Pukotine koje su sve očiglednije: Novi sukob Mišela i Fon der Lajen ogolio zategnute odnose u vrhu EU
Komentari01/09/2023
-15:02
Na Bledskom strateškom forumu, predsednik Saveta Evropske unije Šarl Mišel rekao je nedavno da je njegova procena da će do 2030. godine EU biti spremna za proširenje. Evropski zvaničnici retko govore o konkretnim godinama ili datumima kada je proširenje bloka u pitanju, pa je zato i Mišelova izjava bila pomalo neočekivana.
Ako su učesnici foruma i bili iznenađeni, neki i neprijatno budući da su rasplet svoje evropske priče očekivali ranije, šta onda tek reći za Evropsku komisiju, koja se saopštenjem ogradila od Mišelovih prognoza. Pored toga što je održan oprezan stav EU kada je u pitanju "razbacivanje" datumima, ovo saopštenje još jednom je podsetilo na tinjajući sukob između Šarla Mišela i predsednice EK, Ursule fon der Lajen.
"Moramo da uradimo mnogo na obe strane (EU i Zapadni Balkan) da bismo bili sigurni da ćemo do 2030. godine biti spremni. Ne znači da će sve biti lako, ali znači da je, ako imamo političku volju, ako želimo da radimo zajedno, ako želimo da budemo iskreni jedni prema drugima, moguće da postignemo prave rezultate za ljude u regionu i unutar EU", rekao je Mišel za slovenačku agenciju STA.
Takođe, dodao je i da je proces pristupanja zasnovan na dostignućima, pa da zato i u tom pogledu postoje razlike među zemljama Zapadnog Balkana.
"Znam da postoji određeni nivo skepse, određeni nivo sumnje jer su se u poslednjih 20 godina odluke donosile presporo. Ali, želeo bih da ubedim svoje prijatelje na Zapadnom Balkanu, ne samo elitu, ne samo lidere, već i ljude u regionu, da je EU sve više uverena da će njena budućnost biti bezbednija ako budemo u stanju da obezbedimo da zemlje Zapadnog Balkana budu u potpunosti deo EU i punopravne članice EU", naglasio je Mišel.
I dok je srpska ministarka za evropske integracije Tanja Miščević opisala Mišelovu izjavu kao "cilj, a ne obećanje", ističući da se prvi put posle mnogo vremena čuje neki datum, upravo taj deo Mišelove izjave se nije dopao Evropskoj komisiji.
"Evropska komisija nije fokusirana na datum, već na blisku saradnju sa zemljama kandidatima da se spreme za pridruživanje. To je proces zasnovan na zaslugama", rekla je na konferenciji za medije portparolka EK Dana Spinant.
Ono što upada u oči, međutim, pored ovog jasnog ograđivanja, jeste i izjava Spinant da se Mišel nije konsultovao sa predsednicom EK Ursulom fon der Lajen, prilikom sastavljanja govora o proširenju koji je održao na Bledu.
Takođe, Spinant je dodala da Evropska komisija ne komentariše šta partneri ili druge zainteresovane strane govore, i još jednom tom prilikom ponovila da je "ključno za EK reći da je proširenje zasnovano na zaslugama, kako bi trebalo i da ostane".
"Sofagejt" kao prekretnica u odnosima
To što je portparolka EK rekla da se Mišel nije konsultovao sa Fon der Lajen možda bi začudilo nekoga ko nije previše upućen u odnose koji vladaju u vrhuški Evropske unije. Međutim, sukob između njih dvoje tinja već godinama, a nesuglasice su nekada manje, nekada veće, ali se slobodno može reći da su retki trenuci u kojima su Mišel i Fon der Lajen jednoglasni po svim tačkama.
Kako je u analizi napisao briselski list "Politiko", borba između njih dvoje u vezi sa tim "ko je pravi predsednik Evrope" traje gotovo od samog početka, odnosno od 1. decembra 2019. godine, i njihovog izbora na pozicije predsednika EK, odnosno Saveta EU.
U aprilu 2021, Fon der Lajen je pred Evropskim parlamentom neočekivano pokrenula pitanje o seksizmu, implicirajući da ju je Mišel "diplomatski degradirao" tokom njihove zajedničke posete Turskoj.
Naime, u poseti turskom predsedniku, Mišel je brzo uzeo jedinu stolicu pored njega koja je bila slobodna, pa je Fon der Lajen morala da sedne na kauč, odnosno sofu, prekoputa Redžepa Tajipa Erdogana.
"Osećala sam se povređeno i usamljeno, kao žena i kao Evropljanka", rekla je tada Ursula fon der Lajen. Ovaj događaj, kasnije kršten "Sofagejt", označen je kao definitivna prekretnica u njihovom odnosu.
Etiopljani iznenađeni pažnjom
Od samog početka, videlo se da je teško da će njih dvoje funkcionisati kao dobro podmazani mehanizam. Fon der Lajen je rekla kako želi da njeno predsedništvo obeleži "geopolitička EK", i u prvoj nedelji predsedavanja otputovala je u Etiopiju.
