Igre 
Hrvatska od 1. januara u Šengen zoni: Za građane van EU moguće su pojačane kontrole, ali da li će promene biti drastične
Komentari10/12/2022
-08:00
Ministri unutarašnjih poslova država članica EU doneli su odluku o ulasku Hrvatske u Šengen zonu. Time će hrvatska granica s trećim zemljama od 1. januara postati spoljna granica Evropske unije. Za građane Srbije i drugih država van EU prostora to će verovatno značiti pojačane kontrole, kaže za Euronews Srbija Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU, ali dodaje da veruje da neće proizvesti prevelike probleme, pre svega, u protoku robe.
Čim Hrvatska pristupi Šengen zoni ukidaju se granični prelazi sa Slovenijom i Mađarskom, a Hrvatska zvanično postaje spoljni čuvar granice Evropske unije.
Srbija Nataša Dragojlović iz Nacionalnog konventa o EU kaže da je ulazak u šengen zonu za Hrvatsku priznanje da je ispunila obaveze na putu ka članstvu.
"Za njih će 2023. godina biti jedna od uspešnijih godina zato što će postati i deo evro zone. Za građane Hrvatske to je sigurno jedno veliko olakšanje. Oni će moći sada da nesmetano putuju i da rade i u drugim članicama EU. Sve granične kontrole sa njihovim evropskim susedima će biti uklonjene", kaže Dragojlović.
Duža čekanja na granicama i pojačane kontrole?
Ovo, kako navodi, za susede koje nisu članice, poput Srbije, verovatno će u početku značiti još dodatno pojačane kontrole na granici, mada to, ističe, ne bi trebalo da bude ništa drastično.
"Hrvatska je sve to već morala da radi da bi dobila pozitivnu ocenu na kraju i da bi izveštaji kako se prilagodila i kako je integrisana u inteoperabilni sistem kontrole spoljnih granica u okviru Šengen zone bili pozitivni i ona bila pripremljena", objašnjava sagovornica Euronews Srbija.
Ističe da će nekih privilegija biti za građane Bosne i Hercegovine koji žive u pograničnim područjima, a da takav sporazum sa Hrvatskom Srbija nema.
Povezane vesti
I iz granične policije Hrvatske kažu da se za državljane trećih zemalja ništa neće promeniti.
"Republika Hrvatska odnosno granična policija Hrvatske provodi svu pravnu tekovinu EU još sa danom ulasku 1. jula 2013. tako da nećemo svedočiti nekim većim gužvama na granici, bar ne za sada", kaže Ivan Peulić, Granična policija Tovarnik.
Kamiondžije koje robu sa Balkana prevoze u zemlje Evropske Unije sumnjaju da gužvi neće biti. Kažu, i sada predugo čekaju.
"Postoji mogućnost da se zaoštri i da bude još sporije. Ne vidim tu neki boljitak", kaže jedan vozač, dok drugi navodi da je najteže izaći iz Srbije za Evropsku Uniju.
U odgovoru Euronjuzu iz hrvatske carine kažu da se od 1. jula 2013. carinski nadzor sprovodi u skladu sa propisima Evropske Unije i da ulazak Hrvatske u Šengen na to neće imati uticaja.
"U vezi pristupanja Republike Hrvatske punom Šengenskom prostoru, obaveštavamo Vas da na spoljnoj granici RH s trećim zemljama, se ništa ne mijenja u odnosu na carinske postupke relevantne za ulazak roba", navode u odgovoru.
"Pravila prelaska putnika ostaju ista"
Što se tiče prelaska putnika, pravila takođe ostaju ista. Ako idete kolima preko granice ne smete preneti meso, mleko i mlečne proizvode. Sa sobom možete imati dve paklice cigareta, jedan litar žestokog pića i dva litra vina i do 10.000 evra u gotovini.
