Izvesno da ćemo na birališta u aprilu, ali je još neizvesno koje će sve stranke učestvovati – odluke do kraja meseca

Konačna odluka o datumu izbora u Srbiji još nije doneta, ali prema dosadašnjim najavma, građani će najverovatnije na birališta početkom aprila. Sasvim je izvesno da će se, osim redovnih predsedničkih, održati i vanredni parlamentarni izbori. Ni posle dva koloseka dijaloga vlasti i opozicije o izbornim uslovima nije jasno ko će se izaći na izbore i u kojim kolonama. Određene stranke su potvrdile učešće, a veliki broj njih je najavio konačne odluke do kraja meseca. 

Dijalog vlasti i opozicije vodio se na dva koloseka, a tokom sastanaka je bilo reči i o datumu održavanja izbora. Poznato je da se nakon skupa 2. septembra u predlogu vlasti našao 3. april kao datum za održavanje izbora na svim nivoima. 

Na jednom koloseku razgovarale su partije na vlasti i određene partije opozicije, dok su na drugoj strani dijalogom sposredovali članovi Evropskog parlamenta. Oni su razgovarali sa strankama na vlasti i delom opozicije koja nije želela da učestvuje u razgovorima bez posrednika.

Nakon niza sastanaka, od aprila do septembra, epilog dijaloga bez posrednika očekivao se početkom devetog meseca, ali konačan dogovor vlasti i opozicije o izbornim uslovima na ovom koloseku još uvek nije javno iznet.

Finalnom sastanku u septembru je trebalo da prisustvuje i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali je sastanak otkazan. Očekivalo se da će se tada definisati konačni stavovi vlasti i opozocije u vezi sa predlogom sporazuma o izbornim uslova, kao i eventulano potpisivanje sporazuma. Ipak, ni do sada, do konkretnih istupanja na ovu temu ni sa jedne strane nije došlo. Ipak, učesnici ovog dijaloga tvrde da razgovori još uvek nisu gotovi, iako je rok od šest meseci do izbora istekao. Predstavnici opozicije tvrde da vlast usporava dogovore, ali optužuju i jedni druge za "odugovlačenje".

Sa druge strane, polovina septembra bila je buran period za dijalog kojim su posredovali evroparlamentarci. Tanja Fajon, Vladimir Bilčik, Eduard Kukan i Knut Flekenštajn boravili su u Beogradu 17. i 18. septembra, nakon čega su predložili 16 mera za poboljšanje izbornih uslova. Između ostalog, predloženo je osnivanje privremenog nadzornog tela čija je nadležnost praćenje medija, konsultacije, izveštaj o primeni pravilnika za RTS i RTV, davanje mišljenja o radu nezavisnih institucija i njihovim odlukama.

Tanjug/Sava Radovanović, Rade Prelić

Ipak, sa time se nisu saglasili predstavnici opozicije koji su učestvovali u tom koloseku dijaloga.

Lider SSP-a Dragan Đilas je izjavio da u predlogu posrednika iz EP "nema ničega" i da se predlaže pravljenje "paralelnog REM-a u kom je polovina članova REM-a". Srpski pokret Dveri ocenio je tada da je novi dogovor o izbornim uslovima u stvari dogovor vlasti i evroparlamentaraca, a ne dogovor s opozicijom, te da je to pre svega spisak dobrih namera, ali bez garancije da će biti ispoštovan.

Ko je potvrdio izlazak na izbore?

Još uvek nije jasno koje će sve partije učestvovati na izborima i da li će neke ponoviti bojkot, ali su upravo Dveri donele odluku da će na izbore izaći, i to zato što se često govorilo da je dogovor o izbornim uslovima potrebno postići najmanje šest meseci pre održavanja izbora. 

"Posle više od godinu dana zamajavanja od strane vlasti u vezi sa međustranačkim dijalogom oko poboljšanja izbornih uslova na dva koloseka, Glavni odbor Dveri ocenjuje da su istekli svi rokovi za dogovor i da je ostalo manje od šest meseci do izbora. Zato više nećemo čekati bilo kakve razgovore sa vlašću već idemo na izbore i u direktnu borbu za podršku i glasove građana bez obzira na izborne uslove'', saopštio je Srpski pokret Dveri 3. oktobra.

Uz to, lider Dveri Boško Obradović najavio je da će se kandidovati za predsednika Srbije, ukoliko ne dođe do dogovora opozicije o zajedničkom predsedničkom kandidatu.

Pre toga, znalo se da će se na predsedničkim izborima kandidovati Miloš Jovanović, isped koalicije NADA, koju čine Pokret obnove Kralevine Srbije (POKS), Demokratska stranka Srbije (DSS) i 23 udruženja građana. Jovanović je svoju kandidaturu najavio početkom jula, a 10. septembra zvanično je potvdio da će biti predsednički kandidat.

"Imamo energiju, snagu i volju da preuzmemo odgovornost za vođenje Srbije", istakao je predsednik DSS-a.

