Igre 
Vagner je više od paravojske: Neizvesna sudbina Prigožina i njegovih plaćenika posle pobune
Komentari27/06/2023
-12:30
Pobuna Jevgenija Prigožina i njegovih plaćenika Vagner grupe trajala je manje od jednog dana - nakon zauzimanja dva strateški važna ruska grada i "pohoda" na Moskvu, već uveče je saopšteno kako su Vagnerovci stali na oko 200 kilometara od prestonice, i krenuli nazad ka bazama.
Čitava situacija i dalje je u velikoj meri obavijena velom misterije. Pobuna je stala, u Moskvi se ništa nije desilo, ali postavlja se nekoliko pitanja: kakva je budućnost Vagner grupe, šta će biti sa Prigožinom, kao i šta nam sve ovo govori o ranjivosti Kremlja i samog predsednika Vladimira Putina?
Prema poslednjem saopštenju, rusko ministarstvo odbrane je pozvalo Vagnerovce da predaju vojnu opremu, a oni koji žele, moći će da se pridruže regularnoj ruskoj vojsci.
I lider Vagnera, kao i lider Rusije, obratili su se javnosti juče prvi put. Putin uopšte nije pominjao Prigožina, dok je šef Vagnera nudio motive za ono što se dogodilo, mada je i dalje dosta toga ostalo nerazjašnjeno.
"Marš smo započeli zbog nepravde, i nismo ubili nijednog vojnika. Stigli smo na 200 kilometara od Moskve za samo jedan dan, a građanima je bilo drago što nas vide u Rostovu. Nije nam bio cilj da zbacimo režim i legalno izabranu vladu, kao što je mnogo puta rečeno. Krenuli smo nazad da ne bismo prolivali krv ruskih vojnika", rekao je Prigožin.
On je zaustavio marš na Moskvu nakon razgovora sa beloruskim predsednikom Aleksandrom Lukašenkom, i tom prilikom je, kako je rečeno, Vagneru "ponuđen prihvatljiv dogovor, uključujući bezbednosne garancije".
Tanjug/AP
Prigožin je rekao još i da se niko u jedinici Vagner nije složio da potpiše ugovor sa ruskim Ministarstvom odbrane (kojim bi Vagnerovci prešli pod njihovo okrilje), i da je smatrao da bi Vagner kao jedinica prestao da postoji od 1. jula, pa je to bio razlog za pobunu.
Povezane vesti
Za Srećka Đukića iz Foruma za međunarodne odnose, bivšeg ambasadora u Belorusiji, malo je verovatno da Lukašenko može direktno da utiče na to da se Vagneru pruži status regularne vojske, odnosno da im se status promeni tako da nastave delovanje u legalnim tokovima.
"Treba reći, Rusija je preplavljena privatnim vojskama, nije jasna ta izjava (Lukašenka). Prigožin je rekao da to nije bio nikakav državni udar, već da je bila demonstracija protiv nepravde koja se nanosi junačkom Vagneru koji se borio za Bahmut... možda bi to bila neka definicija ovoga što se desilo", navodi Đukić.
"Takođe, i Prigožin je to dodao, oni su stali kada su videli da su sa druge strane na reci Oki prema njima postavljene topovske jedinice. Shvatili su da će doći do okršaja i da oni tu nemaju nikakve šanse jer su već bili u maršu 780 kilometara. Njihove vojne rezerve su bile iscrpljene", dodaje Đukić.
Faktor "Lukašenko" - šta je obećano da se pobuna zaustavi?
Dogovor između Prigožina i Lukašenka, koji je, naravno, morao i Putin da odobri, nije obelodanjen.
Ipak, zna se da je deo dogovora Prigožinovo napuštanje Rusije i to da neće krivično odgovarati za "pohod" na Moskvu, u kom nije bilo kopnenih žrtava, ali je zato stradalo nekoliko ruskih pilota. Pored ovoga, Prigožin će otići u Belorusiju.
