Neizvesna borba za mandate u Beogradu - ko na šta može da računa u postizbornoj kalkulaciji

Prva postizborna nedelja polako prolazi, a sitacija, barem kada je reč i glavnom gradu ostaje neizvesna i čak u vrsti limba u kojoj do kraja nije jasno sa čime sve rasolaže - ni opzicija, niti vlast. Stvari sada stoje tako da bi sve moglo da se razvije u nekoliko različitih smerova - obe strane imaju svoje adute i kalkulacije, ali isto tako imaju jednu komplikovanu situaciju pred sobom u pokušaju da sastave većinu koja bi bila stabilna pa makar bila i kratkotrajna ili oročena.

Upravo zbog toga, govori se i o potpuno novim izborima, možda već na jesen, iako je čitava priča o potpunom ponavljanu izbora, tumače analitičari sa kojima je Euronews Srbija razgovarano, ne samo preuranjena, već i nelogična u trenutku dok se i dalje ne znaju konačni rezultati izbora.

U gradski parlament, prema do sada raspoloživim podacima ulazi 110 odbornika, a prema trenutnim preliminarnim rezultatima koje je objavio GIK, raspored snaga izgleda tako da je SNS osvojio 48 mandata, Ujedinjeni za pobedu Beograda 26, Koalicija Moramo 13, SPS-JS 8, Koalicija NADA 7, a Zavetnici i Dveri-POKS imaju po četiri mandata. Ispod cenzusa je ostala lista Ajmo ljudi sa 2,8 odsto glasova.

Naime, iako bi Srpska napredna stranka zajedno sa Socijalističkom partijom Srbije mogla da ima minimalnu većinu od 56 odbornika, opozicija se nada da će ponavljanje izbora na nekim biračkim mestima preko cenzusa moglo da "pogura" listu "Ajmo ljudi", okupljenu oko Borisa Tadića, što bi dovelo do nešto drugačije raspodele mandata.

Klimave pozicije

Ali, šta bi to značilo? Za analitičare, stvar je klimava na obe strane - u koaliciji oko vlasti koji bi raspolagala prostom većinom (56 od 110 poslanika), uz potencijal da im se pridruže i neki "odmetnuti" odobrnici iz redova opozicionih stranaka sa desnog spektra, kakvi su se signali već mogli čuti iz dela POKS-a, ali i u opozicionim redovima. Na toj strani šansa je neizvestan ulazak "Ajmo ljudi" Borisa Tadića u gradski parlament, što bi istovremeno značilo formiranje velike koalicije potpuno različitih političkih subjekata, koju i sami već oročavaju na kratkotrajni period ili, drugačije rečeno, uvertiru za nove izbore. 

U svakom slučaju, već danima nakon izbora u fokusu je ponavljanje izbora na biračkim mestima na kojima su utvrđene nepravilnosti, a zadnju reč o tome koliki je to broj mesta, što će u svom "podsloju" dati odgovor i na pitanje kolike su šanse da se u parlament ubaci i lista Borisa Tadića, daće Gradska izborna komisija sutra uveče. 

Za sada je izvesno da će se glasanje ponoviti na četiri biračka mesta, dok koalicija "Moramo" tvrdi da je zabeležila teže nepravilnosti na minimum 12 biračkih mesta u Beogradu. Inače, prijavljuju nepravilnosti na više od 200 birališta, slično i drugim opozicionim grupacijama.

"Nekih dvadesetak izbornih mesta na kojima bi se ponovilo glasanja daju teorijsku mogućnost, i ne samo teorijsku, nego i izvesnost da može doći do ulaska koalicije Ajmo ljudi u gradski parlament. To je ono što može da promeni sliku izbora koju mi imamo sada", rekao je Radomir Lazović iz koalicije Moramo za Euronews Srbija.

Ulazak "Ajmo ljudi" u gradski parlament značio bi, međutim, da se u pokušaju smene vlasti oko zajedničkog cilja osim levih, liberalnih, pa i proevropskih stranaka okupe i oni koji otvoreno zasutpšaju desne i antievropske ideje. To je, bar u kampanji, bilo nezamislivo, a deklarativno su se od toga ogradili mnogi, pa i predstavnici koalicije "Moramo". Sada se stvari menjaju. 

U svim opozicionim grupacijama, na velikom sastanku održanom u utorak u Beogradu, učesnici su se deklarativno obavezali na saradnju u slučaju mogućnosti da se formira vlast, ali istovremeno, kako je to za Euronews Srbija rekao Stefan Jovanović iz Narodne stranke, i na nesaradnju sa SNS i SPS. Koliko je taj dogovor čvrst pokazaće vreme.

"Kratkotrajna" koalicija sa desnicom

Poruke spremnosti na saradnju u redovima opozicije stigle su i iz koalicije "Moramo". Iako je njihova kandidatkinja za predsednicu Biljana Stojković rekla da bi saradnja s desnicom izneverila birače, iz koalicije Moramo ponavljaju da su voljni da uđu u kratkotrajnu koaliciju sa desno orijentisanim strankama na gradskom nivou, sa jednim glavnim ciljem.

