Potresi u bliskoistočnom političkom mozaiku: Turska kao "džoker", protesti u Iranu, i istorijski događaji "ispod radara"

Rat u Ukrajini uticao je na čitav svet, a odjeci tog sukoba odzvanjaju i na Bliskm istoku. Procesi započeti u tom regionu su se nastavili i u 2022. godini, ali je ruska invazija na Ukrajinu dovela do toga da Turska dobije još značajniju ulogu na svetskoj sceni. Iran je proglašen saveznikom Rusije, dok se suočava sa protestima koji traju od septembra. Talibani učvršćuju vlast u Avganistanu dok se ženama polako zabranjuje gotovo svako učešće u javnom životu. Šta je obeležilo godinu u ovom delu sveta?

Turska pokušava da igra ulogu medijatora između Moskve i Kijeva 

Turska je u rusko-ukrajinskom sukobu geopoliticki džoker, pise Forin polisi, naglašavajuci pokušaj turskog predsednika da bude orijentisan proukrajinski, ali ne antiruski. Turska nije uvela sankcije Rusiji, ali se protivi aneksiji Krima. Niko nije u češćoj komunikaciji sa ruskim predsednikom od njegovog turskog kolege. Erdogan želi da Turska bude posrednik, kao u slučaju sporazuma o izvozu ukrajinskih zitarica I razmeni zatvorenika.

Docent na Fakultetu bezbednosti Vladimir Ajzenhamer rekao je za Euronews Srbija da je Turska država koja ne može tek tako može da uživa poverenje, napominjući da ta zemlja igra ambivalentnu ulogu u čitavoj priči. 

AP Photo/David Goldman

"Ona doslovce sedi na dve stolice. U određenim aspektima ona jeste neko ko pomaže Zapadu i to tako što prodaje dronove Ukrajini. Isto tako je neko ko Moskvi omogućuje da ubere određene spoljnopolitičke poene tako što koči proces pristupanja Švedske i Finske NATO-u, opet naravno iz svojih razlgoa. Ne treba zaboraviti da je Turska neko ko se protivi aneksiji Krima, ko konstantno potencira pitanje Krimskih Tatara. I mnogi drugi aspekti ove priče pokazuju da Turska nije nezavisni i objektivni medijator, već neko ko zapravo pod maskom medijacije sprovodi sopstvene interese", navodi Ajzenhamer za Euronews Srbija. 

Kako predstojeći izbori utiču na tursku politiku? 

Ankara traži od Finske i Švedske da ne pružaju utičište članovima Radnicke partije Kurdistana, koju smatraju terorističkom organizacijom i koju optužuje za teroristički napad u Istanbulu u novembru. Kao odgovor na to, Turska je bombardovala kurdske položaje u Siriji i umalo započela kopnenu ofanzivu. 

"Erdogan se zapravo, akcentujući teroristički napad i ovu pretnju, vraća u jedan sigurni zabran bezbednosne politike koju instrumentališe u cilju vođenja predizborne kampanje. Trenutno se suočava sa situacijom gde prvi put u novijoj istoriji može da izgubi predsednićke izbore. On zapravo pokušava Tursku ponovo da uvede u ono stanje, odnosno da namesti majndset turskih birača, da im prva i poslednja briga bude sopstvena bezbednost. Tako da, u tom smislu, taj nesrećni događaj koji se odigrao nedavno u Istanbulu je nešto što Erdoganu sada donosi određenu političku prednost", ističe Ajzenhamer. 

AP/Vyacheslav Prokofyev, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

Kako dodaje, predsednik turske se sada oštro suočava sa političkim protivnicima, a Ekrem Imamoglu, gradonačelnik Istanbula je nedavno dobio sudsku presudu koja ga može izbaciti iz trke za predsednika ukoliko bi se opozicija opedelila za njega na predsendičkog kandidatata.  

"Ako Apelacioni sud ne poništi ovu presudu, on će morati da odstupi i sa mesta gradonačelnika. Dakle, Erdogan je započeo jednu poprilično grubu igru sa političkim protivnicima, onako kako on ume, tako u taj manir uklapamo i ovu priču o kurdskim pretnjama", rekao je Ajzenhamer.  

