Igre 
Makronove izjave pokrenule kritike među saveznicima: Strateška autonomija, strateška glupost ili samo pogrešan momenat
Komentari12/04/2023
-20:01
Kao da mu mandat u uslovima višemesečnih protesta zbog penzione reforme i narastajućih napetosti koje nosi rat u Ukrajini nije dovoljno uzbudljiv, francuski predsednik Emanuel Makron sada se suočava i sa brojnim kritikama zbog svojih izjava da Evropska unija ne treba da sledi Ameriku u slučaju sukoba sa Kinom oko Tajvana, već da treba da razvije svoje vojne kapacitete kako bi postala treća supersila na svetu. Strasti su ovih dana posebno uzburkane u Evropi.
Njegove izjave nakon povratka iz Kine otvorile su mnoga pitanja unutar zemalja koje pripadaju bloku: od toga koji su motivi za ovakve izjave i da li je francuski predsednik, kada je saopštavao ovako nešto, bio pod utiskom pompeznog kineskog dočeka, do toga njegove izjave nisu na pravi način prenete.
Naime, u intervjuu s novinarom portala Politiko i dvojicom francuskih novinara koji je objavljen u nedelju, 9. aprila, Makron je saopštio svoju teoriju o "strateškoj autonomiji", koja podrazumeva da Evropa, koju bi trebalo da vodi Francuska, treba da teži tome da postane "treća supersila".
"Evropa se suočava sa velikim rizikom zbog toga što je ušla u krize koje nisu naše, a to je sprečava da izgradi svoju stratešku autonomiju", kazao je tada Makron.
Tanjug/AP/Thibault Camus
Ovu njegovu težnju podržao je i sam kineski predsenik Si Đinping, kao i kineski zvaničnici koji se sada na njega često pozivaju kada govore o svojim odnosma sa evropskim zemljama.
Makron je takođe u ovom intervjuu naveo i da je Evropa povećala zavisnost od SAD u pogledu oružja i energije i da se mora fokusirati na jačanje sopstvene odbrambene industrije i sugerisao i da bi Evropa trebalo da smanji zavisnost od "eksteritorijalnosti američkog dolara".
Par sati nakon što je intervju objavljen, kako piše Politiko, neki iz Makronovog okruženja pokušali su da odbrane izjave francuskog presednika navodeći da je njegova opaska ne samo loše prevedena, već su je aglosaksonski mediji loše razumeli i preneli.
Povezane vesti
"Makron je mnogo bliži evropskom centru koji gravitira ka Kini nego što bi se to moglo zaključiti od brojnih kometatora koji su skandalizovani njegovim opaskama", rekao je Benjamin Hadad iz partije francuskog presednika.
I jedan neimenovani visoki francuski diplomata smatra da Makron zbog ovog intervjua i iznetih komentara ne treba nikome da se izvinjava, navodi Rojters.
''Fokus njegovog komentara bio je na njegovom omiljenom projektu strateške autonomije Evrope, i bio je jasan, a njegov stav o Kini i Tajvanu ostao je nepromenjen'', rekao je ovaj diplomata.
Nešto diplomatičniji u svom komentarisanju ovog pitanja bio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer koji je rekao da Francuska i Evropa žele da se kreću putem nezavisnim od SAD i Kine, ali da nameravaju da budu ''snažni i pouzdani saveznici SAD'', prenosi Rojters.
On je tokom gostovanja na sastancima Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, naveo da postoji jaka koordinacija između Pariza i Vašingtona posebno kada je reč o njihovim stavovima o Kini.
Reagovao je i sam Makron u pokušaju da pojasni svoje tvrdnje koji je danas rekao da biti saveznik Sjedinjenih Država ne znači biti njihov vazal. On je u Amsterdamu potvrdio svoje prehodne izjave o Tajvanu.
"Biti saveznik ne znači biti vazal. Ako smo saveznik, ne znači da više nemamo pravo razmišljati svojom glavom. Francuska je za status kvo na Tajvanu, podržava politiku jedne Kine i traži mirno rešenje situacije", dodao je.
Povezane vesti
"Loš tajming za ovakvu izjavu"
Sa druge strane, kritičari Makronu zameraju i sam trenutak davanja intervjua. Naime, nekoliko sati nakon što je Makron razgovarao s novinarima, Kina je pokrenula vojne vežbe oko Tajvana.
Francuski istraživač Antoan Bondaz koji se bavi kineskom, tajvanskom i korejskom spoljnom politikom na Tviteru je kritikovao Makronove komentare kao "potpunu grešku" naglasivši da je tajming njegovih reči "katastrofalan".
On tvrdi da je Makron svojim izjavama išao na ruku Kini tako što je hteo da sugeriše da će Francuska ostati neutralna u slučaju krize oko Tajvana.
Povezane vesti
Docent na katedri za međunarodne odnose na Univerzitetu u Groningenu rekao je da u samom intervjuu ima nekih problema oko formulacija. On navodi da Makronova glavna poenta nije kritikovanje SAD već to da "Evropljani moraju da definišu sopstvene interese i strategiju, pre nego što slede za Vašingtonom i njihovom težnjom da usklade interese", piše Euronews.
