Papa Franja na udaru kritika zbog poruke mladim Rusima: Kakav je stav Vatikana prema ratu u Ukrajini?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/09/2023

17:32

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Papa Franja (papa Frančesko Bergoljo) nedavno je bio na udaru kritika, jer je u video-obraćanju katoličkoj omladini u Sankt Peterburgu, pozvao mlade Ruse da ne zaborave da su naslednici careva poput Katarine Druge i Petra Velikog. Problem je bio u tome što se na Petra Velikog pozvao i ruski predsednik Vladimir Putin kada je pravdao napad na Ukrajinu, te što je upravo carica Katarina Druga anektirala Krim u 18. veku.

Vatikan je pojasnio da su papine reči imale za cilj da "podsete mlade Ruse na doba prosvećenosti, kulture i humanizma", ali ovo nije prvi put da papa izaziva kontroverze stavovima o Ukrajini. O tome je za Euronews Srbija govorio dopisnik "Nedeljnika" i portala "Velike priče" iz Rima, Željko Pantelić.

Posle papinih izjava, briselski "Politiko" je pisao da je papa "izrazito politička figura", i da "teško da nije znao kakav će efekat te reči imati", ali Pantelić smatra da "oni koji ne poznaju istoriju, prave takve greške u interpretiranju reči pape".

"Optužiti ga da je mislio nešto loše što je pomenuo Katarinu Veliku, znači da nemate pojma o jezuitima, da ne znate šta je Katarina uradila za Jezuite, da je papa Frančesko jezuita, prvi u 500 godina postojanja tog reda. Jezuite je Katarina druga spasla, jer ih je proterao iz Evrope Klement XIV, a zahvaljujući njoj su preživeli. To što je papa pominje kao pozitivnu istorijsku figuru, je sasvim normalno za jednog jezuitu", kaže Pantelić.

Što se tiče Petra Velikog, sagovornik Euronews Srbije ističe da je on "simbol okretanja Rusije ka Evropi, i prvi ruski car koji je usidrio Rusiju u Evropu".

"Ovo što sada Putin radi je suprotno Petru Velikom, i kada se neko na njega poziva, to je suprotno Putinu, jer on želi da odvuče Rusiju od Evrope. To što ih je papa pomenuo je poruka upravo suprotna od interpretirane", dodaje Pantelić.

Kako je objasnio, "Ukrajina želi da pobedi u ovom ratu, a interesi katoličke crkve nisu ni da Ukrajina pobedi ni da izgubi, već da se uspostavi mir".

Pantelić smatra da je Vatikan najveća žrtva ruske invazije na Ukrajinu, uz Nemačku, kada je u pitanju spoljna politika.

"Upravo je ruska agresija na Ukrajinu srušila ono na čemu su se vekovima bazirale politike Vatikana i Nemačke, i to su, možemo reći, dve države koje su najviše platile u geopolitičkom smislu", ističe Pantelić.

"Cilj rimokatoličke crkve je situacija kao pre 1054. godine"

Nije prvi put da papa kaže nešto što ne prija ni Ukrajini ni saveznicima. Na pitanje da li je to dokaz da se katolička crkva menja u 21. veku, odnosno da je nešto udaljenija od onoga što su zvanični stavovi Zapada u ovom trenutku, Pantelić podseća da reč "katolički" znači "univerzalni".

"U katoličkoj crkvi, prvi milenijum je bio evropski, drugi američki, a treći je azijski milenijum. Takođe, u Evropi pojedini političari ne shvataju, pogotovo ovi koji misle da mogu da zadrže točak istorije, da je pre sto godina na svetu bilo više od polovine belaca, a više od trećine ljudi na svetu živelo je u Evropi, dok je danas Evropljana manje od 7 odsto, a belaca manje od 20 odsto na svetu", kaže Pantelić.

"To su katolička crkva i papa shvatili, i zato su proglasili treći milenijum za milenijum Azije i, verovatno, Afrike, jer je i ona u njihovom kontekstu bitan kontinent. U tom kontekstu je veoma bitan odnos sa Rusijom i Kinom, jer smatraju da preko Rusije, mogu stvoriti ekumensku zajednicu i povratak na situaciju pre šizme 1054. godine, kada bi Prvi i Drugi Rim, a ovde 'Treći Rim', Moskva, bili ravnopravni, i činili zajednički hrišćanski svet", dodaje.

