Rat u Ukrajini u fazi rovovske borbe: Zamrzavanje fronta, nova pomoć Kijevu i bitka za "vrata Donjecka"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

21/12/2022

17:05

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Dan pre nego što je iznenada najavio odlazak u Vašington, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski posetio je Bahmut - razoreni grad na istoku zemlje koji je mesecima bio ključna meta ruskih snaga u regionu Donjecka. Upravo oko ovog grada vodile su se žestoke rovovske borbe, pa zbog toga vojni analitičari procenjuju da situacija u Ukrajini danas više podseća na Prvi svetski rat.

"Vrata Donjecka", kako još nazivaju Bahmut, bio je dom za oko 70.000 stanovnika, ali je danas u njemu ostalo malo civila, a Moskva je uložila ogromne resurse kako bi ga zaposela. To bi pomoglo ruskim snagama da otvore put do Slavjanska i Kramatorska, najvažnijih gradova u regionu Donbasa koji su još uvek pod kontrolom Ukrajine.

Međutim, s obzirom na to da Ukrajina jača svoju odbranu u okruženju, smatra se da bi svaka ruska pobeda ovde sada bila samo simbolična, a obe strane pretrpele su velike gubitke. U međuvremenu, u drugim oblastima istočne Ukrajine došlo je do očekivanog zastoja u borbama zbog zime, a stručnjaci upozoravaju da je zbog toga teško predvideti sledeće poteze, a još teže kada će se rat okončati.

"Ovaj sad zimski period je rovovska borba, ovaj period podseća više na Prvi svetski rat nego na Drugi jer je reč o rovovskoj borbi. Ja sam više sklon da će ovo biti zamrzavanje fronta i da se neće dalje ići od ovoga. U Bahmutu se vode izuzetno jake borbe jer to je ključni grad, prema tome čisto sumnjam da će se izvršiti kontraofanziva bar ne sada u ovom periodu", rekao je za Euronews Srbija vojni analitičar Petar Bošković.

Očekivani zimski "zastoj"

Zelenski se u utorak sastao sa trupama u Bahmutu i uručio nagrade vojnicima, saopštilo je ukrajinsko Predsedništvo. To je grad koji je danas teško oštećen, ali su ukrajinske snage uspele da zadrže napredovanje.

Portparol predsednika Sergej Nikiforov rekao je da je Zelenski brzo napustio grad, a dopisnica BBC za istočnu Evropu opisuje posetu kao priličan podsticaj za moral ukrajinskih trupa i kontrast sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, koji se prošle nedelje slikao na neodređenoj lokaciji u Rusiji sa svojim generalima.

Euronews

Poznato je da je Zelenski i ranije posetio gradove u kojima su se vodile borbe ili oslobođene gradove.

A sa terena u Ukrajini svakodnevno stižu izveštaji o ofanzivama i kontraofanzivama ukrajinskih i ruskih snaga. Makon što je već danima Kijev ponovo u fokusu vazdušnih udara, čini se da su borbe na istoku i jugu zemlje, barem delimično, utihnule. Razlog za to je, očekivano, i zimski period.

"Do očekivanog zastoja je došlo, na istoku vidite da ruske snage već više od četiri meseca pokušavaju da se približe i okruže Bahmut, da tu ima lokalnih uspeha, međutim, daleko od toga da je taj cilj ostvaren. Ukrajinske snage posle one velike ofanzive na istoku sad vode manje više pozicione borbe i uz promenljive uspehe i minimalna pomeranja i jedne i druge strana vode te operacije", rekao je za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Životić.

Ipak, on očekuje da će možda i tokom zime, ali najverovatnije krajem zime, doći do obnove intenzivnih borbenih dejstava. Do tada bi u Ukrajinu trebalo da stigne i sistem "Patriot", što će, kako je napomenuo Bošković i te kako uticati na tok rata.

"Nemojmo zaboraviti da su ukrajinski vojnici davno na obukama ne samo za ove sisteme, već i za druge. Prema tome to bi bilo sigurno spremno za prolećnu ofanzivu, odnosno za nastavak ovih borbi. Ukoliko imate Patriot ili sa druge strane S-400 vi se ne možete usuditi da tako lako i jednostavno avionima izvršite bombardovanje i napade. Prema tome to bi u mnogome uticalo na tok daljeg rata", rekao je Bošković.

Faktor Belorusija

Ukrajinski zvaničnici, međutim, upozorili su da bi Rusija mogla da pokrene novu ofanzicu na severu Ukrajine sa ciljem da zaume Kijev. "Ulje na vatru" dolila je poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Belorusiji i to nakon zajedničkih vojnih vežbi dve vojske, zbog čega je ponovo pokrenuto pitanje eventualnog direktnog ulaska beloruskih snaga u konflikt.

Bošković ističe da bi voleo da Belorusija ostane po strani, jer ukoliko bi se uključila, to značio proširenje rata.

"Ja mislim da je scenario već viđen po tom principu, kao što smo imali vežbe u Belorusiji iz kojih su prešli granicu i ušli u Ukrajinu. Ne bih voleo da takav scenario bude, međutim Lukašenko je apsolutno spreman. Već mesecima se radi na jednoj propagandnoj mašineriji u Belorusiji i smatra se da treba pomoći braći. Međutim, ne vidim kako su Ukrajinci manje braća Rusima, ali jednostavno to je u ovoj situaciji tako. Tako da se zaista bojim jer to bi značilo proširenje rata, to bi značilo drugačiji odnos snaga na samom terenu i voleo bih da Belorusija ostane sa strane. Iz prostog razloga što su to onda dodatni signali za Estoniju, Litvaniju, Poljsku, koja se takođe intenzivno naružava", rekao je on.

Lukašenko je, podsetimo, dozvolio ruskim snagama da pređu iz Belorusije u Ukrajinu u propalom pokušaju zauzimanja Kijeva na početku rata, a on konstantno podržava rusku invaziju. Međutim, iako je to pitanje nekoliko puta pokretano u javnosti, beloruske trupe se nisu direktno uključile u rat.

"Poslednjih nekoliko nedelja se ponovo otvorila ta spekulacija o mogućnosti nekog beloruskog vojnog angažmana u vezi sa očekivanom ruskom ofanzivom krajem zime, ali naravno to je nešto što nikako nije moguće proveriti ili dokaziti. Ukrajinska strana tvrdi da zasad nema jasnih indikatora o mogućem beloruskom uključivanju, međutim ni oni ne isključuju mogućnost takvog angažmana u doglednoj budućnosti. Ono što je činjenica to je da sam Lukašenko izbegava jedan takav angažman, računajući pre svega na eventulne negativne posledice na unutrašnjem planu", rekao je za Euronews Srbija istoričar Aleksandar Životić.

Taj direktan vojni angažman bi povukao sa sobom, kako dodaje, silne posledice koje bi se reflektovale na unutrašnjem planu, a i na spoljnom s obziroma na to da se Belorusija već dugo vremena nalazi pod sankcijama. Međutim, napiminje, postoji još jedan bitan momenat, a to je da je Moskva "spasila" Lukašenkov režim posle velikih protesta 2020. godine.