Bolovanja na skeneru: U kojim evropskim zemljama se najviše koriste, a u kojim najmanje i gde je tu Srbija
Komentari01/05/2023
-15:32
Na vrhuncu pandemije koronavirusa, nemački lekari su bili ovlašćeni da pacijentima odobravaju bolovanje putem telefona. Iako specijalna mera za izbegavanje nepotrebnog kontakta sa pacijentima koji boluju od korone, istekla krajem marta, nakon tri godine trajanja, radnici i dalje mogu da ga dobiju od svog lekara opšte prakse putem video poziva. Ipak, vraćeno je i pravilo da sada moraju da obave "staromodnu" posetu lekarima da bi dobili bolovanje.
U Evropskoj uniji, Nemačka je na prvom mestu po izdacima za bolovanje i zdravstvene beneficije - pripisuje 11 odsto svog BDP bolovanju i javnoj zdravstvenoj zaštiti. Sada se očekuje da će ovaj potez pomoći u smanjenju lažnih zahteva za bolovanje.
Po izdacima, Nemačku slede Francuska i Holandija (obe sa 10,2 odsto), podaci su Evrostata. Zemlje koje najmanje izdvajaju za bolovanja i zdravstvene beneficije su Estonija (4,9 odsto), Litvanija (5 odsto), Poljska, Mađarska i Irska (po 5,5 odsto).
Prema podacima za 2020. godinu, Nemačka je takođe zemlja koja najviše troši na naknade za bolovanje - 2,3 procenta svog BDP-a. Slede Holandija (2,1 odsto), Švedska (1,7 odsto), Španija (1,5 odsto) i Luksemburg (1,4 odsto).
Na rangiranje za 2020. godinu možda je uticala pandemija koronavirusa, ali ako pogledamo brojke za 2018, zemlje sa najvećim izdacima su skoro iste, osim Španije, koja nije toliko trošila pre nekoliko godina.
Euronews je istraživeo da li se više ljudi javlja da je bolesno ako postoje "velikodušni" iznosi koji im se u tom slučaju plaćaju i kako se naknade za plaćeno odsustvo upoređuju širom kontinenta?
Gde se najviše odsustvuje sa posla?
Možda biste pretpostavili da su zemlje koje troše više na bolovanje iste one u kojima ljudi češće odsustvuju sa posla, ali u stvarnosti nije tako.
Na kraju 2022. godine, zemlje sa najvećim udelom zaposlenih koji odsustvuju sa posla bile su Francuska (14,9 odsto), Finska (14,8 odsto), Švedska (14,7 odsto), Danska (13,6 odsto), Estonija (13,2 odsto) i Holandija (12,4 odsto).
Zemlje u kojima ljudi najmanje izostaju sa posla su Rumunija (2,5 odsto), Bugarska (2,9 odsto), Grčka (4,9 odsto), Poljska (5,8 odsto) i Srbija (5,9 odsto).
Vredi napomenuti da je prosečna stopa odsustva sa posla u EU značajno viša za žene (12,1 odsto) nego za muškarce (7,8 odsto). Studija akademika Norveškog instituta za javno zdravlje iz 2018. identifikovala je "stresne faktore na poslu i u porodici" kao "najznačajnije objašnjenje za ovaj rodni jaz".
Zemlje gde se najviše odsustvuje sa posla, nisu istovremeno i one koje najviše troše na bolovanja. Međutim, tamo su uslovi plaćenog odsustva najizdašniji, bilo po visini, bilo po trajanju.
Evropske zemlje sa najizdašnijim bolovanjem
Postoji mnogo pravila i uslova koji se odnose na ispunjavanje uslova za plaćeno odsustvo. U nekim zemljama tu opciju imaju samo oni koji su doprineli dovoljno u periodu pre nego što je nastupila nemogućnost za rad.
Takođe, neke zemlje imaju uslovne izuzetke koji dozvoljavaju povećanje iznosa koji se daje kao pomoć, na primer, ako osoba ima zaraznu bolest kao što su tuberkuloza ili HIV.
