Ukrajinska vojska ima zamah u ratu, ali zima donosi velike dileme: Tri opcije za taktiku u narednom periodu

Komentari

Autor: Euronews Srbija Atlantic Council, ISW

03/12/2022

14:08

Ukrajinska vojska ima zamah u ratu, ali zima donosi velike dileme: Tri opcije za taktiku u narednom periodu - Copyright Tanjug/AP//Bernat Armangue

veličina teksta

Aa Aa

Ruski vojnici na frontu u Ukrajini imaju malo razloga za zadovoljstvo pred zimu koja je već "iza ugla", jer u poslednjih nekoliko meseci nisu uspeli da ostvare nijedan značajan vojni uspeh u okviru invazije na tu zemlju. Sa druge strane, ukrajinske snage su dolaskom jeseni krenule u kontraofanzivu, i oslobodile dobar deo do tada okupiranih teritorija, a kruna njihvoog uspeha bio je povratak kontrole nad Hersonom.

Oslobađanje Hersona ima bar jednako velik simbolički značaj koliko i taktički, jer je taj grad bio jedina oblasna prestonica pod ruskom okupacijom, ali su, čini se, od ruskog povlačenja iz Hersona obe vojske zastale sa većim akcijama koje se tiču samog pomeranja divizija. Umesto toga, ratovanje se preselilo u vazdušnu sferu, pa Kremlj nemilosrdno bombarduje već nedeljama ukrajinsku infrastrukturu u nadi da će civile naterati na smrzavanje i život u mraku.

Ukrajinske oružane snage koje su bile dočekane uz cveće i poljupce oslobođenih stanovnika tog grada, bez sumnje se sada pitaju šta dalje - zapravo, to pitanje sebi verovatno postavljaju učesnici rata sa obe strane. Voljni i psihološki momenat je na strani Ukrajine, ali pošto će se ovaj rat, bar kako sada stvari stoje, nastaviti još neko vreme, potrebno je pažljivo razmisliti o sledećim potezima.

Ključno za vlasti u Kijevu jeste da tokom zime zadrže položaje koje su uspeli da povrate u kontraofanzivi, pišu u analizi vojni stručnjaci za sajt sajt "Atlantic Council", i istovremeno dodaju da vreme ne radi za Ukrajinu, jer ona u borbi protiv Rusije zavisi pre svega od vojne pomoći koju joj pružaju NATO i SAD, a pošto su na Zapadu sve veći troškovi hrane i energenata, pozivi za okončanje rata će biti sve glasniji.

"Ukrajina zasigurno ima zamah u ratu, s obzirom na nedavne uspehe u Harkovu, Izjumu, Limanu i u Hersonu, čak i uprkos tome što Rusija koristi terorističku taktiku gađanja ukrajinske energetske infrastrukture i civila, neselektivno gađanje iranskom municijom i pretnje oko nuklearne elektrane u Zaporožju", pišu eksperti.

Kako navode, Ukrajina je efikasno odsekla ruske trupe od važnih linija komunikacije i snabdevanja preko reke Dnjepar sistematskim gađanjem mostova i prelaza, a vremenom je ova taktika na kraju primorala Rusiju da prizna da je položaje tamo nemoguće odbraniti.

Najžešće borbe na istoku

Ukrajina, bar za sada, ne odustaje u potpunosti od kontraofanzive, i pre svega je nastavlja na istoku zemlje. Ruske snage nastavljaju sa naporima da se odbrane od ukrajinskih kontraofanzivnih operacija i povrate izgubljene položaje duž linije Svatovo-Kremina, piše u najnovijoj analizi Instituta za studije rata iz Vašingtona (ISW). Ukrajinski generalštab je izvestio da su ruske trupe pokušale da izvrše napad u blizini Stelmahovke kod Svatova, dok rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da su ukrajinske snage napale ruske položaje u Novoselovskom, mestu nekih 14 kilometara udaljenom od Svatova.

"Ruski izvori dodatno tvrde da su ukrajinske trupe izvele kopnene napade južno od Svatova oko Kremenja, kao i da su ruske trupe odbile ukrajinske napade u pravcu Ploščanke (15 km severno od Kremenje), Červonopopovke (6 km severozapadno od Kremenje) i Žitlivke (8 km severno od Kremenja. Ukrajinski generalštab je izvestio da su ruske trupe granatirale Červonopopovku i Ploščanu, što ukazuje da su ukrajinske trupe zapravo napredovale u ova naselja", dodaje se u izveštaju ISW.

