Igre 
EURONEWS SRBIJA NA BLEDU Pahor: Srbija će igrati odlučujuću ulogu ako dođe do podele Evrope na Zapadnom Balkanu
Komentari29/08/2022
-16:27
Zbog rata u Ukrajini, danas se, posle 30 godina, izgleda ponovo nad Evropom nadvija perspektiva nove blokovske podele, izjavio je danas predsednik Slovenije Borut Pahor na 17. Bledskom strateškom forumu. On je rekao da bi voleo da politika Srbije pomogne da ceo Zapadni Balkan ostane na zapadnoevropskoj strani i da veruje da će Srbija igrati odlučujuću ulogu ako dođe do podele Evrope na Zapadnom Balkanu.
Pahor je rekao da Evropska unija mora učiniti sve da ubedi Srbiju da učvrsti politiku usmerenosti ka Zapadnoj Evropi dodajući da bi na taj način bili rešeni problemi u BiH, kao i dijalog Beograda i Prištine. Ocenio je da bi Srbija bila voljna da rizikuje da se "odmakne od Rusije" ako bi dobila čvrste garancije u EU.
"EU mora sve učiniti da ubedi Srbiju da učvrsti politiku prema Zapadnoj Evropi. Tako bismo rešili probleme u BiH i dijalog Beograda i Prištine. Zvanična politika Srbije mora odbaciti inicijativu tzv. srpskog sveta, separatističke tendencije u BiH i uspešno da završi dijalog sa Prištinom. EU tu ima najodgovorniju odluku", rekao je slovenački predsednik.
Dodao je da, kao prijatelj predsednika Vučića, misli da će Srbija igrati odlučujuću ulogu ako dođe do evropske podele na Zapadnom Balkanu. Kako kaže, tu misli na tradicionalnu, bezbednosnu, političku, ekonomsku, kulturološku i emocionalnu vezanost Srbije za Rusiju.
Istakao je i da, "ako je tačno da rat u Ukrajini i njegove posledice mogu da dovedu do nove blokovske podele, trebalo bi da budemo zabrinuti koga će podeliti i šta to znači za Evropu i međunarodnu zajednicu".
"Istorija nas je naučila da blokovska podela nije rešenje, već problem. Ona donosi stanje krhkog, stalno ugroženog mira, praćenog trkom u naoružanju, posredničkim ratovima i mučnim naporima za mirno rešenje. Iako je možda prerano govoriti o svim mogućim posledicama, nema sumnje da bi svaka nova podela bila loša vest za budućnost Evrope i sveta. Mogla bi je ponovo podeliti na demokratski Zapad i autoritarni Istok, pri čemu bi granica između njih takođe označavala granicu ruske zone uticaja i interesa", poručio je predsednik Slovenije.
Pahor: Otvoreni Balkan je pozitivan proces
Pahor je istakao da je ključno da zemlje Zapadnog Balkana što pre uđu u Evropsku uniju i da je to geopolitički interes obe strane.
Povezane vesti
"Odgovornost za proširenje je uzajmana: EU da stavi prioritet, a ZB da pokaže veću volju da prihvati funadamentalne vrednosti EU", poručio je presedsednik Slovenije.
Pahor je rekao da proširenje Unije postaje pitanje vremena, ali je dodao i da sporost procesa ima negativne efekte, kao i da EU treba da gleda Zapadni Balkan kao celinu. To, kako je naglasio, ne znači da treba da prekine pojedinačne pregovore - već da Evropa mora da uradi više da uspostavi saradnju među zemljama ZB.
Pahor je dodao i da Zapadni Balkan mora da uloži veći napor kako bi postao atraktivniji, a kao pozitivan proces je istakao Iinicijativu Open Balkan.
Napomenuo je da su pregovori sa Severnom Makedonijom i Albanijom zaglavljeni, kao i da problem nije samo politički, već da je to i moralna stvar, jer je "Severna Makedonija uradila sve i dobila ništa". Pahor je rekao i da je tu integritet EU na testu.