"Jedan od viđenijih članova Dume rekao je da neko mora snositi odgovornost za pogibiju ruskih pilota. Drugi zvaničnici govore da je učinjena materijalna šteta, i da će neko morati da odgovara. Tako da, sada ćemo videti kuda će to ići, da li prema samom Prigožinu ili prema onima koju direktno učestovali u sukobu i koji su direktno pucali na ruske vazuhoplovne snage", rekao je u razgovoru za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Životić.
profimedia
On dodaje da je posle teških reči, Putinovog pominjanja "noža u leđima" i poređenja sa 1917. godinom, teško da će tek tako proći sve, i da će sve biti potpuno oprošteno. Takođe, navodi i važnost usmenog dogovora sa Lukašenkom, jer ne znamo detalje.
Povezane vesti
Aleksa Filipović, doktorand na sanktpeterburškom državnom univerzitetu, ističe za Euronews svet važnost toga što je u Prigožinovoj pobuni ipak bilo ljudskih žrtava.
"Nažalost, poginuli su piloti Ruske Federacije - ne zna se tačan broj, govori se o nekoliko ogromnih letelica. Time se bilo kakva želja Prigožina da to stvarno bude protest, pretvorila u jednu pravu oružanu pobunu. Jasno je da to ne može da prođe bez posledica – neko će biti kažnjen, a najverovatnije i on", navodi Filipović.
"Možda će mu biti data šansa da se iskupi, što će značiti da će Vagner biti korišćen za neki potencijalni proboj najtežih delova frontova u korist Rusije", dodaje on.
Povezane vesti
Putin bi mogao da "žrtvuje" bliskog prijatelja
Mnogo je spekulacija o tome da li je sve ovo bila isključivo Prigožinova zamisao, ili je ipak imao podršku od nekih struktura, bilo iz samih bezbednosnih krugova u Rusiji, bilo iz inostranstva.
Životić naglašava da Prigožin zaista uživa određenu popularnost u vojnim strukturama, i da ima bliske veze sa ljudima na visokim funkcijama u ministarstvu odbrane.
Prigožin je, već mesecima, u sukobu sa najvišim zvaničnicima ministarstva, pre svega sa ministarom Sergejem Šojguom i najvišim generalom Valerijem Gerasimovim. On ih je optuživao da ga namerno sabotiraju u Ukrajini i da mu ne šalju zalihe, što su oni odlučno negirali.
Međutim, za vikend su bili neobično tihi sve dok se situacija nije razrešila, i tek onda su dali podršku Putinu.
Tanjug/AP/Russian Defense Ministry Press Service
"Pojavio se snimak Šojgua, navodno u inspekciji jedinice zapadnog vojnog okruga u Ukrajini, mada mnogi tvrde da je to stari snimak. Ono što je najotvorenije pitanje sada, jeste ko su u vojnom vrhu ti prijatelji Prigožina, pošto protivnike sada već znamo, kao i šta će biti sa protivnicima", kaže Životić.
"To je ključno pitanje - da li će (Putin) žrtvovati ne samo svog bliskog saradnika, nego i prijatelja, Šojgua, što bi značilo da je on ne samo izašao u susret, već je žrtvovanjem svog najbližeg čoveka u suštini pokazao jednu izuzetno veliku ličnu slabost, kao i slabost sistema", dodaje on.
S druge strane, ističe, loša bi poruka bila da šef paravojne formacije kadruje u sistemu državne hijerarhije, i unutar vojske uništava sistem nadređenosti.
"Sam Prigožin ima svoje favorite unutar vojnog vrha i ljude koji bi svakako voleo da vidi na tom mestu. Sada se pominju i neka imena koja koja bi mogla da dođu na njihova mesta, a to su opet ljudi iz bliskog Putinovog okruženja, ali ni približno tako bliskog, i tako visokog nivoa kao što je Šojgu", naglašava Životić.
"Prigožin radi odličan PR"
Srećko Đukić kaže da, kada se govori o budućnosti Vagnera, ne treba upasti u zamku i steći utisak da je u pitanju "supersila" koja je postigla fantastične rezultate.
