Rat u Ukrajini "osvestio" Evropu: Proširenje EU sve češće na agendi Brisela, umesto datuma nudi se fazno pristupanje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/09/2023

08:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Proširenje EU jedna je od tema koja poslednjih dana zaokuplja pažnju briselske javnosti. Brojne su polemike o načinima pristupanja novih članica, ali i da li su one za to uopšte spremne.

Ova tema nalazi se visoko na agendi u Briselu, i jedna je od onih, uz rat u Ukrajini, o kojima se govori vrlo često, kaže reporterka Euronews Srbije iz Brisela.

"Sudeći po tome kako je počela ova jesenja sezona, ona će biti i dalje visoko, a analitičari smatraju i zasigurno u tri glavne teme ovog dela godine u Briselu. Kada je Mišel izašao sa idejom da i EU i kandidati budu spremni za proširenje do 2030. godine, glavna polemika je bila oko tog datuma, imajući u vidu da Evropska komisija nije htela da precizira, i istakla je da ne treba govoriti o rokovima, već o tome šta zemlje kandidati uz pomoć EU treba da urade da bi se približile članstvu", navodi reporterka Euronews Srbije.

Kako vreme odmiče, međutim, fokus se pomera sa datuma, a govori se više o raznim modalitetima i načinima, pa tako austrijska ministarka za Evropu kaže da bi pristupanje trebalo da bude "fazno", odnosno da zemlje kandidati sede za stolom sa zemljama članicama, ali da nemaju pravo glasa. Ona smatra da bi, kada neka zemlja zatvori jedan klaster, onda mogla da se priključi razgovorima na tu temu.

Postepeno pristupanje na neki drugi način podržava i Fon der Lajen, Mišel, ali i zvaničnici u Parizu i Berlinu, a sredinom oktobra bi, bar prema trenutnim najavama, trebalo da čujemo kako će sve to izgledati.

Dok se razgovara šta zemlje kandidati treba da urade, mnogi razgovaraju i o tome šta sama EU treba da uradi, kako da se reformiše kako bi na nju uticale nove potencijalne članice, prvenstveno na njen budžet i potencijalna izdvajanja.

"Ako razmišljamo o proširenju Evropske Unije Ukrajinom, zemljom prekrivenom oranicama, sa populacijom od 31 miliona ljudi, koja je istovremeno jedna od najsiromašnijih zemalja, čak i ako ne računamo koliko će rat koštati, to bi imalo glavne implikacije na zajedničke poljoprivredne politike, i na kohezione fondove Evropske unije. Na kraju, reforme budžeta moraju da prate pripreme za proces proširenja", istakao je Stiven Blokmans iz Centra za studije evropske politike.

U prestonicama zemalja članica i dalje deluje da se ne govori toliko glasno o ovoj temi.

Međutim, ono gde znamo zasigurno da će proširenje biti vrlo važna tema, jeste za manje od mesec dana u Granadi, kada će se - osim Evropske političke zajednice, održavati i neformalni sastanak lidera EU. Upravo će tema proširenja biti dominantna u ovom španskom gradu.

Minić: Rat u Ukrajini osvešćivanje za EU

Jedinstvo kod članica EU po pitanju proširenja bloka se polako artikuliše, rekla je za Euronews Srbija Jelica Minić iz Evropskog pokreta.

"Iz raznih pravaca dolaze ideje i podrška idejama. To traje poslednje dve ili dve i po godine, i mislim da su već neke poruke poslate, neke odluke donete, a sad je pitanje kako treba sama EU za sve to da se pripremi. To je veliki izazov za njih, imajući u vidu Ukrajinu pre svega", istakla je Minić.

Ovo bi, dodaje, imalo velike implikacije po Ukrajinu, o čijem faznom pristupanju se već govori, i shodno tome učešću u institucijama.

"To je ideja koja je dobila na snazi, i mislim da je to put kojim će se ići, prisustvu u radu određenih institucija bez prava glasa. Ali, trebalo bi potencijalne nove članice i one koje će se u raznim formama integrisati u EU na sektorskom nivou, uključiti u proces formiranja politika u EU. Pogotovo sektorskih politika gde su te zemlje pokazale kapacitet da mogu da učestvuju", kaže Minić.

"Imam osećaj kao da se jedna mreža sve više steže oko potencijalnih članica, oko Srbije, a vezano za to imamo i žustre reakcije iz Rusije. Oni to sve prate, i stezanje mreže oko Srbije moraju protivmerama suzbiti", dodaje sagovornica Euronews Srbije.

Euronews

Rat u Ukrajini je, smatra ona, "veliko osvešćivanje u Evropskoj uniji", jer je taj blok zanemarivao mogućnost da brutalni rat, kojem još ne vidimo kraj, može da se desi na tlu Evrope u 21. veku.

"Evropska unija se nije snašla ni sa Zapadnim Balkanom koji je postkonfliktno područje. Tu se nije mogla primenjivati identična politika proširenja kao što je to bilo sa zemljama Istočne Evrope - Poljskom, Mađarskom, Češkom... Hrvatska i Slovenija su bile postkonfliktne, mada Slovenija jedva da je i učestvovala u ratu. Kod Hrvatske, koja jeste, verovatno je u pitanju više faktora. Ona kontroliše veliki deo Jadranskog mora i tu razni elementi imaju značaj", ističe Minić.

Što se ostalih zemalja sa prostora bivše Jugoslavije tiče, dodaje Minić, Ukrajina je za njih pokazala da se mora naći neki drugi način, da ne bi ostale u zamrznutom stanju gde stalno prete potencijalni konflikti.

Inicijativa Brdo-Brioni, koja je pre nekoliko dana počela u Skoplju, imala je za cilj podsticanje dijaloga i ubrzanje EU integracija Zapadnog Balkana. S druge strane, nisu sve zemlje u istoj fazi pregovora, a Minić ističe da bi zajednički nastup zemalja kandidata koje ovde spadaju bio "izuzetno koristan", i da bi "bitno ubrzao proces".

"To je nešto što nedostaje. Postoje mnogobrojni pokušaji, negde i uspesi, da se kanališe energija regiona. Na tome je puno radio Berlinski proces, koji je usmeravao region. U različitim domenima se pokušavaju zemlje Zapadnog Balkana kanalisati da zajedno deluju. To se radi sa civilnim društvom, ali se ne odigrava na zadovljavajućem, a često i ni na kakvom nivou među liderima iz regiona. Glavna je bitka kako usmeriti region ka zajedničkom nastupu, jer tako se mogu dobiti koncesije. Ako svi nastupamo razbijeno i saplićemo jedni druge na tom putu ka EU, onda sami produžavamo taj proces", zaključuje Minić u razgovoru za Euronews Srbija.