U Turskoj u penziju sa 52, u Norveškoj sa 67: Gde su najviše i najniže starosne granice u Evropi?

Francuska se u četvrtak suočila sa još jednim danom protesta i štrajkova protiv vladine penzione reforme kojom se zakonska starosna granica za penzionisanje podiže sa 62 na 64 godine do 2030. godine.

Plan da se Francuzi nateraju da rade duže, odnosno da se zahtevaju 43 godine rada da bi sa 64 godine zaradili punu penziju - u suprotnom bi radnici morali da čekaju dok ne napune 67 godina.

Ovo pravilo treba da stupi na snagu do 2027. godine, dok će se zakonska starosna granica za penzionisanje povećavati za tri meseca svake godine, počevši od septembra, da bi na kraju dostigla 64 godine do kraja decenije.

Vlada kaže da je reforma potrebna kako bi francuski penzioni sistem bio finansijski održiv jer stanovništvo nacije stari. Ali, opozicija i sindikati pozivaju na druge opcije, kao što je da kompanije i bogati plaćaju više za finansiranje penzionog sistema.

Sporni plan je iznuđen u parlamentu bez glasanja, a prošao je i Ustavni savet, što je poslednji korak pre nego što zakon stupi na snagu.

Tanjug AP/Lewis Joly

Povećanje starosne granice za odlazak u penziju nije samo trend u Francuskoj: standardna obavezna starosna granica za odlazak u penziju će se povećavati u većini zemalja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Žene u Turskoj u penziju sa 49 godina

Definicije zakonske starosne granice za penzionisanje razlikuju se od zemlje do zemlje. U svakoj zemlji postoje različite prakse u zavisnosti od vrste penzije, prema skupu podataka OECD-a i izveštaja.

Dva izveštaja koriste brojke iz 2020. godine - najnovije dostupne podatke koji analiziraju trenutnu i buduću starosnu granicu za penzionisanje za one koji su ušli na tržište rada sa 22 godine.

U nekim slučajevima, u izveštaju se ne navode polovi u svakoj zemlji, što znači da bi starosna granica za odlazak u penziju za mukarce i žene mogla biti ista u tim mestima.

Trenutna starosna granica za odlazak u penziju uključuje dve vrste: prevremenu i standardnu. Za muškarce, starosna granica za prevremeno penzionisanje varira od 59 godina u Litvaniji do 63,7 godina u Nemačkoj, prema izveštaju OECD-a. Za žene se kreće od 58 godina u Litvaniji do 63,7 godina u Nemačkoj.

profimedia

U Francuskoj, trenutna starosna granica za prevremeno penzionisanje iznosi 62 godine i za muškarce i za žene. Zapravo, 62 godine je starosna granica za prevremeno penzionisanje u skoro polovini zemalja, uključujući Švedsku, Portugal, Norvešku, Italiju, Grčku i Austriju.

Stvarne starosne granice za odlazak u penziju su raznovrsnije u poređenju sa starosnim granicama za rano penzionisanje i blisko odražavaju starosnu granicu za obavezno penzionisanje. Za muškarce je to od 52 godine u Turskoj do 67 godina u Norveškoj i na Islandu.

Za žene je to 49 godina u Turskoj, dok Norveška i Island imaju najvišu starosnu granicu za penzionisanje od 67 godina.

Prosek u EU 64,3 godine

Prosek u EU iznosi 64,3 godine za muškarce i 63,5 godine za žene.

U Francuskoj je trenutna starosna granica za penzionisanje 64,5 godina i za muškarce i za žene, prema skupu podataka OECD-a.

To znači da Francuska ima nešto višu starosnu granicu za penzionisanje od proseka EU. I dalje je niža nego u nekim drugim članicama bloka, poput Nemačke, gde ova cifra iznosi 65,7 godina i za muškarce i za žene.

Ne računajući Tursku, minimalna trenutna starosna granica za penzionisanje širom Evrope je 62 godine za muškarce i 60 godina za žene.

Od zemalja članica EU, Grčka, Italija, Luksemburg i Slovenija imaju najnižu trenutnu starosnu granicu za penzionisanje, odnosno 62 godine i za muškarce i za žene.

Očekivane godine u penziji

Očekivane godine u penziji su očekivani životni vek meren u dobi efektivnog izlaska sa tržišta rada, a ovaj broj se tokom vremena značajno povećavao.

Godine 1970. muškarci u zemljama OECD-a imali su u proseku 12,0 godina nakon izlaska sa tržišta rada, dok su već do 2020. godine mogli da očekuju da će u penziji provesti 19,5 godina.

Očekivani životni vek žena na izlasku sa tržišta rada bio je značajno duži otpočetka, u proseku 16,0 godina u OECD-u 1970. To je poraslo na 23,8 godina do 2020, dok je jaz između muškaraca i žena takođe blago rastao.

Razlika između žena i muškaraca u očekivanim godinama penzionisanja varira od dve godine u Irskoj do 7,5 godina na Kipru.

Do 2020. godine žene u Evropi obično mogu očekivati da će živeti 4,3 godine više od muškaraca nakon što napuste tržište rada.

E-Stock/Stanislav Nedelja

Dok je prosek u EU 4,6 godina, u Francuskoj rodna razlika ide u korist žena za ukupno 3,6 godina.

Zanimljivo je da očekivani životni vek u penziji za oba pola jako varira širom Evrope. Za muškarce se kreće od 14 godina u Letoniji do 24 godine u Luksemburgu.

Za žene varira od 18,9 godina u Letoniji do 28,4 godine u Grčkoj. Od žena se očekuje da provedu 26 ili više godina dok su u penziji u Belgiji, Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Luksemburgu i Španiji.

Francuska je zabeležila veoma visoke očekivane godine u penziji, zauzimajući drugo mesto kod muškaraca (23,5 godina) i treće kod žena (27,1 godina) širom kontinenta.

Šta da očekujemo do 2060?

OECD procenjuje da će se normalna starosna granica za penzionisanje povećati za oko dve godine u proseku do sredine 2060-ih u zemljama koje obuhvata.

Predviđa se da će Danska imati najvišu starosnu granicu za penzionisanje - 74 godine, kako za muškarce, tako i za žene. U mnogim zemljama, buduća stvarna starosna granica za odlazak u penziju može biti oko 65 ili čak 66 godina.

U EU se očekuje da starosna granica za odlazak u penziju bude 66,1 godina za muškarce i 65,9 godina za žene do 2060. U Francuskoj se predviđa da će starosna granica za odlazak u penziju dostići 66 godina i za muškarce i za žene u istom periodu.