Evropa

Eksplozija na mostu poslednja u nizu tajnih akcija koje bude sumnju na ukrajinske diverzantske operacije

Komentari
Eksplozija na mostu poslednja u nizu tajnih akcija koje bude sumnju na ukrajinske diverzantske operacije
Tanjug/AP - Copyright Tanjug/AP

veličina teksta

Aa Aa

Raketni udar, bombaš samoubica ili operacija ukrajinskih specijalnih snaga - teorija o tome kako je došlo do eksplozije na Kerčkom mostu, koji spaja poluostrvo Krim sa ruskim kopnom, i dalje je mnogo. Ukrajinski zvaničnici vidno su zadovoljni zbog događaja na mostu koji je simbol ruske okupacije Krima, ali nema zvanične potvrde da je Kijev u to umešan. To se događa u trenucima nakon što su američki mediji objavili da su ukrajinske bezbednosne službe dokazale svoju sposobnost da izvedu različite diverzantske akcije.

Most se proteže kroz Kerčki moreuz, koji povezuje Crno more sa Azovskim morem, na kome se nalaze ključne ukrajinske luke, uključujući Marijupolj. Za Rusiju, most simbolizuje fizičko "ponovno ujedinjenje" Krima sa ruskim kopnom i preko njega se Krim snabdeva svojim potrebama - gorivom i robom, a takođe se koristi i za snabdevanjem ruskih snaga oružjem.

Eksplozija je, međutim, dovela do toga da glavne saobraćajne veze, uključujući autobuse i vozove, budu privremeno obustavljene. Kako piše Njujork tajms, visoki ukrajinski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, potvrdio je ruske izveštaje da Ukrajina stoji iza napada.

Kako je rekao, ukrajinske obaveštajne službe su orkestrirale eksploziju, koristeći bombu ubačenu u kamion koji se kretao preko mosta. Međutim, šef ukrajinske obaveštajne službe odbio je da zvanično komentariše navode u medijima. 

Tanjug/AP/Maxar Technologies

 

Ruski nacionalni antiteroristički komitet je u saopštenju naveo da je kamion eksplodirao na strani mosta gde se prevoze automobili, ali zapalivši sedam cisterni sa gorivom koje je vukao voz na paralelnoj železničkoj pruzi u pravcu Krima. Nije jasno da li je vozač kamiona, koji je poginuo u eksploziji, bio svestan da se unutra nalazi eksploziv.

Iako nije bilo zvaničnih preuzimanja odgovornosti, ukrajinski zvaničnici, koji su ranije govorili da  bi most mogao da bude legitimna meta napada, naznačili su da eksplozija nije bila slučajnost.

Tanjug/AP

 

"Krim, most, početak. Sve što je nelegalno, mora biti uništeno. Sve pokradeno vraćeno Ukrajini. Svi ruski okupatori proterani", napisao je Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

I sam Zelenski se u sinoćnjem video-obraćanju naciji osvrnuo na napad na kerčki most, ali nije pomenuo njegov uzrok.

"Danas nije bio loš dan i bio je pretežno sunčano na teritoriji naše države", rekao je on. "Nažalost, na Krimu je bilo oblačno. Iako je takođe bilo toplo".

Sa druge strane, iz Moskve upiru prstom prema Kijevu, a portparolka portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je saopštila da "reakcija kijevskog režima na uništavanje civilne infrastrukture naglašava njegovu terorističku prirodu".

Tanjug/AP

 

Nakon eksplozije pedsednik Rusije Vladimir Putin je naredio Federalnoj službi bezbednosti da stalno nadgleda ključnu vezu sa okupiranim poluostrvom. Takođe, zvaničnici su naredili da se uništeni delovei mosta odmah uklone, a ronioci istražuju štetu ispod nivoa vode. 

Istorija sumnjivih operacija

Svakako je oštećenje Kerčkog mosta samo podgrejalo sumnje o različitim metodama diverzija kada je reč o infrastrukturnim ciljevima, ali i o "udarnim odredima" kojima Ukrajinci pokušavaju da ostvare određene ciljeve, među kojima su i likvidacija onih koji se nađu na listi državnih neprijatelja. Njujork Tajms je nekoliko dana ranije objavio izveštaj sa novim detaljima o atentatu na Darju Duginu u kom se ukazuje na to da obaveštajne službe Sjedinjenih Američkih Država nisu bile upoznate sa planom napada u kojem je ona likvidirana, kao i da se veruje da su pojedinci iz ukrajinske vlade odobrili ovu operaciju u Moskvi. 