Luksemburg
Iznos naknade: Kompanije u Luksemburgu su dužne da radnicima na bolovanju isplaćuju punu platu za oko tri meseca – tačnije 77 dana ili do kraja kalendarskog meseca tokom kojeg nastupa 77. dan nesposobnosti za rad.
Trajanje naknade: Ako nesposobnost za rad traje duže od ovog perioda, organ zdravstvenog osiguranja odobrava produženje do 78 nedelja (1,5 godine).
Estonija
Iznos naknade: Naknada iznosi 70 odsto referentne zarade iz fonda javnog zdravstvenog osiguranja od drugog dana bolovanja.
Referentna zarada se utvrđuje na osnovu prosečne zarade za poslednjih šest meseci i na osnovu plaćanja poreza na socijalno osiguranje u toku prethodne kalendarske godine.
Trajanje naknade: Do 182 uzastopna kalendarska dana plaćenog bolovanja, maksimalno 240 dana godišnje.
Finska
Iznos naknade: Radnici mogu tražiti naknadu za bolovanje devet radnih dana nakon početka njihove bolesti. Poslodavac uglavnom isplaćuje plate zaposlenima tokom ovog perioda čekanja, a mnogi takođe isplaćuju punu zaradu tokom prvog ili prva dva meseca.
Kela, zavod za socijalno osiguranje u Finskoj, preuzima isplatu naknade nakon toga, na osnovu prosečnog godišnjeg prihoda radnika.
Trajanje beneficije: Do 300 radnih dana (oko godinu dana).
Švedska
Iznos naknade: Otprilike 80 odsto plate, ali može biti i veći ako postoji kolektivni ugovor.
Trajanje naknade: 364 dana, ali je moguće produženje uz plaćeno odsustvo koje iznosi 75 odsto primanja radnika. Međutim, ako je dotična osoba ozbiljno bolesna, ona može nastaviti da traži beneficije za bolovanje u iznosu do 80 procenata od njihove plate preko ove granice.
Francuska
Visina naknade: U zavisnosti od vrste bolesti i profesionalnog statusa, naknade se mogu razlikovati, ali dnevnica je obično 50 odsto referentne plate radnika.
Bruto referentna plata je, međutim, ograničena na 2.885,61 evra mesečno, što znači da isplaćena dnevnica ne može biti veća od 47,43 evra po danu. Kada bolovanje traje duže od tri meseca, ipak, ta dnevnica se može preračunati i povećati.
Trajanje naknade: Ako zdravstveno stanje radnika to omogućava, bolovanje može trajati do tri godine.
Portugal
Visina naknade: Što je bolovanje duže, to je više plaćeno. Dok su bolovanja kraća od mesec dana pokrivena sa 55 odsto prosečnih primanja radnika, ta stopa se penje do 70 odsto za bolest koja traje duže od tri meseca, i 75 odsto za bolovanje duže od godinu dana.
Trajanje beneficije: Do 1095 dana (tri godine).
Drugim rečima, Francuska i Portugal su veoma velikodušne kada je u pitanju dužina plaćenog odsustva, pre nego iznos koji se pokriva za svaki dan bolovanja.
Letonija
Visina naknade: Prvi dan bolovanja se ne plaća, ali poslodavac mora da plati bolovanje od drugog do 10. dana najmanje 75 odsto prosečne dnevne zarade radnika.
Od 11. dana bolovanja Državna agencija za socijalno osiguranje dodeljuje naknade za bolovanje u iznosu od 80 odsto prosečne zarade. Trajanje naknade: Do 26 nedelja (šest meseci).
Litvanija
Visina naknade: Litvansko javno osiguranje plaća od trećeg dana bolovanja 62 odsto plate. Međutim, vrlo je uobičajeno da poslodavci dopune ovo da bi dostigli 100 odsto plate zaposlenog.
Trajanje naknade: Do 90 kalendarskih dana u kalendarskoj godini.