"To je cilj katoličke crkve, i zato ne mogu otvoreno da napadnu Rusiju. Zato je papa rekao stvar koju mnogi zaboravljaju protiv Rusije, a to je kada je partijarha Kirila nazvao kiriketom, odnosno dečacima koji pomažu kada se vodi misa. Tako je rekao da on nije dostojan da odgovori onom vremenom, da ne shvata da je religijski poziv drugačiji od političkog", istakao je Pantelić.

Sagovornik Euronews Srbije ističe da je papa zato i u Mongoliji rekao da bi Kinezi trebalo da budu dobri hrišćani i dobri građani, jer je crkva imala dobar uspeh polazeći od motiva "caru carevo, bogu božije", odnosno razdvajajući to.

"U tom kontekstu im je bitno da osvoje Kinu, a da bi to uradili moraju da imaju veoma dobre odnose sa Rusijom i, kada je hrišćanstvo u pitanju, da vrate odnose na one pre 1054. godine. U Vatikanu veruju da je moguće da Kineze preobrate u hrišćanstvo, i to je njihov ključni cilj. Kao što su preživeli pad Rimskog carstva, pa raširili hrišćanstvo u Evropi i Americi, misle da preko Kineza mogu da zadrže tu ulogu koju su imali", ističe Pantelić.

"Tu je još jedan zanimljiv element, i u tom kontekstu je ovaj papa jedan od najvećih revolucionara u poslednjih nekoliko vekova kada je u pitanju rimokatoličkih crkva. On je prvi i jedini papa koji ne nosi nešto crveno, što označava vezu sa trimskim imperatorima. Pokazuje da crkva kreće nekim novim stopama", kaže Pantelić.

Slabi izgledi Vatikana za posredništvo u mirovnim pregovorima

Papa je u nekoliko navrata rekao da bi Vatikan voleo da učestvuje u eventualnim mirovnim pregovorima između Rusije i Ukrajine, ali Pantelić ne smatra da bi to bilo naročito uspešno jer, kako kaže, "u pitanju su dve strane koje žele da ostvare konkretne političke ciljeve koji su nepomirljivi".

"Niti Ukrajina može da odbrani onoliko koliko bi htela, niti Rusija da osvoji onoliko koliko je želela. Ide se na iscrpljivanje, i tu više može ulogu da odigra SAD sa pritiskom jer slede izbori, jer Bajden zna da svaki predsednik koji kreće u kampanju sa važnim ratom u toku rizikuje da izgubi izbore. Zato su oni dali ultimatum Ukrajincima da osvoje šta mogu do oktobra-novembra, a posle se seda za pregovarački sto", ističe Pantelić.

"Međutim, pitanje je i da li će Rusija na to pristati, jer i tamo su izbori sledećeg marta. Putin će da pobedi, ali mu nije svejedno da li će da pobedi sa 80 ili ispod 65 odsto glasova. Sve su to elementi koji važe i za vatikanske napore da se akredituju kao mirovni pregovarač. Pokušali su, ali ni jedni ni drugi ih ne vidi kao nekoga ko bi mogao da utiče na jednu ili drugu stranu. Mislim da bi jedina dva aktera koji mogu doprineti zaustavljanju rata u Vašingtonu i Pekingu", dodaje Pantelić.

Na pitanje kolika je politička snaga pape Franje u odnosu na njegovog prethodnika Jovana Pavla Drugog, Pantelić odgovara da "papa Bergoljo sada 'čisti smeće' koje je ostavio Jovan Pavle Drugi".

"On je bio veliki političar i ima velike zasluge za rušenje komunizma, ali je rimokatoličku crkvu učinio korumpiranom, i dozvolio da se razvije sve ono što su pošasti za jednu organizaciju. Sve je to zaustavio papa Bergoljo, i uveo pravilo da nijedan sveštenik ne može da primi poklon veći od 40 evra. Zatim, u Rimu oni koji dolaze sa strane ne mogu da dobiju novac na trošak crkve da iznajmljuju vile, jer crkv ima više od 50.000 stanova u Rimu, od kojih se mnogi ni ne koriste", kaže Pantelić.

"Bergoljo je uveo desetine novih pravila koja su od rimokatoličke crkve konačno napravila crkvu dostojnu onoga što bi trebalo da predstavlja. Takođe je izabrao ime 'Frančesko', što označava sveca zaštitnika Italije koji se odrekao svog bogatstva i zagovarao siromaštvo, i tako se borio za spas sveta. Reč je o kompletno drugačijoj ličnosti koja, u etičkom smislu, moralna gromada za papu Jovana Pavla Drugog", zaključio je Pantelić.