Igre 
"Punjenje akumulatora duše džezom": Kako su Joga i Bata Kanda udahnuli život novoj muzici Balkana
Komentari23/08/2023
-22:30
Umetnik, gitarista, kompozitor, jedan od pionira fuzije džeza i World Music, Dragomir Milenković Joga, početkom devedesetih godina prošlog veka, spajanjem drevnog melosa sa sadašnjim trenutkom, inicirao je originalni muzički pravac zasnovan na balkanskom folklornom stvaralaštvu. Jug Srbije i Niš bili su inspiracija za grupu "Hazari" i novu muziku Balkana.
"Da nisam živeo ovde, ne bih imao tu muzičku ideju na kojoj radim. Ovaj prostor je izuzetno bogat, ovde se ukrštaju različite kulture i folklori. To bogatstvo sam iskoristio za svoj rad i svoju ideju. Ja sam rođen u Dalmaciji. Tamo je vrlo stereotipan melos, jednostavan; da sam ostao tamo, nikada ne bi došlo do ovoga. Sudbina je htela da ja budem ovde zbog muzike", kaže Milenković za Euronews Srbija.
On je na nedavno održanom Nišvilu dobio Nagradu za životo delo, zahvaljujući svom stvaralaštvu sa "Hazarima".
Dragan Živanović/Euronews Serbia
"Kad smo ovde osnovali Hazare, delovalo je da od toga neće biti ništa, da će brzo da se raspadne, izgledalo je suviše radikalno. Sve je bilo okrenuto zapadu, ali sam ja išao napred kao lokomotiva, uporno, i uspelo je. Ta ideja je pobedila i možemo da kažemo da Srbija ima svoju muziku. Balkan je povezan, sve to mi doživljavamo kao našu, balkansku muziku", kaže Joga.
Put do balkanske muzike vodio ga je, kaže, iz drugačijih žanrova.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Počeo sam kao roker, mlad, sa Bitlsima, svirao u pop sastavima, igranke, pa onda rok, i to napustio sticajem okolnosti i sa kolegom počeo da sviram po hotelima. To je postala moja profesija. Proveo sam nekih dvadeset godina sa muzičarima koji rade narodnu muziku. Pratio sam Tomu Zdravkovića, Stanišu Stošića… To je donosilo ožiljke. Svirala se sve gora muzika, uticaj medija je bio poguban i rekao sam sebi da to više neću raditi i da ću raditi samo ono što želim i volim. To je muzička prostitucija, kad umetnost zameniš poslom. Brak između posla i umetnosti je nesrećan. S jedne strane moraš da živiš od nečega, a sa druge trpi duša, radiš ono što ne voliš. To je najgora varijanta", smatra naš sagovornik.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
U bogatoj Milenkovićevoj karijeri je 14 albuma, u pripremi još jedan, napisan za harfu, brojni nastupi na festivalima u zemlji i inostranstvu, saradnja sa umetnicima koji neguju različite muzičke žanrove. Nišvil je za njega nešto posebno.
Povezane vesti
"Ja sam Nišlija koji živi u Beogradu. Velika je stvar što je na Nišvilu najveći stepen umetničke slobode, dozvoljeno je da se iskače iz forme i uskih poimanja džeza. Nišvil neprekidno popularizuje novu balkansku muziku i balkanski džez", kaže Joga.
Bata Kanda - jedan od začetnika etno džeza
Za doprinos promociji balkanskog džeza, Nišvil je nagradio još jednog izuzetnog umetnika, jednog od začetnika etno džeza, kompozitora i harmonikaša, Vladetu Kandića - Bata Kandu.
Dragan Živanović/Euronews Serbia
"Celu karijeru sam punio akumulatore duše džezom, a držao osnovnu nit melodijske linije sa delovima folklora, da dobijem jedan sastav koji nije bosanski lonac, već da radim ono što najbolje znam, a muzika i harmonija džeza, ritmika i harmonizacija mi donose da moje prizemno umeće uzdižem na visoki umetnički nivo", ističe Bata Kanda za Euronews Srbija.
Džez je, kaže, zavoleo na nastupima Dizija Gilespija i Кvinsija Džounsa. Nastupao je na najpoznatijim svetskim džez festivalima. Član je Udruženja američkih džez harmonikaša u Los Anđelesu, gde su mu priznanje uručili džez velikani harmonike Frenk Maroko i Art Van Dam.
Uz Dragomira Milenkovića, ispisao je neke od najvažnijih stranica etno džeza na ovim prostorima.
Preporuka za vas
Komentari (0)