Igre 
Podgrejane tenzije u Francuskoj posle odluke Ustavnog saveta: Kakva je budućnost protesta protiv penzionih reformi?
Komentari15/04/2023
-08:01
Nakon što je francuski Ustavni savet sinoć podržao kotroverznu penzionu reformu predsedniika Emanula Makrona koja podrazumeva povećanje starosne granice sa 62 na 64 godine, konačno je rešena zakonitost tog propisa, ali, po prvim reakcijama političkih aktera i javnosti, čini se da je sada dodatno podgrejano nezadovoljstvo demonstranata koji su na ulicama još od januara.
Odmah nakon što je odluka Ustavnog saveta obelodanjena, širom zemlje počele su demonstracije, izvestili su francuski i evropski mediji. Rojters je javio da je policija sinoć upotrebila suzavac protiv onih koji su izašli na ulice Liona, a takođe je, prema pisanju 24France došlo i do sukoba između policije i demostranaca u Nantu. U samom Parizu je isto bilo napeto, jer je došlo do nereda kod Trga Bastilje.
Kako su tenzije rasle i nekoliko sati pre odluke suda, Makron je pozvao sindikate na sastanak u utorak bez obzira na odluku, ali oni su ga odbili. Sa druge strane, pozvali su na nove, masovne proteste koji bi trebalo da se održe 1.maja širom zemlje.
Ivica Mladenović predavač na Univerzitetu Sorbona i saradnik Instituta za filozofiju i drutštvenu teoriju rekao je za Euronews Svet da se francuski predsednik našao u ozbiljnoj krizi iz koje će teško uspeti da izađe.
"Nisam siguran da Makron sam zna kako da izađe iz ove krize, jer je ušao u nešto iz čega je jako teško izaći. On nastoji da bude upamćen u istoriji Francuske kao neko ko je modernizovao Francusku. Ovo 'modenrizovao' je pod navodnicima, ali iz njegove ideološke perspektive rušenje socijalne dražve je modernizacija Francuske na anglo-saksonski način", kaže on.
"Neočekivane slike za liberalnu Francusku"
Podseća na činjencu da je upravo ova reforma izvela veliki broj Francuza na ulice, i da slike na kojma se vidi njihovo nezadovoljstvo meseicma obilaze svet, ali dodaje da su one zapravo poprilično neočekivane za jednu libarelnu Francusku.
"U ovom momentu nije jasno kako će se završiti čitava priča. Ove slike koje možemo da vidimo su potpuno neočekivane, pa zato ne znamo ni dalji ishod", kaže.
Povezane vesti
Mladenović podseća da Makron kao politčka figura inače i specifičan jer nije neko ko je prošao klasičan politčki put. Veruije i da će i njegov odlazak, kada do nejga dođe, biti netipičan - da će sa njim zajedno u prošlost otići i njegov pokret "Preporod".
"Više od 70 odsto Francuza smatra Makrona predsednikom bogatih. Iza njega stoji politički pokret, čija je on jedina figura. Pretpsotavljam da će nakon njegovog političkog penzionisanja i njegov pokret da nestane. Postoji bojazan i da će njegovo predsednikovanje dovesti do novih, većih, podela u društvu. Franzuzi, oni iz nardoskih slojeva, ne mogu da prihvate njegovu politku. On je jedan od najomraženijih presednika i to nakon Šarla de Gola, kojeg nije volela desnica jer je odustao od francuskog Alžira. Međutim, Makron je omržen u mnogo širem sloju društva. Svakako, ostaće upamćen kao presednik bogatih i neko ko je podelio zemlju", smatra.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Kakva je razlika između aktuelnih protesta i protesta Žutih prsluka?
Upitan kakva će biti budućnost francuskih protesta, Mladenović je podsetio na proteste Žutih prsluka 2018. godine i kaže da se sada mnogo debatuje u Francuskoj.
"Ukoliko se setimo njih, videćemo da su najmasovnije demonstracije okupljale oko nešto više od 120.000 ljudi, a danas imamo na ulicama oko tri miliona Francuza. S tim što su današnji protesti organizovani od stane sindikata", kaže.
Kako objašnjava ovi protesti su, za razliku od onih koje su organizovali Žutir prsluci, organizovani po planu, regulisani od strane redara i kako dodaje, postoji neki red od strane sidnidkata.
"Drugačiji je tip protesta. Sa Žutim prslucima smo videli da je Makron bio prisiljen, zbog nasilja, da im izađe u susret kao ni jednoj politčkoj partiji levice ili sidnikatu ranije", smatra on.
Kaže da postoji i bojazan da, nakon novonastale situacije, koja se tiče i odluke Ustavnog saveta oko pitanja penzonih reformi, sada bude izvesno i pojačano nasilje na francjuskim ulicama.
Tanjug AP/Laurent Cipriani
Povezane vesti
"U ovom momentu ne možemo da kažemo kako će se protesti razvijati. U Francuskoj je nezadovojstvo jako veliko, u svim društvenim slojevima, naročito među potčinjenim. Na koji načn će se ono artikulisati, teško je predvideti. Nije isključivo da će ove mirne demostracije u nekom momentu presrasti u nasilne", kaže on.
Mladenović smatra da je klasna borba uočljiva i da se vidi na primeru Francuske. On smatra da sidnikati na zapadu još uvek imaju određenu moć i da sada sve zavisi koliko su oni spramni da istraju u brobi za svoja prava.
Makronova "nuklearna opcija"
Povezane vesti
Postavlja se pitanje kako je Makron uspeo da pogura ovakav zakon, koji očgledno mnogima ne paše? U strahu da možda neće biti dovoljno glasova u Parlamentu da se on usvoji, Makron je pribegao "nuklearnoj opciji" koristeći poseban član francuskog Ustava koji dozvoljava Vladi da pogura zakone bez glasanja.
Upravo to je i izvazvalo bes širom Francuske što je dodatno podstaklo nezadovoljstvo, umanjilo Makronovu popularnost i podstaklo sliku koju njegovi kritičari stvaraju o njemu već duže vreme, a to je da je reč o monarhijskom vođi, piše Euronews.
Tanjug/AP/Ludovic Marin
Inače, Makon se na taj potez odlučio jer je već na izborima prošle godine izgubio većinu u parlamentu, ali to nije sve. Njegova vlada se prošlog meseca suočila se sa dva dva glasanja o poverenju.
Preporuka za vas
Komentari (0)