Igre 
Makron "pritisnut" sa svih strana: Nemiri širom zemlje novi veliki test za francuskog predsednika
Komentari03/07/2023
-16:30
Protesti u Francuskoj zbog policijskog ubistva tinejdžera Nahela M. održani su šestu noć uzastopno, a predsednik Emanuel Makron je sazvao sastanak sa liderima oba doma parlamenta, dok je za sutra zakazao sastanke sa gradonačelnicima svih 220 gradova u kojima su nemiri izbili.
Tinejdžer Nahel M. (17) ubijen je u utorak u Nanteru, predgrađu Pariza, zbog toga što, kako su rekli iz policije, navodno nije želeo da zaustavi automobil. Njegova smrt pokrenula je talas nezadovoljstva širom zemlje, a protesti su u nekim gradovima bili nasilni, uz ozbiljne sukobe sa policijom.
Ovim protestima praktično se nastavlja buran drugi mandat za francuskog predsednika, jer su dbuknuli ubrzo nakon što su prestale demonstracije i štrajkovi zbog zakona o penzionoj reformi. Zato mnogi postavljaju pitanje kakve posledice se ovi najnovijiji izgredi ostaviti na Makronovu vladavinu.
U pokušaju da smiri demonstracije, Makron je pre neki dan optužio društvene mreže da igraju "značajnu ulogu" u podsticanju nasilja, i naveo da će francuska vlada raditi sa ovim platformama na uklanjanju "osetljivog sadržaja" i identifikaciji korisnika koji "pozivaju na nered ili podstiču nasilje".
Tanjug/AP/Christophe Ena
Francuski zvaničnik, govoreći anonimno u skladu sa uobičajenom praksom predsedništva, naveo je primer objavljivanja imena i adrese policajca koji je pucao na Nahela M. na društvenim mrežama, prenosi Euronews. Zatvorski službenik je takođe naišao na svoju službenu legitimaciju na internetu, rekao je isti zvaničnik, sugerišući da bi to moglo da ugrozi život njega i njegove porodice.
Makronu demonstracije nisu nepoznate - za vreme njegovog prvog mandata, protesti "žutih prsluka" su takođe pretili da destabilizuju ne samo vladu, već i njegovu poziciju, ali je uspeo da ih zauzda i ponovo pobedi na izborima za predsednika. Ipak, to ne znači da je naširoko voljen u francuskom društvu.
"Kada govorimo o Makronu, znamo da je njegova popularnost značajno poljuljana, što nakon prvog mandata, što sada, posebno zbog protesta u vezi sa penzionom reformom. Sada, vidimo da je došlo do nemira nakon ubistva mladića alžirskog i marokanskog porekla, i kulminacije onoga što kritičari osporavaju Makronu - pre svega, da je izgubio kontakt sa slojevima koji žive u siromaštvu i da je 'predsednik bogatih', što se vidi u napadima protestanata na simbole Republike", kaže za Euronews Srbija istoričarka Aleksandra Kolaković.
Povezane vesti
Dodaje da je pozicija francuskog predsednika kompleksna, ali i da bi trebalo imati u vidu da je on sam svestan da je ovo njegov poslednji mandat, jer ne može više da se kandiduje, i da je uprkos tome uspeo do sada da smiruje slične situacije.
"Kad imamo ovakvo nasilje, profitiraju ekstremi"
Osim što, ko zna koji put, ponovo ima zadatak da "izmisli" mere i načine da smiri proteste, Makron se nalazi i u nezavidnoj situaciji kada su u pitanju politički protivnici. Njegova manjinska vlada je, može se reći, "pritisnuta" sa svih strana - kritikuju je sada i levo i desno orijentisane partije.
Lider tvrde levice Žan-Lik Melanšon i neki od njegovih najbližih saveznika razbesneli su čak i druge levičarske političare odbijanjem da osude nerede i pljačke radnji na ulicama Francuske.
"Ne pozivam na mir, pozivam na pravdu", rekao je Melanšon, uprkos činjenici da je policajac koji je prošlog utorka ubio tinejdžera već optužen za ubistvo.
