Evropa

Ukrajini poziv u NATO "čim se saglase članice i steknu uslovi", Zelenski: Apsurdno što nije postavljen vremenski okvir

Komentari

Autor: Euronews Srbija

11/07/2023

-

15:01

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Lideri zemalja članica NATO okupili su se u Vilnjusu na dvodnevnom Samitu Alijanse tokom kojeg će se razgovarati o brojnim pitanjima, a jedna od tema u fokusu je način na koji će članice odgovoriti na zahtev Ukrajine o pridruživanju. Osim zajedničkog sastanka, planiran je i niz bilateralnih, a jedan od njih je i susret američkog i ukrajinskog predsednika Džozefa Bajdena i Volodimira Zelenskog. Analitičari ocenjuju da bi jedan od glavnih ciljeva samita mogao da bude slanje poruke ruskom predsedniku Vladimiru Putinu da će Alijansa dugoročno ostati posvećena pružanju pomoći Ukrajini.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je rekao da će lideri poslati dobru poruku Ukrajini – "pozitivnu poruku o daljem putu". Istakao je da bi lideri trebalo da se usaglase da usvajanje  Akcionog plana za članstvo (MAP) uklone kao zahtev u slučaju Ukrajine.

Podsetio je da je Ukrajina prešla dug put i da bi sledeći korak bio usvajanje Akcionog plana za članstvo. "Ukrajina je mnogo bliža NATO-u, pa mislim da je došlo vreme da se to odrazi u odlukama NATO-a", rekao je Stoltenberg pre početka samita.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski se nadao da će njegova zemlja dobiti pozitivne signale o članstvu u Vilnjusu. Ranije je govorio da je Ukrajina "radila naporno na tome prethodnih dana, možda aktivnije nego ikada".  

Tanjug/AP Photo/Susan Walsh

 

Međutim, SAD i Nemačka su isticale da Ukrajina još nije spremna da pristupi Alijansi, uprkos podršci koju je ta zemlja dobila od baltičkog bloka, uključujući i Litvaniju, prenosi Euronews.  Predsednik SAD Džozef Bajden je rekao da članice NATO moraju da ispune sve kriterijume, od demokratizacije do celog spektra drugih pitanja.

NATO će uputiti poziv Ukrajini da se pridruži tom vojnom savezu kada se ''članice slože i ispune se uslovi'', izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg.

''Potvrdiili smo ponovo da će Ukrajina postati članica NATO i složili se da uklonimo uslov za akcioni plan za članstvo'', rekao je Stoltenberg na konferenciji za medije, aludirajući na ključni korak za pridruživanje Alijansi, prenosi AP.

Zelenski: Apsurdno što nije postavljen vremenski okvir za Ukrajinu

Zbog toga ne iznenađuju nešto oštrije poruke koje su danas stigle od Volodimira Zelenskog. On je kritikovao NATO, navodeći da je apsurdno to što nije postavljen vremenski okvir za Ukrajinu u kojem bi dobila poziv za pridruživanje tom vojnom savezu, prenosi BBC.  

"Izgleda da nema spremnosti ni da se Ukrajina pozove u NATO, ni da postane član", naveo je Zelenski, dodajući da su na putu za Vilnjus dobili signale da se o određenim formulacijama diskutuje bez Ukrajine.

Tanjug/AP/Valentina Petrova

 

Naglasio je da govori o pozivu Urkajini da postane članica, a ne o samom članstvu. "Nesigurnost je slabost. I otvoreno ću o tome govoriti na samitu", rekao je Zelenski. 

Jedan od ciljeva - slanje jasne poruke Putinu

Diplomatski dopisnik BBC-ja iz Vilnjusa Džejms Lendejl ocenjuje da bi sveobuhvatni cilj susreta NATO lidera mogao da bude da ubede predsednika Rusije Vladimira Putina u dugoročnu posvećenost Alijanse pružanju pomoći Kijevu.  

"Zvaničnici se nadaju da bi to moglo da počne da menja način razmišljanja ruskog lidera i da bi on mogao da počne da sumnja da može da nadmaši Zapad", naveo je Lendejl.  

Dodaje da neki posmatraju ovaj samit kao potencijalno značajan za eventualnu promenu Putinove strategije.  

"Tako će neke članice NATO obećati Ukrajini nove bezbednosne garancije. Alijansa će takođe produbiti institucionalne veze sa Ukrajinom, što će dati Kijevu mogućnost da saziva sastanke kao jednak partner", rekao je.  

Uoči samita predsednik SAD Džozef Bajden je odlučio da Ukrajini pošalje kasetnu municiju, a osim toga i druge zemlje su najavile novu pomoć. Francuski predsednik Emanuel Makron je poručio da će njegova zemlja početi da snabdeva Ukrajinu raketama dugog dometa kako bi mogla da se brani. On je po dolasku na samit odbio da iznese detalje o tome koliko i kojih projektila će biti dato Ukrajini. 

AP Photo/Pavel Golovkin

 

"Odlučio sam da povećam isporuke oružja i opreme koja bi omogućila Ukrajincima da imaju kapacitet da udare duboko, uz zadržavanje naše doktrine da dozvolimo Ukrajini da brani svoju teritoriju", rekao je Makron.

Erdoganovo "da" za Švedsku - značajno za poruku jedinstva

Samit u Vilnjusu se održava nakon neočekivanog obrta koji je veče pred okupljanje izveo predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan. Turska je povukla svoje prigovore kada je reč o kandidaturi Švedske za pristupanje NATO, što analitičari ocenjuju kao veliki podsticaj koji će pomoći da se ublaže tenzije u Vilnjusu. Nakog toga je i Mađarska signalizirala da će odustati od svog veta.