Protesti u Iranu i pitanje naslednika verskog vođe 

Kada je reč o Iranu, protekla godina bila je burna. Nije došlo do dogovora o obnavljanju nuklearnog sporazuma koim bi Iran odustao od obogaćivanja uranijuma u zamenu za ukidanje sankcija. Upravo život pod sankcijama je bio dodatna varnica na protestima čiji je povod bila smrt Mahse Amini, devojke koju je zbog neprikladnog oblacenja uhapsila moralna policija i koja je umrla u pritvoru. Uhapšeno je na stotine demonstranata, a neki su javno pogubljeni. U isto vreme, Zapad optuzuje Iran da Rusiju snabdeva oružjem za napade na Ukrajinu. 

Na pitanje kako će se situacija u Iranu odvijati u 2023. godini, Vladimir Ajzenhamer kaže da sve zavisi od vlasti u Teheranu i podseća na neke ranije slučajeve protesa.

AP photo

"Mi smo imali 2009. proteste koji su bili podjednako krvavi, zelenu revoluciju, imali smo 2019. tzv benzin revoluciju izazvanu ekonomskim razlozima koja je takođe bila problematična. Koliko god da iranski režim pojača stegu, uvek je posedovao fleksibilnost da, kada vidi da je situaicja na granici pucanja, počinje da popušta", rekao je on i dodao da sada postoje naznake da će moralna policija biti ukinuta. 

Međutim, napominje da se postavlja pitanje naslednika verskog vođe Alija Hamneija za koga se spekuliše da je bolestan. "Postaviće se pitanje ko dolazi sledeći, što će sasvim izvesno u narednom periodu biti najozbiljniji izazov za Iran", napominje docent na Fakultetu bezbednosti. 

Istorijski događaji koji su prošli u senci 

Izrael je dobio novu vladu na čijem je čelu stari premijer Benjamin Netanjahu, ovog puta u koaliciji sa ultradesničarima. Prošle godine je ispunjen sporazum koji je dogovoren u vreme Donalda Trampa, o normalizaciji odnosa Izraela sa UAE i Bahreinom, a sada i sa Saudisjkom Arabijom. 

Za Ajzenhamera je relaksacija tih odnosa uspeh kakav nije postignut od momenta kada su Izrael i Egipat postali saveznici na Bliskom istoku i kada se tok izraelsko-arapskog konflikta zauvek promenio. 

"Ovo je sad nova faza podjednako relevantna. Evo čuli smo Netanjahua da je spreman da pregovara sa Sudijskom Arabijom", naveo je o dodao da je to pomeranje Izraela koje je neverovatno.  

Tanjug/AP/Maya Alleruzzo

Napominje da je zajednički imenitelj za sva ta dešavanja pravljenje efikasne alijanse protiv Irana.

Sve to se dešava u momentima kada je energetika u centru svetske pažnje, zbog čega su članicce OPEK-a sve bitnije. Tako je ove godine I pored optužbe američkih službi da je saudijski princ naredio ubistvo novinara Džamala Kašogija, američki predsednik otišao u Rijad. Takođe, i pored negativnih komentara o stanju ljudskih prava u Kataru, nemački kancelar je dogovorio snabdevanje gasom iz te zemlje.  

Avganistan iskliznuo van fokusa Zapada 

U bliskoistočnom mozaiku jedna zemlja je prepuštena sama sebi - reč je o Avganistanu. Zemljom vladaju korupcija, glad i siromaštvo, a talibani su nastavili da stežu obruč kada je reč o ženskim pravima. Avganistanke širom zemlje protestuju protiv zabrane ženama da pohađaju sve privatne i javne univerzitete u toj državi.  

Vladimir Ajzenhamer kaže da je u trenutnoj konstelaciji gorućih svetskih problema ta zemlja van fokusa Zapada. 

Tanjug/AP/Ebrahim Noroozi

Međutim, napominje da se to donekle i posmatra kao faktor koji može destabilizovati igrače na svetskoj sceni koji trenutno smetaju SAD. 

"Dakle ono što se dešava u Avganistanu može lako zapljusnuti Iran. Isto tako može biti i jedan generator regionalnih problema koji pogađaju gotovo sve takmace SAD, od Kine do Rusije. Amerika se nekako povukla u maniru - u redu, mi nismo uspeli, da vidimo vas sada", zaključio je Ajzenhamer.