Moldavija u talačkoj krizi ruske politike: Ekonomsko posrnuće i mesto gde siromašni pomažu očajnima

Otkako je počela ruska invazija na Ukrajinu, uticaji rata umnogome su se odrazili i na susednu Moldaviju. Sve više je vesti da delovi zemlje ostaju bez struje, obično kada Rusija gađa ukrajinsku infrastrukturu. Nedavno je i ruski Gazprom zapretio, pa povukao pretnju da će smanjiti snabdevanje Moldavije gasom, optužujući Ukrajinu da zadržava isporuke za Moldaviju koje idu preko njene teritorije.

Ne zaboravimo i na deo Moldavije pod nazivom Pridnjestrovlje u kojem su naseljeni Rusi i ovaj region smatraju nezavisnim. Pa, treba li Moldavija da se brine?

U razgovoru za Euronews svet Oktavijan Ciku, bivši moldavski ministar i istoričar podseća da se Moldavija već suočila sa onim što Ukrajian sada doživljava, kada je Rusija 1991. započela rat protiv ove zemlje i osvojila desetinu njene teritorije, odnosno region Pridnjestrovlja.

"Toga su se najviše bojali Moldavci, da će se ovaj region gde se nalazi operativna grupa ruske vojske započeti rat protiv Moldavije. Međutim, posle otpora koji je Ukrajina pokazala i Pridnjestrovlje i Moldavija zauzeli su neutralan stav, iz različitih razloga", napominje.

Ciku pak, ne krije da rat u Ukrajini i te kako utiče i na Moldaviju - podsetimo, 7. oktobra su tri ruska projektila preletela Moldaviju, a onda su 30. oktobra ostaci jednog pali u selo na severu zemlje zbog čega je vlada proterala ruskog diplomatu iz Kišinjeva. Naposletku, posle bombardovanja energetskih postrojenja u Ukrajini, Moldavija se suočila sa totalnim mrakom pre sedam dana, jer se ova država strujom snabdeva direktno iz Ukrajine.

"Da, rat direktno utiče na nas, sada imamo problema sa snabdevanjem energentima iz Ukrajine", rekao je on i dodao da je "Moldavija dočekala ovaj rat sa različitim stavovima".

Euronews/Printscreen

Kao zemlja koja se direktno graniči sa Ukrajinom na najvećem delu svoje granice, Moldavija se suočila i sa velikim talasom izbeglica iz Ukrajine, gotovo 300 hiljada ljudi od kojih je 100 hiljada ostalo u ovoj zemlji.

"Uz podršku EU i UN uspeli smo da ih smestimo. Kao što je Gardijan lepo primetio, siromašni pomažu očajnima. To jeste slučaj sa Moldavijom, najsiromašnijom zemljom u Evropi, i svaka pomoć je dobrodošla. Naravno, posle 23. juna kada je Moldavija od EU dobila status kandidata, stvari su se promenile. Osećamo podršku evropskih partnera, prvo iz Rumuije, potom SAD, a sastanci u Parizu pod vođtsvom Francuske, Nemačke i Rumunije su obezbedili više od 100 miliona evra za Moldaviju, kako bi se suočila sa krizom - izbegličkom i energetskom koja je i najkritičnija, i to još od kad je zemlja postala nezavisna"

Tridesetogodišnja zavisnost od Rusije

Bivši moldavski ministar priznaje da ova zemlja već 30 godina nije uspela da diverzifikuje izvore energije i da je jedini snabdevač bio Gazprom. Ključni problem u tome je, smatra, strateška korupcija političkih elita i raznih političkih strana koje su podržavale Rusku Federaciju.

"U Moldaviji političke promene i izbori nisu vezani za politiku i doktrinu već za spoljašnju orijentaciju. Moldavija je sedam puta menjala orijentaciju od istoka ka zapadu i obrnuto. Poslednji put 2020. kada smo dobili proevropsku vladu. S jedne strane, Rusi kažnjavaju Moldaviju jer je izabrala takvu Vladu, a s druge jer se solidariše sa Ukrajincima. Moldavija je osudila rusku intervenicju i zauzimanje ukrajinske teritorije"

Međutim, antivladine proteste koji su se prošlog meseca održali u Kišinjevu karakteriše kao "deo hibridnog rata Rusije protiv Ukrajine" još od 2020. godine.