To su potezi koji će pomoći savezu da pokaže jedinstvo. Iako je u nedelju, u telefonskom razgovoru Erdogan rekao Bajdenu da "Turska ne vidi kako je Švedska učinila dovoljno da podrži njen zahtev za članstvo", samo dan kasnije situacija se promenila.  

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg objavio je da je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan pristao da prosledi turskom parlamentu švedsku kandidaturu za članstvo u NATO. 

"Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je jasno stavio do znanja da je Turska spremna da ratifikuje članstvo Švedske", rekao je Stoltenberg na konferenciji za novinare. 

Tanjug/AP/Yves Herman

 

On je dodao da je Švedska promenila svoj Ustav i pojačala mere protiv terorizma. 

"Sa Švedskom kao članicom, ovo je istorijski korak kojim NATO postaje jači i sigurniji", poručio je Stoltenberg nakon sastanka sa Erdoganom i švedskim premijerom Ulfom Kristersonom.

Moskva: Članstvo Ukrajine u NATO bilo bi opasno za evropsku bezbednost

Na ceo kontekst samita NATO u Vilnjusu, kao što je i očekivano, u Moskvi gledaju veoma negativno. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je izjavio da se demonstrira snažni antiruski stav među predstavnicima zemalja Alijanse. 

"Govorimo o savezu koji ima izraženu i koncentrisanu antirusku prirodu. Rusija se posmatra kao neprijatelj", rekao je Peskov, dodajući da lokacija samita koja je u blizini ruskih granica nije toliko važna koliko je taj "neprijateljski stav".  

Peskov je upozorio da bi potencijalno članstvo Ukrajine u NATO bilo veoma opasno za evropsku bezbednost, apelujući na one koji donose odluku o tome da razmotre sve rizike "korak po korak". 

Tanjug/AP/Ilya Pitalev, Sputnik, Kremlin

 

Kada je reč o turskom odobravanju članstva Švedske, Peskov je rekao da uprkos neslaganjima, postoje oblasti od zajedničkog interesa između Rusije i Turske.  

Takođe, rekao da Turska može da se orijentiše ka Zapadu, ali da postoji odbojnost u Evropi da se prihvati Turska.  

"Ako ćemo iskreno, niko u Evropi ne želi Tursku", rekao je Peskov novinarima, dodajući da Moskva planira da dalje razvija dijalog sa Ankarom.  

NATO: Ne tražimo konfrontaciju sa Rusijom, ali ona nije naš partner

NATO ne traži konfrontaciju sa Rusijom i ne predstavlja pretnju za Moskvu, navodi se u kominikeu Alijanse nakon završetka prvog dana samita u Vilnjusu.

"Tražimo stabilnost i predvidljivost u evroatlantskom području i između NATO i Rusije. NATO ne traži konfrontaciju i ne predstavlja pretnju za Rusiju. U svetlu njene neprijateljske politike i delovanja, ne možemo smatrati Rusiju našim partnerom", ističe se u saopštenju.

Dodaje se da svaka promena u odnosima NATO i Rusija zavisi od toga da li će Moskva, kako se navodi, zaustaviti svoje agresivno ponašanje i u potpunosti se pridržavati međunarodnog prava.

"I dalje smo voljni da zadržimo otvorene kanale komunikacije sa Moskvom kako bismo ublažili rizike, sprečili eskalaciju i povećali transparentnost", poručuju iz NATO.

Istovremeno, dodaju da će nastaviti da procenjuju implikacije ruske politike i ruskih akcija na bezbednost alijanse, kao i da će odgovoriti na ruske pretnje i neprijateljske akcije na ujedinjen i odgovoran način.

U zaključcima samita i o Srbiji

Jačanje odnosa NATO-Srbija bilo bi od koristi i Alijansi, i Srbiji, i celom regionu, navodi se, između ostalog, u zaključcima samita NATO. 

"Podržavamo Dijalog uz posredstvo EU i druge napore usmerene na normalizaciju odnosa između Beograda i Prištine i pozivamo strane da iskoriste trenutak i angažuju se u dobroj veri ka postizanju trajnog političkog rešenja. Pozivamo obe strane da odmah deeskaliraju situaciju, vrate se dijalogu i konstruktivno se angažuju u primeni sporazuma o putu normalizacije između Beograda i Prištine koji je nedavno postignut u Briselu i Ohridu", navodi se u zaključcima

Kako se navodi dalje, Ostajemo posvećeni kontinuiranom angažovanju NATO na Kosovu, uključujući i preko snaga KFOR koje predvodi NATO.

"KFOR će nastaviti da obezbeđuje bezbednost i bezbedno okruženje i slobodu kretanja na Kosovu u skladu sa Rezolucijom SB UN 1244. Nedavne eskalacije su neprihvatljive i osuđujemo nasilje na severu Kosova, kao i ni sa čim izazvane napade koji su naneli ozbiljne povrede vojnicima NATO. Povećali smo prisustvo trupa KFOR kako bismo odgovorili na napetosti koje se ponavljaju", navodi se u zaključcima.

Samit NATO će 2025. godine biti održan u Holandiji, saopšteno je danas iz te alijanse. Iz NATO ne preciziraju u kom gradu će biti održan samit, prenosi Rojters. To će biti prvi put da će se samit održati u jednoj zapadnoevropskoj zemlji. Ranije je objavljeno da će samit 2024. godine biti održan u Vašingtonu.

Komentari (0)

Evropa