Njujork tajms se poziva na dokument koji je prošle nedelje podeljen zvaničnicima administracije u Vašingtonu. U tom dokumentu se navodi da Vašington nije bio unapred obavešten o planovima za napad, da nije pružio obaveštajne podatke ni bilo kakvu drugu pomoć, kao i da su ukrajinski zvaničnici oštro ukoreni posle ovog ubistva u ruskoj prestonici. Njujorški dnevnik navodi da nije obelodanjeno ko je organizovao ovu operaciju, niti da li je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski dao zeleno svetlo za likvidaciju Dugine, ali ni ko je od američkih zvaničnika ukorio ukrajinske, niti kakav je bio njihov odogovor.

Od početka rata, međutim, ukrajinske bezbednosne službe pokazivale su svoju sposobnost da dopru do unutrašnjosti Rusije sa ciljem da sprovedu diverzantske operacije, navodi ovaj list. S tim u vezi danas se govori i o brojnim drugim napadima, čak i na okupiranim delovima Ukrajine. 

Kako je nedavno objavio Gardijan, najmanje 18 osoba, koje rade za ruske okupatorske vlasti u Ukrajini, našlo se na meti napada koje su navodno izvele ukrajinske grupe, a koje su postale ključni deo u naporima Kijeva da povrati teritorije. Savetnik Zelenskog Mihail Podoljak obećao je da će "vojnim sredstvima nastaviti sistemsko oslobađanje privremeno okupiranih teritorija", a napomenuo je da ova sredstva uključuju i regularnu ukrajinsku vojsku i "intenziviranje specijalnih diverzantskih operacija".

U tekstu koji je Vašington post objavio početkom septembra navodi se da Kijev za svakog ko razmišlja o visokim administrativnim pozicijama na teritorijama koje su Rusi okupirali u Ukrajini ima poruku: "Budite veoma uplašeni". S tim u vezi, ovaj list navodi primere napada koji su, kako piše, imali za cilj da užasnu svakoga ko bi mogao da pristane da služi "marionetskim vladama".

Artem Bardin, vojni komandant Berdjanska, lučkog grada na Azovskom moru koji je Rusija zauzela na početku rata, teško je povređen kada je eksplodirao automobil u blizini zgrade gradske uprave, prenela je ruska agencija TASS, koja je incident opisala kao "teroristički akt". Bardin je ostao bez nogu i pretrpeo je veliki gubitak krvi, ali je navodno preživeo i izveštaji da je preminuo nisu bili potvrđeni.

Pored ciljanih ubistava, kako se navodi, Ukrajinci su izvršili napade na ruska skladišta municije i druge ključne vojne objekte na okupiranom Krimu.

 

Mihail Podoljak rekao je za Vašington post da su napadi na okupiranim teritorijama dokaz "moćnog partizanskog i aktivnog protestnog pokreta" koji pokazuje da "Moskva nije u stanju da kontroliše te oblasti i da niko nije čekao sa cvećem u rukama da pozdravi ruske snage".

Samo tokom avgusta bilo je devet takvih napada. U Berdjansku je zamenik šefa saobraćajne policije Aleksandar Kolesnikov poginuo nakon eksplozije bombe, za koju su lokalne vladti okrivile "kijevski režim". U Hersonu je Volodimir Saldo, šef okupacione administracije, hospitalizovan nakon trovanja.

profimedia

 

Daleko od toga da je izvesno da je sve ovo delo ukrajinskih službi, piše Vašington post. Međutim, Konrad Muzika, direktor "Rošan konsaltinga" i analitičar odbrane sa fokusom na Rusiju i Belorusiju, rekao je da nikada nije video nijedan dokaz, čak ni glasinu da su ovi napadi rezultat sukoba unutar proruske administracije.

On kaže da ne zna da li ukrajinske specijalne službe deluju same ili uz pomoć pojedinih lokalnih grupa, ali je dodao da žrtve očigledno nisu izabrane nasumično.

"Ko god da organizuje napade, pokušava da se fokusira na krupne ribe", rekao je on.

I dok su operacije, kako je tada isticano, pretežno bile usmerene na to da pomute plan Moskve da organizuje referendume o prisjednjenju okupiranih teritorija sa Rusijom, do održavanja referenduma je ipak došlo, a Moskva je i zvanično potpisala ukaze o aneksiji četiri ukrajinske teritorije.

Komentari (0)

Evropa