Tajni "spasilac" Ukrajine: Kako je Bugarska snabdevala Kijev municijom i naftom u kritičnim trenucima borbe

Kada je pre skoro godinu dana Rusija otpočela invaziju, ukrajinskoj vojsci očajnički su bili potrebni gorivo i municija sovjetskog kalibra. Spas je došao sa neočekivane strane - Bugarske - koja se zahvaljujući svojoj rascepkanoj unutrašnjoj političkoj situaciji i proruskim stavovima većeg dela njene političke elite trudila da naglasi da ne naoružava Ukrajinu. Nemački list Velt, međutim, sastavio je na osnovu intervjua sa bivšim bugarskim premijerom Kirilom Petkovim, njegovim ministrom finansija Asenom Vasilevim i ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom sliku o tome kako je Sofija Kijevu obezbedila vitalne zalihe u kritičnom trenutku borbi.

Dok je Petkov, koji je bio na poziciji premijera u trenutku izbijanja rata, pokušavao da povuče zemlju na prozapadnu i NATO putanju, morao je da se nosi sa intenzivnom kampanjom proruskih političara, uključujući i njegove koalicione partnere socijaliste. Barem u javnosti, Petkov je nastojao da umanji svaku ideju da će Bugarska, uprkos značajnim zalihama naoružanja iz sovjetske ere, naoružati Ukrajinu. Zvanični stav Bugarske prema ratu doveo je do toga da je svrstana u isti koš kao Mađarska Viktora Orbana - previše politički okrenuta Moskvi da bi prevagnula.

Ali, Petkov i Vasilev, sada opozicioni političari koji traže put do povratka na vlast na predstojećim izborima, prekinuli su svoje ćutanje o pravim razmerama uloge Bugarske prošlog proleća. Dok je Socijalistička partija u Sofiji bugarske isporuke ukrajinskim snagama nazvala "crvenom linijom", Petkovovi zvaničnici su izbegavali transkacije između vlada i navodno koristili posredničke kompanije u Bugarskoj i inostranstvu da otvore rute snabdevanja vazdušnim i kopnenim putem preko Rumunije, Mađarske i Poljske, prenosi Politiko.

"Procenjujemo da je oko trećine municije potrebne ukrajinskoj vojsci u ranoj fazi rata došlo iz Bugarske", rekao je Petkov za Velt.

Istovremeno, dizel koji je Bugarska isporučivala Ukrajini prerađivao se iz ruske sirove nafte u crnomorskoj rafineriji, koja je u to vreme pripadala ruskoj kompaniji Lukoil. 

"Bugarska je postala jedan od najvećih izvoznika dizela u Ukrajinu i pokrivala 40 odsto ukrajinskih potreba", rekao je bivši ministar finansija.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Vlada u Kijevu potvrdila je ovu verziju događaja. Kako je rekao Kuleba, njegova zemlja je prošlog aprila bila u opasnosti da ostane bez municije. Ukrajinski šef diplomatije rekao je i da je Petkov na zahtev Kijeva odgovorio da njegova domaća situacije "nije laka", ali a će učiniti "sve što je u njegovoj moći".

"Znali smo da bugarska skladišta imaju velike količine potrebne municije, pa me je predsednik Zelenski poslao da nabavim neophodan materijal. Kiril Petkov je pokazao integritet i uvek ću mu biti zahvalan što je upotrebio sve svoje političke veštine da pronađe rešenje", rekao je Kuleba.

Kako je funkcionisala mreža

Bugarska je, kako se navodi, odigrala bitnu ulogu kada se radilo o uvođenju sankcija EU i načinima izlaska iz zavisnosti od ruskih energenata.

Politiko podseća da je 19. aprila prošle godine, nešto pre nego što je Petkov posetio Kijev, ukrajinski ministar Kuleba otputovao u Sofiju u trenucima dok je rat u Ukrajini ulazio u novu fazu. Ukrajinske snage do tada su već odgurnule rusku vojsku iz regiona Kijeva i sa severa, ali zapadno oružje i dalje nije stiglo. 

Borbe su bile toliko intenzivne da je Ukrajina, kako kaže Kuleba, hitno morala da popuni svoje zalihe, posebno municije sovjetske proizvodnje. To bi, kako je smatrao Zelenski, Kuleba mogao da obezbedi u svojoj misiji u Sofiji. Petkov sada tvrdi da je njegova vlada ovlastila posrednike da izvoze, ne direktno u Ukrajinu, već u posredničke kompanije u inostranstvu.

Vasilev priča Veltu i o sastanku Svetske banke u Vašingtonu u aprilu. Tamo mu je predstavnik Ukrajine rekao da su ostali bez goriva. Vasilev je, kaže, podstakao Lukoil u Bugarskoj da izvozi višak nafte u Ukrajinu, odnosno oko polovine proizvedenog goriva.

Velt dalje piše da je "malo verovatno da je Moskva znala za isporuke dizela ukrajinskoj vojsci. U svakom slučaju, cisterne su mesecima nesmetano putovale tamo amo".

"Kamioni i tankeri su regularno išli u Ukrajinu preko Rumunije, a u nekim slučajevima je reč bila o teretnim vozovima", rekao je Vasilev.

U decembru odobren paket pomoći

Poslanici bugarskog parlamenta, podsetimo, odobrili su sredinom decembra slanje prvog paketa vojne pomoći te zemlje Ukrajini, posle višemesečnih političkih prepirki o tom pitanju. Za slanje Ukrajini vojne pomoći čiji sadržaj nije objavljen, glasalo je 148 poslanika, protiv je bilo 46, a jedan uzdržan.

Tanjug/AP Photo/LIBKOS

Bugarska je ranije pristala da popravlja ukrajinsku vojnu opremu u svojim fabrikama, ali odbijala da direktno šalje oružje Kijevu zbog protivljenja predsednika države Rumena Radeva i političkih partija naklonjenih Moskvi.

Uz Mađarsku, Bugarska je tako bila jedina članica Evropske unije koja je prvobitno odbila da šalje oružje Ukrajini, suočenoj sa ruskom invazijom od 24. februara.

Bugarski ministar odbrane Dimitar Stojanov kazao je da je pomoć "u potpunosti usklađena sa prioritetima Ukrajine", ali je dodao da Bugarska neće dostaviti Kijevu ni raketne sisteme S-300 ni borbene avione MiG-29.

Inače, ova zemlja se suočava sa višegodišnjom političkom krizom. U poslednjem pokušaju da ona bude okončana predsednik Rumen Radev pozvao je Socijalističku partiju da pokuša da formira vladu. Dve najveće bugarske političke stranke, Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) i stranka Nastavljamo promene (PP), nisu uspele da pronađu podršku da formiraju koalicionu vladu nakon izbora 2. oktobra, četvrtih u zemlji za manje od dve godine, preneo je Rojters.