"Sve je to deo scenarija koji je povezan sa smanjenjem dotoka gasa u Moldaviju, iako je potpisala ugovor sa Gazpromom prošle godine. Tu je i smanjenje količine struje iz Pridnjestrovlja iz kojeg dolazi 80 odsto struje, a kontroliše ga Rusija. Tu je i inflacija od preko 30 odsto koju je izazvao rat, odnosno skok cena, pa sada Moldavci plaćaju 1.800 dolara za hiljadu kubnih metara gasa - tri do četiri puta više nego prošle godine"

profimedia

Svi ovi faktori izazvali su očekivanu ekonomsku krizu u Moldaviji gde proruske partije dobijaju sve veću podršku ne bi li se izazvale proevropska vlada i raspisali novi izbori.

"To je dakle, ruski interes, ali tu je i interes oligarha koji su prethodno vladali Moldavijom, posebno milijardera koji je pobegao u Izrael, Ilana Šora, koji je ujedno bio i plan Parlamenta. Bio je i uključen u aferu krađe milijardi dolara iz moldavskih banaka i izbegao je suđenje. Organizuje proteste, ima bazu u populističkim pokretima u Moldaviji. Protestuje se uglavnom protiv Vlade i mera koje su preduzeli evropski partneri kako bi se ojačao put Moldavije ka EU"

Neutralnost Moldavije - iskrena želja ili strah od Rusije?

Moldavija je bila jedna od tema samita ministara spoljnih poslova NATO-a u Bukureštu ranije ovih dana. Osim toga, moldavski predstavnik je bio tamo. Iako je vidno da ova zemlja želi partnerstvo sa NATO-om, zadržava svoju neutralnost - zašto?

"Zvanično, Modlavija je neutralna država ali Rusija je jedina zemlja koja nije priznala tu neutralnost od kada ima svoje trupe na našoj teritoriji i veliku količinu oružja u mestu Kobasna u Pridnjestrovlju.  Neutralnost je štit od invazije ali nije garancija. Bilo je diskusija sa zvaničnicima EU i NATO, da se ojača naša odbrana. Neki pripadnici vojske Modlavije su bili u kontaktu sa Rumunima, Amerikancima i Francuzima koji su stacionirani u Rumuniji"

Caku ističe da je Moldavija pozvana na sastanak u Bukurešt jer je to nastavak samita u Madridu koji je izdvojio crnomorski region kao strateški interes Alijanse.

"Modlavija, kao i Bosna i Gruzija su pozvane, jer je i zapadni  Balkan zona interesa NATO-a. Tokom sastanka NATO je dao podršku Ukrajini dokle god je potrebno, u isto vreme podržava Moldaviju koja je najviše pogođena vojno, ekonomski i socijalno, da bi prevazišla i proteste protiv vlade i razne druge krize"

Bivši moldavski ministar kaže da sada ulazimo u odlučujući trenutak rata jer Rusija nije u mogućnosti da napreduje na terenu. Šta bi pak, značilo to napredovanje?

"Osvajanje Odese i pad juga Ukrajine, i po mom mišljenju, pridruživanje Pridnjestrovlja i Moldavije. Prvobitni ruski plan se promenio, verovatno je jedino rešenje sada da se Ukrajini dopremi oružje uključujući i ono dugog dometa, kako bi se Rusija povukla. Rusija želi da  razgovara o miru pod uslovom da zadrži desetinu ukrajinske teritorije, što Kijev ne prihvata. Samo poraz Rusije na ukrajinskoj teritoriji bi mogao da dovede do pregovora"

Premda priznaje da je Rusija velika sila sa ogromnim resursima, najviše "bode oči" čudan odnos sa Kinom.

"Uspon Kine je bio jedna od ključnih tema i u Madridu, kao i sada u Bukureštu. Jer, Kina je iskoristila geopolitičke benefite iz ovog rata", zaključuje on u razgovoru za Euronews Svet.