"Da ih malo detronizujemo sa tog pijadestala na koji su se nezasluženo popeli. Vagner je jedinica koja je devet meseci ratovala za Bahmut, a dijametar teritorije koji je osvojio Vagner je 30 kilometara. Prema tome, može da se izračuna koliko je za devet meseci ona prešla kilometara", navodi Đukić.
Dodaje da je, pre svega, od strane Prigožina odrađen "odličan PR", jer je Vagner podigao do visina jedine formacije koja se bori u ruskoj armiji na ukrajinskom frontu.
"S jedne strane, kada nema nijedne pobede, i to je bila pobeda, iako Bahmut sa strateškog i operativnog stanovišta uopšte nema toliki značaj. Ali je Prigožin uspeo da tu koncentriše sve - to je jedino bojište koje on imao, i tu je strahovito mnogo žrtava palo", kaže Đukić.
Tanjug/AP/Prigozhin Press Service
"Vagner nije jedinistvo bez koga ne može ruska armija, on za Rusiju izgleda nezamenjivo u Siriji i na tim drugim tačkama. Mislim da se Putin nalazi na mukama ako ispuni zahteve Prigožina, a to je da Gerasimov i Šojgu odu. On je šef paravojske, nema nikakvo vojno zvanje i znanje, on je vlasnik tih ljudi. I sad, da (Putin) postupa po njegovom zahtevu, pa to ne postoji ni u Gani, ne znam kako će da reši to pitanje", ističe on.
Dodaje da je siguran da će Pr
Siguran je, dodaje, da Prigožin mora da odgovara za u ovoj stvari, jer ako Rusija hoće da bude pravna država i da održi svoj sistem, sa ovim se mora istrajati do kraja.
Akcije Vagnera u Africi i na Bliskom istoku
Filipović sa univerziteta u Sankt Peterburgu je istakao da ni po beloruskom zakonu, isto kao ni po ruskom, ne smeju da postoje paravojne formacije ili bilo kakve druge slične plaćeničke grupe.
"Postoji mogućnost da se možda donese neki novi zakon unutar Belorusije kojim se dozvoljavaju određene paravojne ili plaćeničke strukture i da se napravi neka legalna baza za postojanje Vagnera. Pitanje je i da li će Vagner biti preimenovan, kao i da li će i dalje biti korišćen u konfliktnim zonama u Ukrajini ili samo za operacije na Bliskom istoku, u Siriji i Africi", navodi Filipović.
Uloga Vagnera u zemljama poput Malija, Libije, Sudana ili Sirije, nije toliko poznata široj evropskoj javnosti, ali je i te kako važna.
U Centralnoafričkoj Republici, na primer, 1.890 takozvanih "ruskih instruktora" podržava vladine trupe u građanskom ratu koji je u toku, prema rečima ruskog ambasadora. Veruje se da se u Libiji do 1.200 Vagnerovih plaćenika bori na strani vođe pobunjenika Kalife Hiftera, piše DW.
profimedia
Takođe, dodaje se da je u Maliju proruska, antizapadna vojna hunta dovela stotine Vagnerovih boraca, i da su tamo optuženi za teška kršenja ljudskih prava. Međutim, stručnjaci kažu da se prisustvo Vagner grupe u Africi proteže mnogo dalje.
"Sam Vagner se vremenom razvio kao organizacija koja je od čistog privatnog vojnog ugovornog subjekta prešla u mnoštvo poslovnih saveza i odnosa i mrežu kompanija. Neke od njih predstavljaju kompanije širom zemalja u kojima posluju na afričkom kontinentu. Rade u sivoj zoni, između legalnih i nelegalnih aktivinosti, i to prilično efikasno", rekao je za DW nedavno analitičar Džulijan Rademajer.
Sudan je dugo bio u fokusu Vagnerovih plaćenika - još za vreme vladavine Omara al-Bašira, koji je bio na vlasti od 1993. do 2019. godine, ruska firma koja se bavi kopanjem zlata iz rudnika, a koja je verovatno pod Prigožinovom kontrolom, dobila je licencu za rad. Zbog toga, kako piše CFR, Vagner "čuva" rudnike i radio je na suzbijanju protesta protiv Al-Bašira.
Preporuka za vas
Komentari (0)