Nemačka
Uprkos tome što prednjači na rang listi po BDP-u koji se izdvaja za bolovanje i zdravstvene beneficije, Nemačka nije među najizdašnijima kada je u pitanju plaćeno bolovanje, već je prosečna u poređenju sa drugim zemljama EU.
Visina naknade: Puna plata do šest nedelja. Posle toga, radnici primaju bolovanje od zdravstvenog osiguranja, što predstavlja 70 odsto njihove redovne plate.
Trajanje naknade: Do 78 nedelja (1,5 godina) tokom perioda od tri godine za istu bolest.
Velika Britanija
Naknada u Velikoj Britaniji, šestoj po veličini ekonomiji na svetu, možda zvuči manje velikodušno u poređenju sa naknadama koje nude neke zemlje EU.
Visina naknade: Radnici u UK imaju pravo na 109,40 funti (123,91 evra) nedeljno od četvrtog dana bolesti. Ali, neki mogu dobiti više ako kompanija ima svoj plan isplate bolovanja.
Trajanje naknade: Naknada može trajati do 28 nedelja. Nakon što to vreme istekne, oni koji su previše bolesni da bi se vratili na posao mogu da se prijave za naknadu za zapošljavanje i podršku (ESA), gde dobijaju 74,35 i 113,35 funti nedeljno.
Kakva je situacija u Srbiji?
U Srbiji je visina naknade za vreme bolovanja 65 odsto od plate. Prvi mesec dana ide na teret poslodavca, a nakon toga na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO).
Osnov za isplatu bolovanja predstavlja zarada koju je osiguranik ostvario u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.
Postoji nekoliko izuzetaka u kojima se za bolovanje isplaćuje 100 odsto plate. Na pun iznos zarade i tokom bolovanja može se računati usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, tokom trudničkog bolovanja, ali i zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi.
Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti sa posla regulisano je odredbama Zakona o radu i Zakona o zdravstvenom osiguranju.
Bolovanje za prvih 60 dana utvrđuje izabrani lekar, od 61. dana bolovanje ocenjuju lekarske komisije filijale RFZO.
Rade se i provere, kontrole bolovanja. To može da zahteva poslodavac ili RFZO. Proveru bolovanja koje je utvrdio izabrani lekar vrši prvostepena lekarska komisija, a proveru bolovanja koje je utvrdila prvostepena lekarska komisija vrši drugostepena lekarska komisija.
U RFZO nedavno su za Euronews Srbija rekli da je u 2022. godini izvršeno oko 2.500 provera bolovanja što je oko osam odsto od ukupnog broja donetih ocena o privremenoj sprečenosti za rad i da su u 12 odsto slučajeva utvrđene određene nepravilnosti koje se odnose na izostanak javljanja osiguranog lica izabranom lekaru i putovanje za vreme bolovanja.
Najčešća kazna za zloupotrebu bolovanja je uskraćivanje prava na naknadu zarade (plate), bez obzira da li tu naknadu obezbeđuje poslodavac ili RFZO.
Da li je velikodušnost naknade zasnovana na bogatstvu?
Samo neke od navedenih zemalja su iznad proseka u EU indeksu BDP-a po glavi stanovnika. Međutim, većina njih se nalazi među 30 najsrećnijih nacija u Svetskom izveštaju o sreći, koji ističe da su ljudi zadovoljniji svojim životima u zemljama u kojima postoji institucionalni kvalitet i velikodušnost države blagostanja.
Evropske zemlje nude neke od najizdašnijih paketa bolovanja na svetu. Čak i zemlje sa najnižim BDP po glavi stanovnika u EU, kao što su Bugarska, Slovačka i Grčka, nude bolje naknade u okviru socijalne zaštite u poređenju sa nekim od najbogatijih zemalja sveta, poput SAD, gde nijedan savezni zakon ne predviđa pravo na isplatu porodičnog ili medicinskog odsustva.
Komentari (0)