Igre 
Neizvesna sudbina Jevgenija Prigožina u Belorusiji: Tri opcije za saradnju sa Lukašenkom, uprkos suprotnim interesima
Komentari28/06/2023
-21:01
Jevgenij Prigožin, šef plaćeničke Vagner grupe koja je učestvovala u nekim od najžešćih bitaka u Ukrajini, izbegao je krivično gonjenje za svoju neuspelu pobunu protiv Kremlja i stigao je u utorak u Belorusiju. Ovaj "progon" Prigožina u susednu zemlju, bio je deo sporazuma kojim je okončana kratkotrajna pobuna u Rusiji. Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko potvrdio je da je Prigožin u Belorusiji i rekao da su on i njegovi regruti "dobrodošli da ostanu tu neko vreme". Međutim, nije jasno kakva će biti njihova dalja uloga i sudbina.
Prigožin nije viđen od subote, ali je u utorak ujutro, privatni avion za koji se veruje da pripada njemu, doleteo iz Rostova u vazdušnu bazu jugozapadno od beloruske prestonice Minska, prema podacima sa sajta "FlightRadar24".
Međutim, i dalje je nejasno gde je Prigožin tačno, jer je jedan beloruski portal koji se bavi vojnim pitanjima objavio, citirajući isti sajt za praćenje letovima, da je Prigožinov avion kasno sinoć napustio Belorusiju. Nikakve izjave, bilo kog zvaničnika, ne postoje o tome.
Ruske vlasti su, takođe, saopštile da su zatvorile krivičnu istragu o pobuni i da neće podići optužbe za oružanu pobunu protiv Prigožina ili njegovih sledbenika.
Suprotni interesi
U međuvremenu, Moskva je navela da su u toku pripreme za to da Vagnerove trupe predaju svoje teško naoružanje ruskoj vojsci. Prigožin je rekao da je ovaj potez planiran pre 1. jula, kada je bio rok da njegovi borci potpišu ugovore kojima bi prešli pod kontrolu ministarstva odbrane, čemu se on protivio jer je to video kao "raspad Vagnera".
I dalje nije sasvim jasno da li će Prigožin duže vreme biti u Belorusiji ili ne, jer ima mnogo kontradiktornosti između njegovih i Lukašenkovih interesa, rekao je za Euronews Srbija Pavel Slunkin, koji je nekada radio u beloruskom ministarstvu spoljnih poslova, a sada je gostujući član ECFR.
"Prigožin bi hteo da zadrži kontrolu nad Vagnerom, dok Lukašenko, znajući šta se desilo Putinu, neće dozvoliti mnogo autoriteta Prigožinu u Belorusiji. Uvek je jedini donosio odluke, i zašto bi svojevoljno napravio nezavisnu vojsku u sopstvenoj zemlji, koja je, pritom, već izazivala Putina. Ništa mu ne bi garantovalo da se to neće i njemu desiti", navodi Slunkin.
Povezane vesti
"Lukašenko je rekao da im može dati mesto ako žele da ostanu, ali da moraju sami da plate za sve što im treba, kao i da bi grupa trebalo da bude pod nadzorom ministarstva odbrane, i da neće dozvoliti regrutovanje u Belorusiji. To pokazuje da Lukašenko ne želi pravu Vagnerovu vojsku u zemlji, već hoće da je kontroliše, što je u suprotnosti sa svim onim što su Prigožinove želje", dodao je Slunkin.
Može li Minsku Prigožin da koristi?
Kada je pobuna krenula, mnogi posmatrači mislili su da se, ako ne dođe do puča, mora završiti Prigožinovim zatvaranjem, ili možda likvidacijom.
Institut za studije rata sa sedištem u Vašingtonu navodi da je ovakva Putinova reakcija, da pusti Prigožina živog, "verovatno pokušaj da se zadrže Vagnerovi borci u Ukrajini, gde je Moskvi potrebna obučena i efikasna vojska, jer se suočava sa ukrajinskom kontraofanzivom".
Ovaj institut, takođe, u svom izveštaju piše da je razdor između Putina i Prigožina verovatno nepopravljiv, i da bi predlaganje Belorusije kao očiglednog utočište za Prigožina, zapravo moglo da bude zamka.