"U razgovoru među opozicionim partijama u Beogradu trebalo bi pronaći modalitet kako da se smeni vlast, a mogućnosti su privremena vlast ili tehnička saradnja opozicije na smeni režima, a odmah nakon toga i raspisivanje fer izbora", rekao je danas Radomir Lazović ispred koalicije Moramo i dodao: 

"Među organizacijama opozicije postoje organizacije sa desnog spektra sa kojima mi ne možemo da zamislimo neku dugotrajnu saradnju ali možemo da zamislimo smenu ovog režima i mislim da na tome treba insistirati".

Ipak, da li je neformalni savez koji je u nastajanju i zaista otporan na spoljne uticaje i dalje je otvoreno pitanje. Njegovi učesnici već su ne tako pozitivno reagovali na predlog lidera SSP Dragana Đilasa o potpunom ponavljanju izbora. Konkretnije, mnogi od njih, a pre sve lideri Zavetnika i Dveri, Milica Đurđević Stamenkovski i Boško Obradović, odbacili su Đilasov predlog za njegov susret sa liderom SPS Aleksandrom Vučićem na kome bi upravo o ponavljanju izbora trebalo da se razgovara. Ovi predstavnici opozicinog bloka, koji dolaze sa desnog spektra, protiv su toga da "Đilas monopolizuje opoziciju" kako je to rekao Obradović, odnosno da "ima mandat da govori u ime opozicije", kako je to formulisala predsednica Zavetnika. 

Kakve su pozicije SNS

Sam Vučić nije odbacio susret sa Đilasom, kao ni sa bilo kim drugim, kako je sam to rekao gostujući na Javnom servisu. Vučić je, međutim, rekao i da je zahtev Dragana Đilasa da se izbori u Beogradu ponove maksimalistički. Prema njegovim rečima, većina već postoji.

"Mene ljudi iz stranke koju ću da vodim još nekoliko meseci ubeđuju da mi imamo lagodnu većinu u Skupštini Grada, ja sam rekao 'ok, ako vi kažete da imate većinu'", rekao je Vučić.

Na pitanje šta znači lagodna većina i da li to znači da će pozvati još nekoga, Vučić je odgovorio:

"Ja se stvarno ne bavim lokalom. Nemojte da se ljutite, zato što se ja bavim velikom i visokom politikom, ali su mi rekli da ima ljudi, koji prosto neće sa ovim ljudima, da idu, ni za živu glavu, i koji hoće da idu s nama".

Ova Vučićeva izjava upravo i nameće pitanje da bi SNS mogao da dobije podršku i od odbornika koji sada ne učestvuju u vlasti. Prvi signali nisu izostali. 

Naime, Vuk Stanić, novi odbornik koalicije NADA, rekao je danas da ne može da podrži kandidate za gradonačelnika koje podršavaju Dragan Đilas i Marinika Tepić. Staniće je saopštio da će samostalno odlučiti koga će podržati za gradonačelnika Beograda, bez obzira na izjave političkih lidera i eventualne njihove dogovore.

Stanić, međutim, nije jedini vinovnik vesti o neslaganjima unutar dve frakcije POKS-a koje su nastale rascepom stranke uoči izbora, kada je jedan deo predvođen Žikom Gojkovićem prišao savezu oko Dveri, a drugi, predvođen Vojislavom Mihailovićem koaliciji NADA okupljenoj oko DSS. Ta neslaganja nesumnjivo opterećuju opozicione redove. 

Naime, Gojković je juče najavio da Pokret obnove Kraljevine Srbije, koji on vodi nakon što je stranka podelila na dve frakcije, neće učestvovati u dogovorima opozicije oko vlasti, niti u pregovorima o tome da se na ponovljenim biračkim mestima podrži izborna lista "Ajmo ljudi" Borisa Tadića, jer za tim pregovaračkim stolom sede predstavnici koalicije NADA.  Na to je reagovao i Mihailović koji je ocenio da time Gojković "zabada nož u leđa" opoziciji u Beogradu.

Da nije nezamislivo da naprednjaci računaju na neke od odbornika desnica smatraju i analitičari. 

"Naprednjaci su u vođstvu, imaju inicijativu. Čini mi se, čak i kada bi Boris Tadić uspeo da uđe sa tri poslanika, da bi i tad bila nešto veća verovatnoća da naprednjaci formiraju vladu, iako bi im tada bilo mnogo teže i mnogo skuplje. Naprosto, oni imaju više opcija nego opozicija koja bi cela morala da se skupi i napravi jednu zajedničku platformu",  rekao je za Euronews Srbija Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka.

Gradski parlament ima 110 mesta, za većinu je potrebno 56 odbornika, što trenutno u zbiru imaju naprednjaci i socijalisti. Međutim, ako na ponovljenim izborima odgovarajućui broj glasova ode Borisu Tadiću, njegova tri odbornika mogla bi da spuste SNS i SPS na 54 odbornika, a opoziciji da omoguće prostu većinu.