Makronovi letuju u vili na Azurnoj obali koju njegovi prethodnici nisu voleli: Dva predsednika provela samo po jednu noć
Komentari02/08/2023
-13:13
Predsednik Francuske Emanuel Makron i prva dama Brižit provode svoj odmor u predsedničkoj rezidenciji Tvrđava Breganson na malom ostrvu na Azurnoj obali.
Makron i njegova supruga bi trebalo da provedu dvonedeljni odmor u ovoj rezidenciji na mediteranskom ostrvcu koja je izgrađena na stenovitom uzvišenju od 30 metara nadmorske visine, okružena terasastim vrtovima, sa privatnom plažom i izuzetnim pogledom na okolna ostrva, navodi francuski dnevnik Figaro.
Ova predsednička vila je klasično preuređena u vreme vladavine predsednika Valeri Žiskara d'Estena, a po instrukcijama njegove supruge An-Emon Žiskar d'Esten i to tako da šefu države pruži mir, komfor i izolaciju.
Poznato je da su bivši predsednici Francuske Šarl de Gol i Fransoa Miteran u ovoj vili boravili samo po jednu noć, a predsednički par Sarkozijevih nikada jer su više voleli vilu Lantern, nekadašnju premijersku rezidenciju koja se nalazi na obodu Versajskog parka.
Predsednici Žorž Pompidu, Žiskar d'Esten i Žak Širak provodili su duge praznične dane u vili Fort Breganson za koju je Žiskar d'Esten rekao da je mesto na kojem čovek može da "okusi savršenu sreću", dok je Širak priznao da se u Fort Bregansonu "ponekad dosađuje".
Nakon izbora za predsednika Francuske, Fransoa Oland je odlučio da tamo provede svoje prvo leto sa svojom prijateljicom Valeri Trirvajler. Želeći da bude "normalan predsednik", socijalista Oland je pozirao medijima u ležernoj polo majici, izazivajući podsmeh blaziranih Parižana.
Međutim posle svog prvog boravka u Bregansonu Oland tamo više nikada nije kročio.
"Breganson je veoma dobar, samo što ste u njemu zatvoreni kao u Jelisejskoj palati. Biti na odmoru znači imati mogućnost da pobegneš i da budeš slobodan", objasnio je predsednik Oland.
Čini se da sadašnji šef države ceni ovo mesto, jer je odlučio da izgradi nadzemni bazen u okviru rezidencijalnog kompleksa, ali njegova odluka je kritikovana zbog cene radova, koja prema pisanju dnevnika Parizijen iznosi oko 34.000 evra, ali i pre svega zbog lošeg ekološkog uticaja i nepotrebne potrošnje slatke vode na obali Mediterana.
Komentari (0)