Put ka pregovorima ili sukob bez kraja: Rat u Ukrajini u novoj fazi, ali se jaz u zahtevima Moskve i Kijeva ne smanjuje

Komentari

Autor: Euronews Srbija

16/10/2022

21:36

Put ka pregovorima ili sukob bez kraja: Rat u Ukrajini u novoj fazi, ali se jaz u zahtevima Moskve i Kijeva ne smanjuje - Copyright AP/Alexei Alexandrov, Vyacheslav Prokofyev, Ukrainian Presidential Press Office via AP, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Rat u Ukrajini ušao je u novu fazu – ove reči smo prethodnih nekoliko nedelja mogli često da čujemo od različitih analitičara koji su predviđali da će ta nova faza da bude brutalnija i da će dovesti do novih žrtava. Kao dva glavna događaja, odnosno prekretnice označene su eksplozija na Krimskom mostu i ruski odgovor u vidu raketnih napada na gradove širom Ukrajine, uključujući i Kijev koji je određeno vreme bio pošteđen ratnih dejstava. Dok su o promenama na ratištu svi saglasni, o budućnosti ruske invazije postoji mnogo različitih mišljenja - od toga da bi rat mogao da potraje, ondosno da se pretvori u generacijski sukob, do toga da bi dve strane nekako mogle da "prokrče" put do pregovaračkog stola.

Borbe u Ukrajini odavno su postale iscrpljujuće. Ukrajinska kontraofanziva je zadala bolne udarce za Rusiju, a sada se očekuju ključne borbe kod Hersona koje bi dodatno mogle da zakomplikuju situaciju na frontu. Putinova reakcija na oštećenje na Krimskom mostu nagovestila je da Rusija neće mirno gledati dok trpi poraze i dok Ukrajina uspeva da povrati teritorije.

Na zapadu strahuju i od mogućnosti da Moskva upotrebi "taktičko nuklearno oružje", a iako stručnjaci uglavnom smatraju taj scenario nećemo gledati, američki predsednik Džozef Bajden je poručio da je svet najbliži upotrebi nuklearnog oružja još od Kubanske krize. Takođe, poslao je jasnu poruku Putinu da bi upotreba nuklearnog oružja bio potez koji ne bi mogao da prođe bez posledica.

Neselektivni ruski raketni napadi izazvali su dodatnu zabrinutost i u delovima Ukrajine koji su bili van domašaja sukoba u prethodni mesecima, ali je veliko pitanje koliko još oružja ima Rusija u skladištima. S druge strane, uspeh ukrajinske kontraofanzive velikim delom je bio uslovljen savremenim naoružanjem koje je stiglo od zapadnih saveznika, a iako zvaničnici NATO stalno govore da Ukrajinu neće ostaviti na cedilu, pitanje je do kada će to oružje moći da stiže. Za to vreme Evropa se suočava sa sve više ekonomskih problema, raste inflacija i produbljuje se energetska kriza.

Kada se sve to uzme u obzir, logično bi bilo očekivati neku vrstu pregovora , ali to u izjavama koje stižu iz Moskve i Kijeva za sada ne deluje kao izgledna opcija. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je doneo dekret kojim je praktično proglasio "nemogućim" bilo kakve pregovore između Kijeva i Putina, ali je ostala opcija pregovora sa Rusijom. On je time verovatno želeo da pošalje i poruku Putinovim protivnicima unutar Rusije.

Jedan od retkih koji je u poslednje vreme pominjao pregovore je predsednik Turske, zemlje koja je posredovala u sporazumu o izvozu žitarica. Međutim, iako se najavljivalo da će Redžep Tajip Erdogan još jednom pokušati da organizuje dijalog, do toga nije došlo nakon sastanka sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom. Saopšteno je samo da se nije razgovaralo na temu "rusko-ukrajinskog rešenja". Iako se iz pozicija Kijeva i Moskve bilo kakvi pregovori ne naslućuju, na to bi moglo da ih natera stanje na terenu u nekom trenutku.

Neće biti lako stići do sporazuma

Profesor političkih nauka na Univerzitetu u Ročesteru i stručnjak za međunarodne sukobe Hajn Gomans očekuje da će rat potrajati još najmanje godinu dana, ali on u svim prethodnim Putinovim potezima vidi neku vrstu ojačavanja pozicije kada se konačno sedne za pregovarački sto.

"Sa Putinove strane, on i dalje može da očekuje da će se evropsko jedinstvo raspasti i da će biti pokušaja da Ukrajina smanji svoje minimalne zahteve, posebno ako tokom zime bude nedostatka ruskog prirodnog gasa", rekao je on.

