Erdogan uz provokacije najavio otvaranje dela kiparskog "grada duhova" i povraćaj imovine

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan je tokom dvodnevne posete Kipru najavio otvaranje dela čuvenog kiparskog "grada duhova" Famaguste koji je nekada bio militarizovano područje.

Kako prenosi Skaj, oko 3,5 odsto grada, tačnije naselje Varoša će biti demilitarizovano i imovina će biti vraćena vlasnicima putem novoosnovane Komisije za nekretnine.

Tokom svog zapaljivog govora, turski predsednik u društvu turskokiparskog vođe Ersina Tatara pozvao i kiparske Grke da se prijave Komisiji za povraćaj imovine, ali pod uslovom da priznaju turski deo Kipra.

Turski predsednik je takođe govorio o neprijateljima kiparskih Turaka, napominjući da će "svi oni danas pričati o Kipru".

"Slušaćemo ih, ali nas nije briga šta govore", rekao je.

U svom govoru, Erdogan je želeo da prenese stav da je, uprkos naporima turske strane za rešenjem, pokušaj propao zbog stava kiparske Grčke, kritikujući EU zbog toga što nije ispunila svoja obećanja.

"Oni (Evropljani) se nikada nisu ponašali pošteno", rekao je napominjujući da su ga neki evropski zvaničnici zamolili da koristi pažljiv ton govora na okupiranim teritorijama, ponavljajući pritom da turska strana neće dobijati uputstva o kiparskom pitanju".

"Kiparski Tursci se neće odreći svog suvereniteta i postati manjina kiparskih Grka", naglasio je i ponovio svoju teoriju o dve države na Kipru.

Erdogan, koji je u dvodnevnoj poseti severnom delu Kipra, rekao je da je "jedino moguće, ali i trajno i održivo rešenje" uzimanje u obzir da se na ostrvu nalaze "dve odvojene države i dva odvojena naroda“.

"Međunarodna zejdnica će pre ili kasnije prihvatiti ovu stvarnost“, kazao je Erdogan poslanicima parlamenta severnog, turskog dela Kipra, uoči proslave 47. godišnjice invazije Turske koja je dovela do etničke podele ostrva.

profimedia

Inače, slanjem mirovnih trupa UN 1964. godine, Kipar je podeljen zbog međunacionalnih sukoba. Posle puča pristalica ujedinjenja Kipra s Grčkom, Turska je 1974. godine okupirala sever naseljen turskom manjinom i proglasila "Tursku Republiku Severni Kipar“. Turska je na okupirani sever ostrva doselila više od 35.000 vojnika s porodicama i druge naseljenike.

Savet bezbednosti UN je 1983. godine usvojio Rezoluciju kojom je secesija kiparskih Turaka označena nelegalnom.

Evropska unija, čiji je Kipar član, takođe isključuje mogućnost stvaranja dve nezavisne države na ostrvu.

Sa druge strane, Ankara i kiparski Turci navode da je sporazum o dve države jedini put ka miru pošto gotovo pedesetogodišnji pregovori o jačanju federacije nisu dali nikakav rezultat.

Predsednik Kipra Nikos Anastasijades opisao je Erdoganovu izjavu kao „očekivano ponavljanje neprihvatljivih pozicija Turske“.