Rat u Ukrajini nad Evropom ponovo nadvio mračnu perspektivu blokovske podele

Komentari

Autor: Nevena Zdravković

04/09/2022

21:48

Rat u Ukrajini nad Evropom ponovo nadvio mračnu perspektivu blokovske podele - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Nad Evropom se ponovo nadvija mračna perspektiva blokovske podele. Ovako je slovenački predsednik Borut Pahor opisao trenutna dešavanja na kontinentu, dodajući da bi Srbija na Zapadnom Balkanu mogla da ima odlučujuću ulogu ukoliko zaista dođe do spuštanja neke nove "gvozdene zavese" između Rusije i ostatka Evrope.

Kada je 24. februara Rusija otpočela invaziju na Ukrajinu, već tada su mnogi rekli da se svet tog jutra probudio drugačiji. Iako će se razmere ovog sukoba verovatno tek osetiti, obrisi njegovih posledica već postoje u vidu energetske krize, problema sa snabdevanjem hranom, ali i zaokretu u odbrambenim politikama brojnih evropskih zemalja. Rusija se vrlo brzo našla izolovana od ostatka sveta, a Zapad je bio solidarniji kao retko kad pre u odgovoru na agresiju koja traje više od šest meseci.

A poruke koje su se čule početkom godine, kada je i bivša nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je inače odrasla u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, rekla da ruski predsednik Vladimir Putin teži da uspostavi rusku sferu uticaja, ponovo su mogle da se začuju u prethodnih nekoliko dana.

Pahor je, govoreći na Bledskom strateškom forumu, ukazao na moguće cepanje kontinenta na "demokratski Zapad" i "autoritarni Istok". Ta granica bi, kako je rekao, ujedno označavala granicu ruske zone uticaja i interesa. U tom prostoru Zapadni Balkan bi imao poseban značaj zbog čega je ukazao da Evropska unija mora da učini sve kako bi taj region vezala za sebe. On je rekao i da bi "trebalo da budemo zabrinuti koga će ta granica podeliti i šta to znači za međunarodnu zajednicu".

I Pahor nije jedini u ovom viđenju budućnosti. Aktuelni nemački kancelar Olaf Šolc, u svom govoru u utorak u kom je pozvao na reformu Evropske unije, spomenuo je tektonske promene i izazove za blokove koji nastaju nakon ruske invazije na Ukrajinu.

"Trenutno, preispitujemo gde je linija razvajanja između slobodne Evrope i neoimperijalističkih autokratija u budućnosti", dodao je Šolc.

"Raslojavanje" zbog rata, ali linija podele maglovita

Nekoliko meseci po početku invazije, brojni zapadni mediji ocenjivali su da je Evropa "ušla u rat" sa Rusijom preko Ukrajine, a da nije najjasnije koji su vojni i politički ciljevi tog upadanja u svetski kovitlac. Od toga, kako su ocenjivali, zavisi i budućnost međunarodnog poretka i opstanak svetske ekonomije.

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković za Euronews Srbija kaže da nije siguran da će do blokovske podele uopšte doći, te da je danas situacija mnogo drugačija u odnosu na period Hladnog rata. Ipak, čak i ako do toga dođe, moguće je naći samo jednu liniju razdvajanja - Rusija i Belorusija sa jedne i ostatak Evrope sa druge strane.

Takozvana "gvozdena zavesa", termin koji je skovao britanski lider Vinston Čerčil, odvojila je zapadne, liberalne, kapitalističke demokratje od komunističkih zemalja na istoku. Ipak, današnja situacija u mnogome je različita od one hladnoratovske pa su se tako nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine, mnogi bivši sateliti Moskve okrenuli Zapadu - pridržili se NATO i EU poput Poljske i Rumunije ili barem liberalizovali svoje ekonomije i političke sisteme poput Ukrajine.

Visković ističe da ne može da kaže kako je Pahor zamišljao novu podelu i da su tu "razne kombinacije moguće", ali da nije siguran da će se to dogoditi. Kako je rekao, situacija je danas drugačija, a Rusija je ovim ratom sebi napravila direktnu štetu, upravo kada je reč o pregrupisavanju.

"U osnovi mislim da se samo može naći jedna linija - između ostatka Evrope i Rusije i Belorusije sa druge strane, sve ostalo je diskutabilno. Ako do toga i dođe da li će to zaista biti okruženje Rusije zato što je to u osnovi i bila koncepcija u vreme Hladnog rata, sabijanje Sovjetskog saveza, onu teritoriju koju je indirektno kontrolisala kao što su bile zemlje Varšavskog ugovora. Sada se situacija radikalno promenila. Mislim da je ovim ratom Rusija sebi napravila direktnu štetu jer su dve države koje su do tada bile neutralne Švedska i Finska prišle NATO savezu i u tom pogledu se eventualno može govoriti o nekoj novoj NATO raspodeli. Osim Belorusije ne vidim da Rusija ima nekog od saveznika i da bi onda mogla da napravi neki širi front", rekao je on.

