Igre 
Euronews Srbija u Francuskoj dan posle masovnih protesta: Sindikati ne odustaju, zaposleni u prevozu i dalje u štrajku
Komentari08/03/2023
-13:21
Dan posle masovnih demonstracija u Francuskoj situacija na ulicama je mirna, ali radnici pojedinih službi i dalje štrajkuju. Sindikati najavljuju da će nastaviti da vrše pritisak na vlast kako se ne bi usvojio sporni zakon koji se tiče reforme penzionog sistema, a čija je najvažnija tačka pomeranje starosnog uslova za odlazak u penziju, sa 62 na 64 navršene godine života.
Deluje da su najistrajniji oni koji rade u sektoru prevoza - železnice i javni prevoz u Parizu i dalje su obuhvaćeni štrajkom, što je potvrdio i francuski ministar saobraćaja, izveštava reporterka Euronews Srbija iz Pariza.
U prestonici Francuske, ipak, danas je znatno drugačije nego juče, kada je sve bilo blokirano, prevoz gotovo uopšte da nije radio, nije se išlo u školu jer su mnogi nastavnici štrajkovali, a mnogi su radili od kuće. Takođe, i radnici gradske čistoće bili su u štrajku pa je bilo mnogo smeća po ulicama.
Danas i sutra štrajk nastavljaju zaposleni koji rade u prevozu, ali nadležni najavljuju da će narednih dana situacija biti mnogo lakša za stanovnike Pariza.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Novi masovni štrajk najavljen je za subotu, 11. mart, imajući u vidu da i dalje nema rešenja po pitanju spornog zakona o pomeranju starosne granice za odlazak u penziju.
U Senatu francuskog parlamenta se i dalje raspravlja o zakonu, a večeras bi na dnevni red trebalo da dođe član o starosnoj granici, dok za to vreme sindikati i građani najavljuju da će nastaviti sa pritiskom u Parizu, ali i drugim gradovima.
Juče su na oko 260 lokacija održani protesti: Sindikati kažu da je bilo 3,5 miliona ljudi, a iz policije kažu upola manje.
Povezane vesti
Protesti u Francuskoj česti - koliko su bili efikasni?
Kada se saberu protesti iz 2020. i 2021. godine, Francuska je među EU zemljama koje su izgubile najviše radnih dana zbog različitih demonstracija - 79.
Postavlja se, međutim, pitanje da li je ova taktika efikasna, i da li će akcije sindikata uspeti da nateraju vladu da se predomisli kada su u pitanju penzione reforme?
"U svakom prethodnom protestu bilo je ili odustajanja ili amandmana, napravljeni su ustupci brojnim sindikatima koji su učestvovali", rekao je za Euronews Bruno Palije, direktor istraživanja na "Sciences Po" univerzitetu u Parizu.
Ovo su neki od najvećih štrajkova u Francuskoj u poslednjih nekoliko decenija, kao i uticaj koji su imali:
1995: Štrajkovi zbog penzionih reformi u civilnoj službi
Ovo i dalje ostaje štrajk sa najvećim uspehom kada je u pitanju navođenje vlade da odustane od nekih politika u korist mase.
Pokrenuti su protiv plana premijera Alana Župea da se uskladi penzioni sistem u civilnoj službi i državnim kompanijama, sa penzionim sistemom u privatnom sektoru.
Povezane vesti
Mnogi nisu bili zadovoljni što bi morali da rade 40 umesto 37,5 godina kako bi ostvarili pravo na penziju, pa su sindikati širom zemlje izašli na proteste, i nakon tri nedelje paralize, vlada je odlučila da odustane od ovog plana.
2003: Dalji planovi za penzione reforme
Osam goina od poslednjeg pokušaja, premijer Fransoa Fijon ponovo je pokušao da reformiše penzioni sistem za civilnu službu, kako bi se uskladio sa penzijama u privatnom sektoru.
Ovo je takođe pokrenulo masovne proteste, a nakon nekoliko nedelja štrajkova tokom kojih je više od milion ljudi izašlo na ulice Pariza 13. maja 2003, reforma je prihvaćena ali tek nakon dogovora sa sindikatima.
"Sindikati nisu hteli da prigovre, već da dobiju određene ustupke od vlade, koje su i dobili, naročito kada je u pitanju obračunavanje penzije za žene i prevremena penzija za one koji su ranije počeli da rade", objašnjava Palije.
2010: Pomeranje starosne granice sa 60 na 62 godine
Ovu reformu predvodio je bivši ministar Erik Vort, a odnosila se na pomeranje starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine. Radnici bi morali da rade 41,5 godinu kako bi mogli da dobiju sve benefite od penzije.
Pokrenute su nove demonstracije, uključujući i one od 12. oktobra 2010. kada je na ulicama širom Francuske bilo više od tri miliona ljudi, prema podacima sindikata (policija daje značajno manje brojeve).
Uprkos štrajkovima, međutim, nije došlo do željenog efekta, a Palije podseća da "iako je bilo dosta akcija sindikata, pomeranje starosne granice na 62 godine nije ni dovedeno u pitanje".
2023: Šta je sada drugačije?
Za razliku od prethodnih protesta, ovi koji se sada dešavaju odlikuju se jedinstvom sindikata.
"Nikada ranije, kada su u pitanju penzione reforme, sindikati nisu bili ujedinjeni u protivljenju projektu", rekao je Palije, upoređujući sadašnje proteste sa onima iz 1995.
"Reforma iz 1995. godine odnosila se samo na određene sektore, poput onih koji su ranije krenuli da rade, i upravo ovi sektori su izneli demonstracije. Sada, celo stanovništvo zabrinuto je zbog predloženih mera, a najviše zbog podizanja starosne granice sa 62 na 64 godine", ističe Palije.
"Danas, očigledno, vlada se nada da će reforma biti usvojena u parlamentu iz određene koncesije desnici, bez pravljenja ustupaka ujedinjenim sindikatima", zaključio je on.
Komentari (0)