Kontroverze u vezi sa municijom s osiromašenim uraniijumom ponovo u fokusu: Italijanski advokat o rizicima i posledicama

Odluka Velike Britanije da pošalje granate sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu izazvala je veliku pažnju i polemike, dok je upotreba slične municije tokom NATO bombardovanja Jugoslavije 1999. predmet nekoliko studija o zdravstvenim rizicima koje predstavlja toksični materijal. 

Upotreba osiromašenog uranijuma nije zabranjena bilo kakvim međunarodnim sporazumima, a Italija je jedna od zemalja u kojoj se vode debate o opravdanosti njegovog korišćenja.

Samo u Italiji, 400 vojnih zvaničnika je preminulo i još 8.000 je smrtno bolesno nakon što su bili izloženi osiromašenom uranijumu tokom bombardovanja Jugoslavije. To je dokazalo vezu između ovog otrovnog materijala i povećanja bolesti povezanih sa kancerom, mada nije bilo lako, navodi Euronews.

Iako su izvedena brojna istraživanja o ovom problemu, i dalje ostaje kontroverza kada su u pitanju efekata izloženosti osiromašenom uranijumu.

Italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja već 20 godina brani vojne zvaničnike koji trpe posledice izloženosti municiji sa osiromašenim uranijumom. Postavio je rekord bez presedana pobedivši u više od 300 pravnih slučajeva koji dokazuju vezu između upotrebe osiromašenog uranijuma i niza bolesti.

"Oni koji govore ove stvari moraju razmišljati o rizicima i posledicama svojih postupaka. Jasno je da postoje stvari koje se mogu uraditi tokom rata i druge koje se ne mogu učiniti kao ova. Po ugledu na Italiju gde je sada primenjen novi vojni zakon, isto bi trebalo da se desi i na evropskom nivou", naveo je Tartalja za Euronews govoreći o najavi Velike Britanije da će poslati oružje u Ukrajinu.

U nedostatku čvrstih propisa i pošto Ministarstvo odbrane Italije negira bilo kakvu odgovornost - prikupljanje dovoljno dokaza za dobijanje odštete nije lak zadatak.

"Takvi nivoi izloženosti mogu biti posebno opasni, a bolesti koje su izazvane obično traju dugo. Reč je o 'lavini' takvih slučajeva koja je tek počela", naveo je Tartalja.

Ova vrsta municije je takođe korišćena na drugim ratištima kao što su Irak i Avganistan. Evropski parlament je u više navrata donosio rezolucije kojima se poziva na zabranu oružja sa osiromašenim uranijumom, ali nekoliko država je protiv takvih inicijativa. Prema mišljenju Tartalje, ako bi se osiromašeni uranijum koristio u Ukrajini, to bi izazvalo nepovratne posledice. 

"Postoji mogućnost da se i ukrajinski i ruski vojni zvaničnici razbole, ali što je najvažnije, zagađenje izazvano vojnim aktivnostima može prouzrokovati nepovratnu štetu životnoj sredini, što znači da bi i civili bili u opasnosti", istakao je italijanski advokat.

Sledeći primer Italije, nekoliko političara je odlučno da obnove pozive za potpunu zabranu, tražeći od EU da ponovo skrene pažnju na to pitanje.