Sa druge strane, Vladimir Trapara iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu za Euronews Srbija kaže da je do podele Evrope već došlo zapadnim nastojanjem da izoluje Rusiju.

"Po svoj prilici ta gvozdena zavesa će ostati čak i ako se ukrajinski sukob uskoro završi. Šolcova i Pahorova izjava zvuče hladnoratovski i sadrže u sebi i ideološki momenat, uz pozivanje na slobodnu Evropu i suprotstavljanje autokratiji, i geopolitički, pričom o blokovskoj podeli i suprotstavljanju imperijalizmu", rekao je on.

Kako on dodaje, "linija razdvajanja" naći će se tamo gde se bude stabilizovala linija fronta u Ukrajini.

"Sve što bude zapadno odatle biće u zapadnoj sferi uticaja, bez obzira da li aktivno učestvuje u sukobu s Rusijom. Rat je doneo samo završni čin raslojavanja između Zapada i Rusije i učinio ga definitivnim", istakao je Trapara.

A na pitanje da li osim rata u Ukrajini postoji još neki razlog za razdvajanje, Visković kaže da ga ne vidi.

"Mislim da se Evropa ovih 50 godina bavi ujedinjavanjem, a ne razjedinjavanjem, ali se sa ovim ratom u Ukrajini situacija dosta promenila. Mislim da se sada već navikavamo na to, sada je samo pitanje da li će Ukrajina po završetku tog rata ostati kao zemlja, i ako ostane da li će se prikloniti NATO ili će zaista morati da prihvati nekakav neutralan položaj", istakao je profesor.

Srbija u "proksi ratu"

Od početka sukoba, Zapadni Balkan često je u zapadnim medijima viđen kao poprište borbe za uticaj Istoka i Zapada. I predsednik Srbije Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana za agenciju Rojters izjavio da je Srbija pozornica za "proksi" rat između Istoka i Zapada.

Govoreći o Srbiji, Pahor je rekao da bi bi da politika Beograda pomogne da ceo Zapadni Balkan ostane na zapadnoevropskoj strani, ali i da veruje da će Srbija igrati odlučujuću ulogu ako dođe do podele Evrope na Zapadnom Balkanu. Kako je rekao, tu misli na tradicionalnu, bezbednosnu, političku, ekonomsku, kulturološku i emocionalnu vezanost Srbije za Rusiju.

"Zapadni Balkan i Srbija će se silom geopolitike naći u zapadnoj sferi uticaja. Srbija svakako ima odlučujuću ulogu na Zapadnom Balkanu, nevezano za kontekst rusko-ukrajinskog i rusko-zapadnog sukoba", navodi Trapara.

Komentarišući ove navode, Visković ističe da ne vidi kako bi moglo da dođe do podele na Zapadnom Balkanu. On kaže da je izjava Pahora "oštra i suviše ishitrena", ali napominje i da bi na jednoj strani mogla da ostane Srbija, a na drugoj svi ostali. Profesor navodi da bi zaista moglo da se kaže da je reč o "proksi ratu", ali dodaje da je, na sreću, to više "metaforički rečeno", nego što je u stvarnosti zaista tako.

"Kada bi se u stvarnosti to dogodilo, nama bi sigurno bilo najgore, a mislim da je još nerealno dosta reći da se tako nešto direktno odigrava, mada nekih formi sigurno ima, kao predsednik države Vučić sigurno raspolaže sa više informacija nego mi ostali", rekao je on.

I dok je nekoliko meseci po početku rata Zapad intenzivirao svoju diplomatiju kada je reč o pritiscima da se Srbija pridruži sankcijama, ti pritisci su, kako se čini, makar zasad "splasnuli". Na pitanje da li će se oni ponovo intenzivirati, Visković kaže da verovatno hoće čim nova vlada bude formirana. On smatra da i pored toga, Srbija neće uvesti sankcije Rusiji.

"Mislim da su otpori u zemlji suviše jaki i da nijedna vlast se neće usuditi da ide kontra stava javnog mnjenja. Mislim da je nama u ovom trenutku potrebno vođstvo, da će jedna jasna vizija, jasan pogled i onda stav javnog mnjenja da li će to podržati ili ne. Zasad ide obrnuto i zbog toga se povremeno vide te promene u stavovima", zaključuje profesor.