Zima na ukrajinskom ratištu: "Zacementirana" linija fronta koja liči na Prvi svetski rat i masovni udari iz vazduha

Komentari

Autor: Euronews Srbija

05/01/2023

10:58

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Nova godina nije donela mir. Rat se i dalje vodi na teritoriji Ukrajine, a iz tog dela sveta svakodnevno stižu informacije o novim žrtvama i uništenoj infrastrukturi. Zima ne ide na ruku brojnim stanovnicima Ukrajine koji ostaju bez struje i grejanja, a dok se Kijev suočava sa brojnim vazdušnim napadima, u ostalim delovima Ukrajine borbe su pretežno rovovske.

Glavni grad Ukrajine je i u novogodišnjoj noći bio meta napada, a Rusi su , kako je saopštila ukrajinska vojska, tada napali Ukrajinu sa ukupno 45 dronova. I dok zima nije donela očekivani zastoj kada je reč o vazdušnim udarima ruskih snaga, u drugim delovima Ukrajine situacija je prethodnih nedelja prilično statična uz minimalno pomeranje linije fronta. Najteže borbe i dalje se vode oko Bahmuta, grada koji je pod ukrajinskom kontrolom, ali u potpunosti okružen ruskim snagama.

Sa druge strane i u Hersonskoj oblasti povremeno odjekuju eksplozije, ali se situacija na terenu neko vreme ne menja jer dve neprijateljske strane razdvaja velika vodena prepreka - Dnjepar.

I dok i Bahmut i Herson već neko vreme zaokupiraju međunarodnu pažnju, ime još jednog grada dospelo je na naslovne strane. U ukrajinskom napadu na jedan objekat u gradu Makejevka u Donjeckoj oblasti tokom novogodišnje noći poginulo je najmanje 89 ruskih vojnika. To je najsmrtonosniji napad od kada je Rusija započela invaziju 24. februara prošle godine. I dok rusko Ministarstvo odbrane kao glavni razlog za ovakav ishod navodi upotrebu mobilnih telefona kojom je vojska otkrila lokaciju, brojni kritičari prstom upiru u komandatne ruske vojske i činjenicu da je veliki broj vojnika bio na istom mestu, uz to pored skladišta municije.

Zima i "zatišje" na frontu

Sa terena u Ukrajini svakodnevno stižu izveštaji o ofanzivama i kontraofanziva ukrajinskih i ruskih snaga, a nakon što je već danima Kijev ponovo u fokusu, čini se da su borbe na istoku i jugu zemlje, barem delimično, utihnule. Razlog za to je, očekivano, i zimski period.

Kako je rekao za Eronews Srbija vojni analitičar Aleksandar Radić, od poslednjih pokreta ukrajinskih snaga u Harkovskom području, od povlačenja ruskih snaga iz Hersonske oblasti, linija fronta je statična i podseća na Prvi svetski rat.

"Obe strane šta god da se desi jednako trpe, to je sada pitanje veštine logističara, koliko će da zadovolje potrebe ljudi, da im obezbede hranu, odeću. Ukrajina tu dobija NATO resurse, Rusija mora sama da se snalazi i bilo je tu teškoća jer Rusija nije odgovarajuće snabdela mobilisane. Činjenica je da su i Rusi i Ukrajinci u rovovima, na istom terenu, da ako pada sneg, pada po glavama i jednih i drugih, tehnika je ista, tako da imamo statičnu liniju, sa malim pomeranjima", rekao je on.

A kada je reč o konkretnim oblastima, što su ukrajinske trupe povratile kontrolu nad gradom Hersonom, barijera je uspostavljena na reci Dnjepar. Kako kaže Radić, i jedni i drugi razmenjuju artiljerijski vatru i ispituju slabe tačke, tako da u Hersonu suštinski nema ničega novog jer je između dve strane velika vodena prepreka.

"Ideja nasilnog preslaska Dnjepra je nešto što možete da zamislite samo u ofanzivi velikih razmera, zasad to je tačka gde može da bude borbenih dejstava, velikih obrta. Deo na levoj obali dosta nepovoljan u geografskom smislu zato što je močvaran i nizak", rekao je Radić.

Kako je dodao, Ukrajinci su pokazali ambicije da pređu na poluostrva, ima tu peščanih sprudova koji bi mogli da im budu "interesantni".

"Ali Rusi su odlučili da brane taj pojas jer se u tom momentu kad su otišli očekivalo se da će možda u Zaporškoj oblasti Rusi možda naići na neki novi pritisak Ukrajinaca, ali Ukrajinci su , brigade koje su ostale oslobođene u Hersonskoj oblasti premestili na sada glavno mesto zbivaja, a to je pojas gde je Bahmut", dodao je on.

Upravo je grad Bahmut već nekoliko meseci težište zbivanja i to zato što se, kako kaže Radić, tamo nalazi i privatna vojska Vagner.

Britanski obaveštajci procenili su pre nekoliko dana da ruske trupe verovatno neće napraviti "značajan proboj" kod Bahmuta u narednim nedeljama.

Britansko ministarstvo odbrane objavilo je da su ruska vojska i Vagnerove snage verovatno povećale učestalost svojih napada sredinom decembra. Međutim, one su bile "slabo podržane" i Ukrajina je poslala "značajna pojačanja" u to područje tokom poslednjih 10 dana, pišu Britanci.

Obe strane pretrpele su "velike gubitke", saopštilo je Ministarstvo odbrane, pa se dodaje da su ruski napadi od tada smanjeni.

Masovni vazdušni udari

Ukrajinska PVO uništila je u novogodišnjoj noći 45 iranskih jurišnih dronova koje su lansirale ruske snage, saopštilo je Vazduhoplovstvo Oružanih snaga Ukrajine. Navedeno je da su u novogodišnjoj noći ruske snage napale Ukrajinu dronovima kamikazama iranske proizvodnje Šahed-131/136, a da je ukrajinska PVO uništila 45 letelica, preneo je Interfaks Ukrajina.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocenio je, inače, da Rusija planira dugotrajnu kampanju napada iranskim bespilotnim letelicama kako bi "iscrpila" Ukrajinu.

"Imamo informacije da Rusija planira dugotrajne napade pomoću dronova Šahed", rekao je Zelenski.

Napadi su nastavljeni i u prvim danima januara i to uglavnom na ključnu infrastrukruru, pa brojni Ukrajinci imaju probleme sa snabdevanjem vodom, strujom i grejanjem.

"Utisak je da je ukrajinska infrastruktura objekat za ključna dejstva koje je politika odabrala, a ne ruska vojska. Veliko je pitanje koje ćemo postaviti nakon rata šta će reći generali i da li bi oni krstareće rakete uputili na neke vojne ciljeve ili ne. Činjenica je da pod jednim snažnim pritiskom realnosti rata koji se odužio, Moskva je odlučila da udari po objektima koji će dovesti do potencijalnig neraspoloženja civilnog stanovništva", rekao je Radić.

Kako je istakao, to je odluka koju mora da donese politika, a avijacija koja je izvršila te zadatke je jedan element avijacije kojim se komanduje iz Moskve, sve ostale snage su po komandama koje su na terenu.

"Rusija nema velike zalihe, ne može beskonačno da vodi takav rat, količine koje mogu da se lansiraju su dovoljno velike da naprave štetu infrasturkturi, ali su dugoročno nedovoljne za održavanje takvog pritiska", zaključio je on.