TANJUG/ FOTO HINA/ ADMIR BULJUBASIC/

Kada je reč o partijama na vlasti, Srpska napredna stranka (SNS) i Socijalistička partija Srbije (SPS) dogovorile su se da nastave saradnju i nakon izbora koji su u Srbiji najavljeni za 2022. godinu. Međutim, ne zna se da li će oni na izborima izaći na jednoj listi, ili na odvojenim, kao ni to da li će imati zajedničkog predsedničkog kandidata. 

Delegacije dve stranke, čiji su lideri Aleksandar Vučić i Ivica Dačič sastale su se 3. septembra kada su razgovarali i o predstojećim izborima. Dačić je tada je rekao da je najbolje da ova dve stranke na izbore izađu pod jedinstvenom listom.

"Vučić je rekao da je važno da razvijamo poverenje i zajednički rad, da ćemo to nastaviti posle izbore, a kad bude vreme, na nama je da donesemo odluku kakvu će formu ta saradnja imati“, poručio je predsednik SPS-a nakon sastanka sa predstavnicima SNS-a.

Konačne odluke do kraja oktobra

Veći broj partija iz tzv. bojkot opozcije još uvek nije doneo odluku o izlasku na izbore sledeće godine, ali se, kako su najavili, to može očekivati do kraja ovog meseca. Iako su se i pre i nakon odlaska evroparlamentaraca provlačili predlozi o saradnji opozicije, do konkretnih dogovora nije došlo.

Ipak, prema rečima predstavnika stranaka, još uvek traju pregovori članova ovih partija o mogućnosti zajedinčkog izlaska na izbore u aprilu. Uz to, nije izvesno da li će se dogovor o zajedničkom nastupanju na izborima odnositi na sve nivoe, predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore.

Da je za jedinstvo opozicije neophodan dogovor tri stranke, Stranke slobode i pravde (SSP) Demokratske stranke (DS) i Narodne stranke (NS), smatra generalni sekretar NS Stefan Jovanović. Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić izjavio je da bi opozicija, ako odluči da učestvuje na izborima, trebalo da nastupi jedinstveno na svim nivoima.

Iz Stranke slobode i pravde su u subotu saopštili da je Glavni odbor SSP ovlastio Predsedništvo stranke da sa Demokratskom strankom, Pokretom slobodnih građana (PSG), Pokretom za preokret (PZP) i Narodnom strankom zajedno donese odluku da li će učestvovati na izborima u aprilu iduće godine. Predsednik SSP Dragan Đilas rekao je kako veruje da će ta odluka biti doneta do kraja ovog meseca i da očekuje da će, bez obzira kava bude, svi donosioci pridržavati. Đilas nije rekao kakav je stav Glavnog odbor SSP o izlasku na izbore.

Dan kasnije, oglasio se i Pokret slobodnih građana, iz kog su takođe naveli da će odluka o eventualnom učešću na predstojećim izborima biti doneta zajedno sa dosadašnjim i budućim partnerima do kraja oktobra.

Tanjug/Dragan Kujundžić, profimedia, Tanjug/Zoran Žestić

Odluku o izlasku na izbore će do kraja meseca doneti i Demokratska stranka, potvrdio je u utorak predsednik Izvršnog odbora DS Dušan Kostadinović. Neizvesna je i odluka Socijaldemokratske strnke čiji je lider bivši predsednik Srbije Boris Tadić. On je izjavio da će SDS videti da li će izaći na predstojeće izbore naredne godine, ali da on može da pobedi aktuelnog predsednika Aleksandra Vučića ako se kandiduje.

Tadić je naveo da je odavno pozvao opoziciju da se ujedine i dogovore kako će da pobede Vučića na predstojećim izborima, ali da odgovora nema. Kako je rekao, pozvao ih je da se dogovore oko predsedičkog kandidata, ali i da ne mora da bude samo jedan.

"Ne moramo imati jednog predsedničkog kandidata, ali ako imamo, ako ima bolji, da mu damo podršku, da ga osnažimo da se bori protiv Vučića", rekao je Tadić gostojući na televiziji Euronews Srbija.

Srpska stranka Zavetnici, na čijem je čelu Milica Đurđević Stamenkovski, učestvuje u međustranačkom dijalogu koji se vodi bez posredovanja evroparlamentaraca, a vlast, kako je navela Stamenkovski, usporava pregovore, te ta stranka nije davala konkretne izjave o izlasku na izbore.

Da pregovori i dalje traju, početkom oktobra naveli su i iz pokreta Dosta je bilo. "Direktni pregovori sa vlašću još traju u Narodnoj Skupštini. Do sada smo postigli mnogo više nego što je stavljeno u EU papir. Čekamo poslednji sastanak. Vlast odglovlači sa zakazivanjem tog sastanka", naveli su iz DJB u objavi na Tviteru.

U razgovorima na koloseku bez posredovanja evroparlamentaraca učestuvje i Srpska radikalna stranka, koja takođe još uvek nije potvrdila da li će izaći na izbore sledeće godine.