O opštem tempu ukrajinske kontraofanzive duž linije Svatovo-Kremina pojavilo se nekoliko različitih izveštaja, pa dok tako više ruskih izvora tvrdi da su ukrajinske kontraofanzivne operacije zastale u toj oblasti zbog nedostatka artiljerijske municije i nemogućnosti nabavke zaliha zbog lošeg vremena i problema sa energentima, drugi izvori, takođe iz Rusije, tvrde da je, naprotiv, situacija oko Kremine sve napetija i da se ukrajinske snage gomilaju severno kod Červonopopovke. Čečenski lider Ramzan Kadirov tvrdio je da snage čečenskog Ahmata Specnaza i trupe 2. armijskog korpusa separatističkog entiteta Luganske Narodne Republike (LNR) odlično napreduju u toj oblasti.

Sa druge strane su napori ruske vojske, piše ISW, dodajući da je trenutno cilj Kremlja da zauzme celu Donjecku oblast, jer je to teritorija koju je Rusija nelegalno anektirala i koju smatra "svojom". Tu se kao ključni grad pokazuje Bahmut, gde i jedna i druga strana odbijaju da odstupe još od maja.

"Ruske snage su nastavile da napreduju južno od Bahmuta, a snimci objavljeni između 28. i 29. novembra pokazuju kako ukrajinske trupe tvrde da su opkoljene od strane ruske vojske na istočnoj strani Kurdjumovke, oko 12 kilometara jugozapadno od Bahmuta. Ruski izvori su širili oprečne izveštaje o statusu kontrole nad Kurdjumovkom, pri čemu neki navode da ukrajinske trupe i dalje kontrolišu zapadnu polovinu naselja i da su borbe u toku, dok drugi pišu da su ruske trupe preuzele punu kontrolu i da su u procesu čišćenja ukrajinskih pozicija", piše u izveštaju ISW i dodaje da su oni uspeli da potvrde samo napredovanje Rusa u istočnom delu tog naselja.

Ukrajinski generalštab je izvestio da su ukrajinske trupe odbile pokušaje ruskih napada u blizini Bahmutske (10 kilometara severoistočno od Bahmuta) i Bilohorivke (20 kilometara severoistočno od Bahmuta). Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je, sa druge strane, da su ruske trupe u potpunosti zauzele Bilohorivku. I ruski i ukrajinski izvori su ukazali na to da su borci Vagner grupe, koja uglavnom uključuje mobilisane zatvorenike, i elementi 1. i 2. armijskog korpusa, odgovorni za operacije u oblasti Bahmuta.

Koje su opcije pred Ukrajinom?

Kako se zima približava, tip ofanzivnih operacija koje su ukrajinske snage uspešno izvodile u prethodnim mesecima postajaće sve izazovniji zbog loših vremenskih uslova, i logističkih komplikacija. Shodno tome, Ukrajina se u svojim zahtevima za pomoć saveznika uglavnom fokusira na sisteme za PVO i opremu za održavanje kao što su generatori.

"Još jedna stvar na koju može uticati zima, odnosno kako hladnoća tako i promenjena konfiguracija terena, jesu linije snabdevanja. Ukoliko se u okviru neke operacije dogodi samo jedan prekid ili kašnjenje na nekoj od linija snabdevanja, to može imati domino efekat koji će poremetiti i ostale, a shodno tome oduzeti i mnogo više vremena i zbrkati redosled kojim jedinice dobijaju gorivo, municiju, vodu i opremu", stoji u analizi.

Pitanje za Ukrajinu, dakle, jeste koliko je još pametno forsirati ofanzivu s obzirom na sve veće izazove koje predstavlja zima, kao i na opterećenje snaga koje su održavale visok operativni tempo. Predsednik Vladimir Zelenski je otvoreno izjavio da je plan da Ukrajina povrati punu kontrolu nad svojom teritorijom u okviru svojih međunarodno priznatih granica, što bi uključivalo i preuzimanje Krima.

S jedne strane, Ukrajina ima najveću prednost od početka rata, ali sa druge je činjenica da loši zimski uslovi istorijski favorizuju defanzivno nastrojenu vojsku, što su, u slučaju Krima gde Ukrajina de fakto nema kontrolu još od 2014. godine, Rusi.

Druga mogućnost, ukoliko se Ukrajina ne odluči baš za povratak kontrole nad Krimom, jeste da iskoristi deo svog ofanzivnog kapaciteta da asimetrično nanosi štetu ruskim snagama na različitim lokacijama, i da tako drži ruske mehanizme za snabdevanje "u stanju stalne pripravnosti", dok sa druge strane ne mora da vodi neke velike bitke koje bi joj iscrple previše energije.

"Treći i najkonzervativniji pristup bi bio da Ukrajina ojača položaje na nedavno osvojenoj teritoriji i pokuša da rotira jedinice sa linije fronta, koristeći potencijalno primirje tokom zime. Međutim, ovaj pristup bi mogao da omogući vreme i prostor koji su Kremlju potrebni da bolje obuči i opremi svoje mobilizacione snage, i na da na proleće bude u boljem položaju", piše u analizi "Atlantic Council".