Međutim, napominje da neće biti lako postići bilo kakav sporazum: "On će predložiti dogovor koji Ukrajinci ili Zapad ne mogu da prihvate, a Ukrajnci će predložiti dogovor koji on ne može da prihvati". Takođe, on u Putinovim pozivima na pregovore vidi i signale za domaću javnost.

"Nisam stručnjak za spoljnu politiku, ali on to verovatno radi zato što je njegova masovna mobilizacija duboko nepopularna među ruskim narodom. Mora da pronađe način da svojoj domaćoj publici kaže nešto u stilu: Moram ovo da uradim. Moje ruke su prisiljene. Iskreno pokušavam da postignem mir tako da nisam ja kriv", rekao je Gomans.

Ističe i da Putin pokušava da ojača svoju pregovačaku poziciju i lažnim referendumima i ilegalnim aneksijama.

Klark: "Drugi rat" nakon "prvog rata"

Ipak, to što je Putin nekoliko puta menjao fokus tokom invazije, potvrđuje da se stvari ne odvijaju onako kako je on planirao. Bivši generalni direktor Instituta RUSI, profesor Majkl Klark izneo je predviđanje koje je izazvalo veliku pažnju. On je rekao da će rat u Ukrajini trajati mnogo duže nego sadašnje rukovodstvo u Moskvi.

Prema njegovom mišljenju, ovo čemu trenutno svedočimo je "drugi rat", nakon "prvog rata" koji je izbio 2014. godine kada je Rusija anektirala Krim. Na pitanje da predvidi šta će se dogoditi u narednim mesecima, Klark je za Skaj njuz rekao: "Osećam da će sledeće godine doći do prekida vatre u kom će Ukrajinci biti bolje pozicionirani, ali da će taj prekid vatre biti nestabilan i doći će do trećeg i četvrtog rata".

"Ovde se bavimo egzistencijalnom borbom jer ruski establišment misli da Ukrajina nema pravo na postojanje i oni neće promeniti svoj stav u kratkom roku. Ovo će verovatno biti borba koja će trajati generacijama. Recimo da će trajati 30, 40 ili 50 godina", rekao je on.

Klark kaže da Ukrajinci "mogu da povrate svoju teritoriju", ali dodaje da bi kriza mogla da bude "konflikt bez kraja". "Ukrajina će morati da živi u oružaom miru sa susedom koji je deseet puta veći i koji im ne želi ništa dobro. A ako dođe do trećeg rata, verovatno će biti teži od drugog jer će se do tada obe strane naoružati, tako da je ovo početak potpuno nove ere u evropskoj bezbednosti", upozorio je on.

"Jaz između minimalnih zahteva se možda uopšte nije smanjio"

Istoričar Aleksandar Životć smatra da ovo može da bude generacijski rat, ali napominje da će sve zavisiti od faza u kojima se bude odvijao, kao i od mogućnosti i spremnosti strana da odustanu od svojih proklamovanih ciljeva i zauzetih pozicija.

"Koliko vidimo sad i jedna i druga strana su daleko od napuštanja svojih pozicija, Rusija instisitra na tome da je narodna volja neprikosnovena i da granice više ne važe, već ona volja koja je izneta na nekakvom referendumu. Sa druge strane, Ukrajina ne odustaje od povratka na granice iz 2014. godine. Ima podršku Zapada u tome", rekao je Životć za Euronews Srbija.

Kao jedan od značajnih događaja u ratu označeno je i povlačenje ruske vojske iz oblasti oko Harkova. Tada su se glasnije čuli glasovi o kraju rata, ali profesor Gomans ističe da se pojedinačne pobede ili porazi u određenoj bici često pogrešno tumače ka pokazatelj verovatnoće za okončanje sukoba. I on naglašava da je najvažnije da li se i kako menjaju očekivanja obe strane.

"U ovom slučaju, očigledno su se promenila ruska očekivanja brze pobede. Dokaz je regrutacija još 300.000 ruskih muškaraca, od koji neki navodno nemaju nikakvu vojnu obuku ili iskustvo. Mislim da je Rusija postala pesimističnija u pogledu ostvarivanja svojih prvobitnih ratnih ciljeva. Ai ne možete samo da ubijete svoje neprijatelje i to je to. Treba da se vaši protivnici predomisle. S druge strane, Ukrajina je možda postala optimističnija. Ako je to tačno, ključna stvar koju treba shvatiti je da se jaz između minimalnih zahteva možda uopšte nije smanjio. Iako su se uslovi rata možda promenili u korist Ukrajine, obe strane su možda toliko udaljene kao i ranije", napomenuo je Gomans.