Bivši francuski diplomata Žan-Mari Gino smatra da je Makron u intervjuu govorio više kao "profesor na seminaru umesto kao šef države čije reči zapravo treba da se dožive kao politički signali".
Iako je zasad izostala reakcija zvaničnog Vašingtona priliku da se oglasi iskoristio je čak i bivši američki predsednik Donald Tramp koji je za Foks Njuz rekao da se predsednik Francuske tokom posete "ulagivao" kineskom predsedniku Si Đinpingu.
"Ovaj ludi svet puca po šavovima, a SAD se ništa ne pitaju. Moj prijatelj Makron je završio u Kini, ulaguje se predsedniku Siju Đinpingu, sve je to u redu", rekao je Tramp, prenosi briselski Politiko.
Medij dodaje da za kineskog predsednika Tramp ima samo reči hvale navodeći da je izuzetno pametan.
"Niko nije ravan Siju Đinpingu", rekao je Tramp.
Daleki odjek Makronovih poteza
Makronova izjava nije blagonaklono dočekana ni na Tajvanu, pa je predsednik tamošnjeg parlamenta Iou Si-kun, na Fejsbuku doveo u pitanje francusku posvećenost slobodi.
„Da li su sloboda, jednakost, bratstvo izašli iz mode?“, napisao je on, aludirajući na francuski moto.
I reakcija na komentare francuskog predsednika preko Atlantika bila je oštra i brza: "Makron zamišlja sebe kao Šarla de Gola 21. veka, pošto uključuje udaljavanje Evrope od SAD", piše u uvodniku nedeljnika Volstrit žurnal.
Stručnjaci sa obe strane Atantika odavno razumeju osnove spoljnopolitičkog prinicipa Francuske strateške autonomije. Međutim, kako piše 24france, oni su ljuti na vreme kada je Makron to izgovorio. Tačnije, on je to rekao u trenutku kada Vašington ulaže milijarde u evropsku bezbednost i kada se jedinstvo smatra posebno važnim zbog rata u Ukrajini.
"Makron ne želi da Evropa bude uhvaćena u krizama koje su poput Tajvana" rekao je Ivo Dalder šef Čikaškog saveta za globalna pitanja i bivši savetnik američkog predsenika Baraka Obame.
Međutim, kako je napisao na Tviteru, to nije "strateška autononomija", već "strateška glupost".
Politiko u svom tekstu navodi da je malo verovatno da je Makron tačno znao koje njegove reči će pokrenuti ovakva međunarodna zvona za uzbunu.
Iako su stavovi francuskog predsednika izazvali buru, oni ne predstavljaju veliko iznenađenje kada je u pitanju njegova politika.
Naime, Jutarnji list podeseća da je Makron u svom govoru na Sorboni 26. septembra 2017. godine, nedugo nakon što je izabran u prvom predsedničkom mandatu, definisao "inicijativu suvere, ujedinjene i demokratske Evrope".
On je i tada u intervjuima bio oštar prema SAD i to pored činjenice da je transatlantsko partnerstvo bilo više puta od presudne važnosti za Evropu i to tokom 20 veka: dva puta je američka vojska spasavala Francusku u ratovima. Jutarnji navodi da je se Makron verovatno odlučio vratiti staroj francuskoj politici koja je podrazumeva kao primarnu u Evropi jer je jedina nuklearna sila, ali da SAD stoji na putu takvoj politici.
Sa druge strane otvara se i pitanje da li je Makronu uopšte potrebna ovakva popularnost i skretanje pažnje na sebe?
Tanjug AP/Christophe Ena
Podstimo, on se uveliko suočava sa krizom unutar svoje zemlje. Njegova kuće je bila pod opsadom, napadnut je i kafić koji on često posećuje, a nedeljeama Francuzi na ulicama protestuju zbog najavljene penzione reforme koja bi trbealo da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine. Njegova vlada je takođe za dlaku preživela grlasanje o poverenju 20. marta, a od taga je Makronov rejting dosta pao.
On se juče suočio i sa holandskim demonstrantima koji su mu prekinuli govor u Neksus institutu u Hagu, dok je danas obezbeđenje sprečilo nedazovoljnog dmonstranta u Amteramu da mu priđe.
I njegov prvi mandat obeležili su protesti "žuith prsluka" jer je pokušao da podigne cene goriva za finsiranje zelene tranzicije.
Njegovi poslednji komentari o Kini, SAD-u i Tajvanu, takođe imaju određenu težinu unutar Francuske ali i van njenih granica, piše Politiko. U Francuskoj, kao i u drugim demokratski uređenim zemljama, spoljna poltika je važna u glavama glasača. Dakle, sada, Makron ima malo ili gotovo ništa prednosti na domaćem terenu.
Politko piše i da je slična situacija i na međunarodnom terenu. Naime, Amerikanci sada dovode u pitanje nepokolebljivost Francuske kao saveznika i to u vreme kada je uveliko traje rat Ukrajine i Rusije. Prema podacima Instituta za svetsku ekonomiju Kil, Francuska je krajem februara bila na 10. mestu po ukupnoj obavezi kada je pomoć Ukrajini u pitanju - otuda i rastući bes centarlne i istočne Evrope zbog kometnara Makrona o Tajvanu.
Preporuka za vas
Komentari (0)