednici Vlade Srbije 4. februara 2021. imenovan je za vršioca dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije (NBS), a od decembra 2021. je postao zvanično upravnik ove institucije kulture.
Kao upravnik zalaže se za obnovu Biblioteke na Kosančićevom vencu.
Ima za sobom veliki broj značajnih nagrada i priznanja: Oktobarska nagrada Grada Beograda za roman "Milenijum u Beogradu" (2000), NIN-ova nagrada za roman "Tesla, portret među maskama" (2008), "Zlatni bestseler" za najprodavaniju knjigu u Srbiji za "Tesla, portret među maskama" (2009) i "Venecija" (2011), koji je osvojio "Kočićevo pero" i "Moma Dimić", Nagrada "Grigorije Božović" za roman "Sunce ovoga dana: pismo Andriću" (2017), "Meša Selimović", za knjigu eseja "Značenje džokera" (2019), "Teodor Pavlović" za životno delo (2022) "Borisav Stanković" za celokupni književni opus (2023), "Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske" (2023).
Komentari (0)