Povezane vesti
"Nikakavih promena neće biti. Razvijaju svoj sistem tako da kontrola bude što efikasnija i brža tako da se nadamo da će gužvi biti što manje. Iako preuzimamo Šnegen mislim da smo dovoljno iskusni, sposobni i opremljeni da to možemo radiiti kao i ostale kolege u Evropskoj uniji", navodi Peulić za Euronews Srbija.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Međutim, EU je od sledeće godine pooštrila uslove za ulazak građana trećih zemalja, pa će i građani Srbije morati da apliciraju i plaćaju ulazak u EU, što je prema oceni Dragojlović loša poruka.
"Nismo mi isto što i treće zemlje. Mi smo države kandidati, govorim sada o Srbiji i o Crnoj Gori najpre, ali i o Albaniji i Severnoj Makedoniji, dakle državama kandidatima koje su započele pregovore i koje su zapravo pridružene članice EU. Dakle, nas stavljati u isti koš sa trećim zemljama je blago rečeno nefer, a politički je neodgovorno. Po meni za time nema potrebe, ali treba videti na bazi kojih podataka je EU donela takvu odluku", ističe ona.
Dodaje da je namera EU da njene spoljne granice budu dovoljno čvrste i neprobojne za sve vrste ilegalnih pokušaja ulazaka, bilo da je reč o robi, bilo da je reč o ljudima.
"Izvan tih granica treba da se zadrži sve ono što je organizovani kriminal i ilegalne migracije koje bi mogle ugroziti bezbednost građana i država EU, a da sistem bude takav da nesmetano može da uđe roba i ljudi koji ispunjavaju neke kriterijume, koji će sada kako je najavljno biti dodatni", kaže ona.
Da li će i putnici duže čekati na graničnim prelazima, ni iz MUP-a R Srbije za Euronews Srbija nisu mogli da daju precizan odgovor. Kažu da će praksa pokazati. Pretpostavja se da će kontrole na ulasku u Hrvatsku biti detaljnije i duže, ali kad se jednom uđe na teritoriju EU dalje neće biti zadržavanja.
Krasnec: Korist Hrvatske meriće se stotinama miliona evra
Tomislav Krasnec, dopisnik hrvatskog "Večernjeg lista" iz Brisela za Euronews Srbija ističe da će korist Hrvatske od ulaska u zonu Šengena moći da se meri u stotinama miliona evra i u godinama koje dolaze.
"Špediteri koji prevoze robu i čiji vozači čekaju na granicama najviše trljaju ruke. Ali možete zamisliti nekog vlasnika restorana u Istri koji u ovo gluvo doba sezone nema goste. Sada neki gost iz Venecije, Udina ili negde iz Italije, koji možda nije tako lako sedao u auto da ode na vikend u Istru, sada će doći, kao da ide do Milana", navodi Krasnec.
Kako dodaje, postoji i osećaj ostvarenja reuultata kod građana Hrvatske.
"Kada smo ušli u Evropsku uniju to je bilo odlično, ali opet nismo bili ta članica najužeg kruga, da kašemo prve klase. Sada sa ulaskom u evrozonu i Šengen, ulazimo u te najdublje integracije, i osećaj zadovoljstva postoji", ističe.
Objašnjavajući kako je Hrvatskoj pošlo za rukom ono što nisu uspele Bugarska i Rumunija Krasnec kaže da je Zagreb ranije počeo da radi na ispunjavanju uslova.
"Definisala je taj cilj i hrvatska Vlada, Ministarstvo unutrašnjih poslova i diplomatija su mnogo ranije počeli da rade na tome, i gurali su taj cilj. Dok su Rumunija i Bugarska, baš zbog toga što su tako dugo čekale i što Šengen ne funkcioniše zbog migranske krize dugo stajale u mestu, nisu nagovarali nikog da ih primi u Šengen. Hrvatska je uočila da je to moguće i počela na tome da radi godinama unapred", kaže Krasnec.
Komentari (0)