Vladimir Pištalo: Odlazak Milana Vlajčića predstavlja širi problem kulture

Komentari

Autor: Tanjug

20/06/2022

15:51

Vladimir Pištalo: Odlazak Milana Vlajčića predstavlja širi problem kulture - Copyright Tanjug/Zoran Žestić

veličina teksta

Aa Aa

Svečana primopredaja legata istaknutog filmskog i književnog kritičara Milana Vlajčića održana je danas u Narodnoj biblioteci Srbije (NBS), a upravnik ove kulturne ustanove Vladimir Pištalo u specijalnoj izjavi za Tanjug je istakao da je pokojni intelektualac pisao gotovo o svemu iz oblasti kulture, što je velika retkost.

"Svaki legat ovog tipa upotpunjuje bogatstvo Narodne biblioteke Srbije i svaki put kada se ostavi legat nama, to pokazuje pre svega poverenje ljudi iz kulture u ovu ustanovu, što samo potvrđuje da smo najvažnija kulturna institucija u zemlji", objasnio je Pištalo za Tanjug.

Prema njegovim rečima, legati se na neki način i prepliću, jer su osobe kao Milan Vlajčić bili veoma svestrani u domenu kulture.

"Vlajčić je pisao zaista gotovo o svemu. Njegova supruga udovica Duška Vlajčić je rekla da on samo o baletu nije pisao, što je izazvalo malo smeha u sred ove tužne prilike. Zato o svemu drugom jeste pisao i izveštavao, uključujući i istoriju umetnosti", otkrio je Pištalo široku paletu interesovanja pokojnog kritičara i novinara.

Milan Vlajčić (1939-2022) bio je književni i filmski kritičar, novinar i pisac, odnosno publicista. Gotovo ceo radni vek je proveo kao novinar i urednik u dnevnom listu "Politika", ali je sarađivao i sa drugim medijskim redakcijama, pretežno u štampanim listovima.

Dobitnik je mnogih prestižnih nagrada za dostignuća u književnoj i filmskoj kritici, kao i nagrada za doprinos razvoju kulture Srbije.

"Prvo bih pomislio na film, teatar i književnost kada razmišljam o Milanu Vlajčiću, a ne bi mi na pamet pala istorija umetnosti u koju se takođe razumeo. Ne bi me čudilo da je pisao i o slikarki Ljubici Cuci Sokić, čiji je legat takođe kod nas u Narodnoj biblioteci Srbije. Imamo i legat Miloša Crnjanskog, a sigurno je i o njemu Vlajčić pisao. Tako da ti legati imaju neku vrstu konverzacije među sobom, a svaki od njih uspeva da obogati Narodnu biblioteku i pruža priliku mladim ljudima koji se interesuju za kulturu da saznaju i izučavaju mnogo toga na samom primarnom izvoru", poručio je književnik Pištalo, prvi čovek NBS i dodao da i njega to zanima jer je po obrazovanju istoričar.

Vlajčić je bio istaknuti član i predsednik žirija koji dodeljuju prestižne nagrade i priznanja: NIN-ova nagrada za književnost, nagrade filmskih festivala u Kanu, Berlinu, Veneciji.

Takođe, bio je aktivan i u domaćim i stranim strukovnim organizacijama književnih i filmskih kritičara, vodeći hroničar FEST-a, i pored mnogih eseja objavio je i više naslova o književnoj i filmskoj kritici i kulturi Srbije.

Ljubaznošću gospođe Duške Maksimović Vlajčić, Narodna biblioteka Srbije je dobila kao poklon zaostavštinu njenog supruga Milana, i realizovano je potpisivanje te primopredaje između nje i Vladimira Pištala.

Ovu zbirku čini lična biblioteka u kojoj preovlađuju književna dela, naslovi iz teorije i istorije književnosti i književne kritike, dela o filmskoj umetnosti, kao i o muzici.

U poslednje dve godine tokom pandemije napustili su nas mnogi umetnici kao i medijski ljudi koji su pisali o kulturi, poput Vlajčića.

"Gledao sam neke fotografije Milana Vlajčića dok je bio dete u Leskovcu i Beogradu. Da li smo mogli pretpostaviti da će taj dečak postati veoma obrazovan čovek, sigurno da nismo. Verujem u mlade ljude danas, a na žalost izgubili smo jednu čitavu generaciju obrazovnih stvaralaca. Zato volim da kažem da treba da pazimo kada pričamo sa nekim mladim čovekom, jer ne znamo pouzdano ko će on postati jednog dana", smatra Pištalo.

Osim biblioteke, zbirku čini i velika kolekcija gramofonskih ploča i diskova klasične, džez i bluz muzike, kao i veliki broj domaćih i stranih filmova u VHS i DVD formatu.

U zaostavštini Milana Vlajčića se nalazi i kolekcija fotografija, nagrada, kao i rukopisi nastali tokom njegove dugogodišnje novinarske karijere.

Pištalo je napomenuo da se među mnogim nepreglednim brojem fotografija nalaze slike gde Vlajčić radi intervjue sa američkim književnikom Džonom Apdajkom i francusko-rumunskim dramskim piscem Eženom Joneskom i istakao da se kolekcija materijala u legatu neprestano dopunjuje čim se pojave nove stvari i ta mala otkrića ga veoma raduju.

"Odlazak Milana Vlajčića predstavlja sada širi problem kulture, pozicije knjige i pitanje toga koliko ljudi čitaju i da li društvene mreže mogu da zamene tu vrstu obrazovanja kakvu imamo. Gubitkom čitave jedne retko obrazovane grupe ljudi u ovo poslednje vreme, gde naravno spada i Vlajčić, mi smo zaista u jednoj 'otvorenoj situaciji'. Zato moramo da sačekamo neko vreme da vidimo ko bi bili ti mladi ljudi koji bi sa svojim obrazovanjem i interesovanjem možda zamenili tu generaciju koju smo na žalost zauvek izgubili", zaključio je Vladimir Pištalo za Tanjug i dodao da su novi budući legati uvek u planu ove ustanove.