Sa druge strane, Mišel je imao sopstvene zamisli o tome kako bi trebalo voditi i predstavljati EU. Samo dva meseca kasnije, takođe je otišao u Etiopiju kako bi se i sam sastao sa tamošnjim zvaničnicima.
Kao u nekom takmičenju, posle tri nedelje je Fon der Lajen ponovo otišla u Adis Abebu, a čak i Etiopljanima je cela situacija bila čudna, pa su tako rekli da su "iznenađeni time što se Evropljani odjednom toliko interesuju za njih".
Kako je krenula pandemija koronavirusa, situacija se samo pogoršala, jer su i Fon der Lajen i Mišel preuzimali zasluge za sve dobro što bi EU uradila za svoje zemlje članice, pre svega za pakete pomoći izmučenim ekonomijama.
Tako je, na primer, Fon der Lajen odbila da učestvuje u dokumentarcu o EU samitima, govoreći da je to Mišelovo skupljanje političkih poena, a nešto kasnije je odbila da potpiše njegov "međunarodni sporazum o pandemiji".
Prethodnici se bolje slagali
U eri prethodnih predsednika Evropske komisije i Saveta EU, Žozea Manuela Barosa i Hermana van Rompuja, pa zatim Žana-Kloda Junkera i Donalda Tuska, stvari su izgledale drugačije.
Kada je Evropska unija osvojila Nobelovu nagradu za mir 2012. godine, na primer, Baroso i van Rompuj su zajednički izašli za govornicu, dok je predsednik Evropskog parlamenta uzeo samu zlatnu medalju.
Pored toga, Junker je u svom govoru 2017. godine rekao kako smatra da bi ove dve pozicije "trebalo da se spoje u jednu, jer bi Evropi bilo lakše ako jedan kapetan upravlja brodom".
Junker i Tusk su se redovno sastajali pred velike samite bloka, na kojima se često donose odluke koje će uticati na sve zemlje članice i generalno dalji put EU. Na tim sastancima su se često nalazili i predsednici Evropske centralne banke i nezvanične Evrogrupe.
Međutim, ovakvih razgovora nije bilo od 2019. godine, uprkos tome što zemlje članice EU imaju sve komplikovanije ekonomske probleme.
Jedan zvaničnik Saveta EU rekao je za "Politiko" prošle godine da sami zaposleni "moraju da jure informacije kao da su novinari", jer Komisija ne obaveštava Mišela o onome što planira da predloži pred Evropskim parlamentom.
"To je stalna borba, da se obe strane privole da dele informacije", naveo je taj zvaničnik.
Ego mora da se ostavi po strani
Bez obzira na borbu ega između Fon der Lajen i Mišela, ovo nije vreme da se podlegne ličnim ambicijama, i interesi evropskog bloka moraju biti na prvom mestu, piše u analizi za prolećno izdanje "Internationale Politika", Rebeka Kristi, koja je trenutno saradnik u "Brojgelu" a već decenijama prati politiku Evropske unije i piše o njoj.
"Nestabilan odnos Fon der Lajen i Mišela pogoršava tenzije između Brisela i nacionalnih prestonica, što otežava da se bilo šta završi u okviru EU. Iako je sistem sam po sebi tako napravljen da donekle vlada napetost, ne mora biti baš ovako teško", piše Kristi.
Dodaje da bi koordinacija u Briselu trebalo da pomogne državama članicama da pronađu konsenzus i kolektivno odluče o nekom pitanju, i da su, kada to radi kako treba, rezultati "istorijski".
"Lideri EU stali su uz institucije kako bi spasili evro, razvili i distribuirali vakcinu protiv koronavirusa i zaštitili ekonomiju od kolapsa nakon pandemije. U ovom trenutku, međutim, nedostatak dobrih odnosa znači da su nova dostignuća sve teža", ističe ona.
Što se Mišela tiče, Kristi smatra da bivši belgijski premijer više voli da se okruži svojim timom, nego da pojuri konsenzus članova drugih frakcija, a da njegov pristup pokazuje ograničenja same pozicije predsednika Saveta.
Predsednik Saveta EU trebalo bi da bude bivši premijer kog lideri vide kao kolegu, ali je u suštini njegov posao pronalaženje konsenzusa, a ne nužno isticanje u prvi plan, što može biti teško Mišelu, koji ima tek 47 godina i još nekoliko decenija karijere pred sobom.
Sa druge strane, ističe Kristi, Fon der Lajen bi trebalo da se suprotstavi percepciji da ju je na poziciju postavio francuski predsednik Emanuel Makron, jer je za to mesto dobila čak i podršku bivše nemačke kancelarke, Angele Merkel. Čini se, kako smatraju neki stručnjaci, da ovo što Kristi navodi može biti razlog za to što Fon der Lajen ima lidersku crtu - bila je pod Merkelovom šef u tri ministarstva, i gleda je kao svog mentora.
Sve u svemu, kaže Kristi, sukob ličnosti dovodi u opasnost šire ciljeve EU, i ljudi koji kreiraju briselsku politiku ne mogu samo da imaju svoje ideje o tome šta da se radi, već moraju da obezbede podršku država članica, a za to, kako-tako, ipak moraju da pokažu jedinstvo.
Komentari (0)