Tanjug AP/Belarusian Presidential Press Office via AP
Prema Slunkinovim rečima, postoje bar tri načina na koje bi Lukašenko mogao da sarađuje sa Prigožinom, uprkos svim suprotnostima u njihovim interesima.
"Prva stvar jeste da se Vagneru obezbedi neka vrsta rada u legalnim tokovima, pošto u Rusiji to nije bilo moguće. U svojim audio porukama, Prigožin je navodio kako je Lukašenko obećao da će mu pomoći. Mislim da je najlogičnije da mu obezbedi neku vrstu legalnosti, možda čak i za novac, pa da nastavi da radi ono što je i do sada radio", kaže Slunkin.
Drugi potencijalni način za saradnju, navodi, jeste činjenica da Prigožin deluje u afričkim zemljama, dok i beloruski režim, odnosno ljudi iz bliskog Lukašenkovog okruženja, rade to isto.
Povezane vesti
"Uglavnom sarađuju sa režimima u afričkim zemljama kako bi pronašli način da eksploatišu njihove resurse i tako zarađuju. Tu je još jedna opcija za saradnju", navodi sagovornik Euronews Srbije.
Treća opcija za saradnju Prigožina i Lukašenka, kaže Slunkin, jeste da mali deo Vagnera bude pod ugovorom sa beloruskom vladom za ono što bi oni nazvali "očuvanje političke stabilnosti".
"Beloruska opozicija koja je prognana, zavetovala se ne samo na oslobođenje Ukrajine već i Belorusije. Od 2020. godine, Zapad na režim u Minsku se gleda kao na nelegalan, i kada opozicija je rekla da, kada dođe trenutak, žele da ga oslobode", kaže Slunkin.
Povezane vesti
"Zbog toga, Lukašenko bi mogao da koristi manji deo Vagnera kao dodatni sloj zaštite za sopstveni režim, bilo da bude stvarno napadnut, bilo da samo signalizira da su Vagnerove trupe tu. Takođe mislim da bi, prema njegovoj logici, deo Vagnera mogao da odigra i važnu ulogu u slučaju da Lukašenka izdaju ljudi iz režima, jer ako plaća zaštitu Vagnera, ima još jedan sloj zaštite", navodi Slunkin.
Beloruska opozicija kitikovala odluku
Ljudi iz beloruske opozicije su se oglasili povodom Prigožonovog odlaska u tu zemlju, i, blago rečeno, kritikovali su ovu odluku.
Prognana opoziciona liderka Svetlana Tihanovska, koja je bila protivkandidat Lukašenku na izborima 2020. za koje deo javnosti smatra da su bili namešteni, i koji su izazvali masovne proteste, rekla je da će Vagnerove trupe ugroziti zemlju i njene susede.
"Belorusi ne podržavaju ratnog zločinca Prigožina. Ako Vagner napravi vojne baze na našoj teritoriji, to će predstavljati novu pretnju našem suverenitetu i našim susedima", rekla je ona za AP.
Tanjug/AP
Kako je Katja Glod iz Evropske liderske mreže rekla za BBC, Belorusi su sada fokusirani na to koliko je celokupna kriza oslabila Vladimira Putina, jer bi to značilo i oslabljenog Aleksandra Lukašenka.
"Dva temelja Lukašenkove vladavine su Kremlj i represija beloruskih bezbednosnih službi koje ispunjavaju Lukašenkove naredbe. Kratkoročno, ovo bi moglo značiti više represije jer se Lukašenko oseća slabijim", navela je Glod.
Na pitanje koliko bi Prigožin i Vagner mogli da ostanu u Belorusiji, Slunkin kaže - najverovatnije ne predugo.
"Verovatno mogu da budu tu neko vreme, a čak i da zamislimo da će duže biti tu, moje glavno pitanje je šta će tu da rade - oni zarađuju tako što pružaju usluge ratovanja, na primer kao u Siriji, a obezbeđuju i režime po Africi, što Lukašenko već ima. Ne znam šta bi mogli da rade u Belorusiji", zaključio je Slunkin za Euronews Srbija.
Preporuka za vas
Komentari (0)