U međuvremenu, moćna, ali podeljena krajnja desnica, vrši pritisak na Makrona da se nasilno obračuna sa izgrednicima.
Tako je Marin Le Pen okrivila Makrona za "opijenost vlašću" i pozvala na uvođenje lokalnog policijskog časa, kao i, ako je potrebno, vanrednog stanja. Takođe, kritikovala je ono što naziva "labavim imigracionim zakonima", iako je ubijeni tinejdžer bio francuski državljanin, odrastao u toj zemlji.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
"Makron trpi te napade od onih koji bili njegovi najveći protivnici na izborima prethodne godine. U situacijama kada vidimo ovakvo nasilje, najviše profitiraju ekstremi - ekstremna levica i desnica", kaže Kolaković.
Povezane vesti
"Ključ je da se osnaži francuska socijalna politika, ali i da se smire tenzije. Vidimo da različiti akteri, ne samo političkog života već i javne scene, posebno poreklom iz afričkih zemalja, pozivaju na smirivanje situacije. To je put da se situacija sada ne instrumentalizuje, jer je sam problem mnogo dublji i nije nastao za vreme Makronove administracije", dodaje ona.
Navodi da postoje indicije kako je policija,više puta od 2017. prekoračila nadležnosti, zbog stalnih opasnosti od terorizma i pitanja bezbednosti koje je u Francuskoj postalo veoma bitno.
"Dolazi do momenata da policija ne reaguje na adekvatan način. Imamo situaciju da je osoba koja je ubila mladića procesuirana, ali je opet postojao period, kao i ranije, gde je policija negirala prekoračenje sile, ali su nakon pojave snimka morali da odreaguju. U takvim situacijama, ekstremi profitiraju", kaže Kolaković.
Povezane vesti
Da li je Makronov mandat ugrožen?
Smrt tinejdžera je ponovo podestila francusko društvo na ono što je već dugo tu, ali je povremeno zamaskirano drugim problemima - stalne pritužbe siromašnih i rasno mešovitih urbanih zajednica na policijsko nasilje i rasizam.
Makron je odbacio postojanje sistemskog rasizma u okviru francuske policije, a sekretar regionalnog policijskog sindikata Alijansa u Marseju, Rudi Mana, rekao je da se scene sa ulica tog grada mogu opisati jednom rečju: "apokaliptični".
Baka ubijenog tinejdžera, Nadja, pozvala je na smirivanje tenzija, rekavši da izgrednici koriste njegovu smrt kao izgovor za svoje ponašanje.
"Ljudima koji se bune ovo kažem: Nemojte razbijati prozore, napadati škole ili autobuse. Stanite! Mame idu autobusom, mame idu napolje", rekla je ona.
Tanjug/Mohamed Badra, Pool via AP
Na pitanje kako bi se ovaj put nemiri mogli završiti, Kolaković za Euronews Srbija navodi da se već vide neki znaci smirivanja tenzija, ali i da se situacija donekle razlikuje od 2005. godine, kada su slični nemiri izbili na ulicama Francuske.
"Ako se posmatra u kontekstu nemira iz 2005. godine, tada je posle deset dana uvedeno vanredno stanje. Sada, izgleda da se čeka dalji razvoj situacije za takve mere. Mislim da i izjave tih ljudi koji učetvuju u akcijama idu u prilog tome da ovo neće biti dugog dometa, ali su bitne posledice, kao i uzroci - da se oforme mehanizmi delovanja kako bi se promenilo sve ono što izaziva nezadovoljstvo mladih ljudi na ulicama", navela je Kolaković.
Kolaković kaže i da cela ova situacija može imati posledice po francusko društvo, kao i da će se odraziti donekle na ugled samog Makrona i njegove manjinske vlade, ali ne i na njegovu predsedničku fotelju.
"Mislim da možda neće moći da sprovedu sve reforme koje su zamislili. Ali, ako stvari ostanu kao što su trenutno, dakle ukoliko se situacija smiri, neće on biti lično ugrožen. Njegov predsednički mandat će se nastaviti, s tim što svakako ne može biti kandidat na sledećim izborima", zaključuje Kolaković.
Preporuka za vas
Komentari (0)