Igre 
Melju brašno i čuvaju istoriju: Bistričke vodenice među sedam najugroženijih lokaliteta u Evropi
Komentari23/09/2023
-17:01
Vodenice Bistrice u Srbiji uvrštene su na listu sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi. Reč je o sedam vodenica koje godinama propadaju, a koje će zahvaljujući organizaciji "Europa Nostra" od Evropske unije dobiti novac za obnovu ovog kulturnog dobra.
Reka Bistrica na kojoj se nalaze ovi mali čuvari istorije, izvire se podno Homoljskih planina. Duž nje proteže se istoimeno selo, jedno od retkih u Srbiji, gde se točak na vodenici i dalje okreće.
Vodeničar Stefan Petrović za Euronews Srbija kaže da vodenice biju bitku sa vremenom.
"Mi se trudimo da pomognemo koliko god je moguće da to tako i ostane. Ka tome nas vuče neka ljubav - prosto smo rođeni sa tim. Od kad znam za sebe, mi smo u vodenicama. I sada, moje dete ima četiri godine i sa mnom je uz vodenicu", kaže Petrović.
Od devet vodenica, osam je još uvek u funkciji, a upravljanje svakom od njih oslanja se na viševekovnu tradiciju. Vodenice imaju više vlasnika, a svaki vlasnik ima određeni broj dana tokom kojih ih upotrebljava.
Euronews Srbija
Značaj bističkih vodenica uvideli su i stručnjaci programa "Europa Nostra", te su ih uvrstili u listu sedam najugroženijih kulturnih spomenika Evrope u 2023. godini.
Suzana Milošević iz Turističke organizacije Petrovac na Mlavi kaže da je glavni razlog zbog kog su se prijavili za učešće u programu Europa Nostre Velika vodenica.
Povezane vesti
"Tu imamo veliki problem. Bistrica je prelepa planinska reka sa vodopadom i slapovima, ali je bujičnog karaktera i utiče na eroziju obala. Najugroženija je obala baš kod Velike vodenice koja se nalazi na samoj ivici i preti joj opasnost od urušavanja", kaže Milošević za Euronews Srbija.
Euronews Srbija
Vodenica već nekoliko godina nije u funkciji, a meštani strahuju da bi u slučaju da se obala ne uredi, mogla da ode niz vodu.
Suština programa "Sedam najugroženijih" je da lokalna zajednica skrene pažnju na spomenike kulture koji su na neki način ugoženi, bilo zbog elementarnih nepogoda ili ljudskog faktora, te da dobiju podršku Evropske unije, odnosno "Europa Nostre". Najveća beneficija ovog programa je vidljivost, ali i finasijska i stručna podrška.
Vesna Marjanović iz organizacije "Europa Nostra Srbija" kaže za Euronews Srbija da je primer vodenica iz Bistrice dokaz koliko je značajna vidljivost istorijskih bogatstava.
"Do trenutka dok se vodenice nisu našle na našoj listi, retko ko je znao za njih i sada se javnost zaista sve više interesuje. To je jedan od načina da istaknete značaj jednog mesta", objašnjava Marjanović.
Euronews Srbija
Osim što su značajan spomenik kulture, vodenice su odličan primer korišćenja obnovljive energije, a upotreba električnih mlinova i industrijskog brašna, ovde je nezamisliva.
"Reč je o selu koje je sačuvalo dobar deo tih vodenica i koje ne samo da koristi tehnologiju koja ne ugrožava životnu sredinu, već ističe kontakt sa prirodom. Tu je voda, tu je zemlja, tu je drvo, tu su ljudi koji se udružuju i zajednički dogovaraju kako da korsite te vodenice. To već mnogo godina unazad besprekorno funkcioniše, nema nikakvih sporova, svađe i cela zajednica koristi vodenice po nekom usmenom predanju koje čak nije ni zapisano nigde", kaže naša sagovornica.
Povezane vesti
Ne zna se ko je u Bistrici započeo vodeničarstvo, ali poznato je da su nicale od 17. veka. Tada je jednu od njih osnovao bračni par Nikola i Ruža. Po Nikoli je u selu porodica Nikolića dobila prezime, a po Ruži - Ružanska vodenica.
Vodeničar Zoran Nikolić je njihov potomak.
"Prema priči mojih starijih, ja sam sedmo koleno te vodenice. Moj deda se najviše bavio u vreme krize i bio je i noć i dan u vodenici. Sa njom je prehranio familiju", kaže Zoran.
Euronews Srbija
Povezane vesti
Uz to, vodenice su nekada bile i centar društvenog života, gde su se meštani okupljali i družili. Pored toga, oko njih su bile bašte, pa je vodeničar brinuo i o njima. Iako se njihovo okruženje sada promenilo, sistem rada vodenica i znanje koje on iziskuje, ostali su nepromenjeni.
Prema istim principima je pre deset godina podignuta jedna nova vodenica, na temeljima stare.
Sada se sa reke Bistrice celo selo snabdeva vodom, pa je rad tokom leta ponekad i nemoguć, ali iskusni vodeničari se dovijaju, pa zaustavljaju tok vode.
Kažu da se od vodeničarstva više ne živi, ali da štedi, pošto ne troši električnu energiju, a moguće je pomalo i zaraditi, jer se u vodenicama ne snabdevaju samo domaćinstva, već i okolni restorani, a sve češće i turisti.
Suzana Milošević sa Bistricom ove godine prošla na konkursu Ministarstva turizma i omladine za izbor najboljeg turističkog sela.
"Sada smo jedni od predstavnika Srbije na izboru Svetske turističke organizacije za izbor najboljeg turističkog sela na svetu za 2023. godinu", ističe Milošević.
Vodeničari uvek rado otvaraju vrata radoznalim turistima, voljni da ih upoznaju sa viševekovnom tradicijom koju ponosno čuvaju, a to podrazumeva i posluženje, kao nekada za pomeljare.
Komentari (0)