Izmene zakona koje su izvele milione ljudi na ulice: Zbog čega je penziona reforma izazvala gnev među Francuzima?

Podizanje praga za odlazak u penziju u Francuskoj ponovo izvodi radnike na ulice. Na demonstracijama u februaru bilo je više od milion ljudi, a sindikati su rešeni da se reformi penzinog sistema protive do kraja.

Penziona reforma koju zagovara francuski predsednik Emanuel Makron privlači milione ljudi na ulice od januara. Demonstranti skandiraju da se neće umoriti dok se ne izbore za svoja prava. Šta zapravo penziona reforma znači za Francusku, ali i za Evropu u širem smislu?

Prošlo je više od deset godina otkako su se sindikati u Francuskoj udružili protiv vlade. Penzijska reforma želi da podigne minimalnu starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, sa 43 godine staža. Na apel sindikata, odziv je ogroman.

"Veoma je teško, posebno u mojim godinama. Jer u principu, u mojim godinama, ne bi trebalo da vršite isporuke. To mi napreže leđa, stresno je, zamorno, to utiče na moju psihu", ističe dostavljač Salim Ugud. 

Gnev Francuza prema reformi nije u potpunosti shvaćen širom Evrope.

"Šveđanin ili Nemac bi mogao da kaže za Francuze da 'nikad ne rade, imaju 35 sati nedeljno, svi su na odmoru', ali u stvari postoji to zgušnjavanje posla. To znači da je sigurno manje godina rada, manje zaposlenih, a kao rezultat toga, oni koji rade, rade više", navodi istraživač Bruno Palijer.

Produktivnost po satu u Francuskoj je na jednom od najviših nivoa u Evropi. Ljudi proizvode više za manje vremena. Ovo dolazi po određenoj ceni.

profimedia

"Ono što se često dešava je da su negovatelji na dugotrajnom bolovanju, zbog invalidnosti. To dovodi do mnogih patologija. Tako da ne znam da li će vlada pobediti produžavanjem starosne granice za odlazak u penziju za dve godine za medicinske sestre", ističe zdravstena radnica Veronik Sersijer.

Francuska je među zemljama EU sa najvećim brojem povreda na radu. Više od polovine smrtnih slučajeva pogodilo je radnike starije od 50 godina.

Nekoliko talasa demonstracija do sada 

U Francuskoj je do sada održano nekoliko talasa demonstracija protiv reformi penzionog sistema. Upućen je poziv poslanicima u skupštini da "masovno odbace tekst predloga zakona".

"Vlada, ali ni parlamentarci, ne mogu ostati gluvi na nezadovoljstvo građana Francuske", navedeno je ranije u saopštenju za javnost združenih sindikata.

U jeku protesta rezultati ankete koju je agencija Elabe sprovela za BFM TV, 72 odsto Francuza želi da se društvena mobilizacija nastavi, uključujući 4 od 10 onih koji priželjkuju da se protesti pooštre i pojačaju većom mobilizacijom i blokadama.

Učestvujući u demonstracijama u Marseju, lider francuske levice Žan-Lik Melanšon kritikovao je reformu penzionog sistema i podržao proteste.

"Ako gospodin Makron računa da će splasnuti nezadovoljstvo, onda je on u pogrešnoj zemlji", poručio je Melanšon i rekao da oseća "veoma veliku odlučnost" Francuza koji se protive penzionoj reformi.

profimedia

Pored masovnih demonstracija u Parizu, veliki odziv je zabeležen u Tuluzu, Marseju i Nici na jugu i Sen Nazeru i Nantu na zapadu zemlje, ukupno u oko 200 gradova Francuske.

Prošlog meseca je premijerka Francuske Elizabet Born ponudila mogućnost da se ublaži planirana reforma i da se odobri raniji odlazak u penziju svima koji su zaposlili pre nego što su napunili 22 godine.

Kako se navodi u izveštaju Rojtersa, premijerka Born odlučila se na ovaj korak kako bi u parlamentu pridobila podršku konzervativaca.