On je rekao da BIH predstavlja specijalni izazov i ponovio je predlog Slovenije da se Bosni i Hercegovini ove godine, po mogućnosti bez uslova, dodeli status kandidata.
"Slovenija čini sve što je u njenoj moći da ubedi EU i Zapad da ubrzaju pristupanje Bosne i Hercegovine EU i, ako je moguće, NATO-u. Ukoliko sukobi u BiH eskaliraju, to bi moglo predstavljati ozbiljan bezbednosni rizik za zemlju, region i celu Evropu", poručio je Pahor.
Eskobar: Vučić je posvećen regionalnoj stabilnosti
Specijalni predstavnik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio ya Euronews Srbija da su mogi ljudi u regionu je zabrinuti za orijentaciju Srbije.
Povezane vesti
"Zaista verujem i nadam se da je težnja Srbije da bude punopravni član EU i da nećemo morati da govorimo o podelama na Zapadnom Balkanu. Posle razgovora sa predsednikom Vučićem mogu da kažem da je potpuno posvećen regionalnoj stabilnosti i da ne želi nasilje. Treba da iskoristimo tu dobru volju i dobru volju druge strane, Kosova, i nadam se da će lideri u regionu čuti šta je rekla gospođa Ursula fon den Lajen, da Zapadni Balkan zaista želi da bude deo EU i da to žele građani ovog prostora. Vidimo optimizam na svim stranama", rekao je Eskobar.
Fon der Lajen:Putin ne sme pobediti,ZB integrisati u EU
Na otvaranju foruma u Bledu obradila se predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen koja je poručila da ruski predsednik Vladimir Putin ne sme pobediti u ratu sa Ukrajinom, već Ukrajina. Kada je reč o Zapadnom Balkanu, ona je navela da Brisel podržava integraciju regiona u EU.
Fon der Lajen je istakla da će EU nastaviti da podržava Ukrajinu navodeći da je ovogodišnja tema foruma - posledice rata u Ukrajini na Evropu i svet najrelevantnije pitanje u ovom trenutku. Ističe da mnogo toga zavisi od snage demokratije, ali i od kapaciteta EU da sačuva fundamentalne principe i pruži otpor agresiji.
Povezane vesti
"Moramo da zaštitimo naše vrednosti i naše prijatelje. Svet pomno prati naš odgovor na rusku agresiju“, naglasila je ona.
Predsednica EK podseća da su Rusija i Kina početkom ove godine otvoreno pričale o bezgraničnom prijateljstvu, a da je samo nekoliko nedelja nakon toga Rusija započela rat u Ukrajini.
"Poruka ne može biti jasnija. Ako želimo sačuvati osnovne principe, kao što su samoopredeljenje i nepovredivost granica, Putin ne može pobediti u ovom ratu, a Ukrajina mora pobediti. To je sasvim jasno", kazala je ona.
Podsećajući da je EU uvela niz "oštrih sankcija" Rusiji, Fon der Lajen je najavila nove i veće sankcije.
Smatra da sankcije nanose "kolosalnu štetu sposobnosti Kremlja u vođenju rata" i ističe da će EU podržavati Ukrajinu dok god bude bilo potrebe za tim.
"Činimo to za Ukrajinu, činimo to za očuvanje naših evropskih vrednosti i da pokažemo Rusiji i svetu da se kršenje međunarodnih pravila skupo plaća", kazala je i istakla važnost strateškog delovanja na jačanju sopstvenih i slabljenju ruskih kapaciteta delovanja, ali i jačanja demokratije i u kontekstu Zapadnog Balkana.
Govoreći o evropskim integracijama Zapadnog Balkana, predsednica EK kaže da će EU nastaviti da pruža podršku regionu, kao i da su veoma važni iskoraci koje su napravile Severna Makedonija i Albanija.
"Naši prijatelji na Zapadnom Balkanu su deo naše evropske porodice. Prosperitet Balkana u potpunosti zavisi o integraciji regiona u ostatak Evrope. Najvažnije je što ljudi Zapadnog Balkana velikom većinom žele da se priključe Evropskoj uniji", kazala je.
Podsetila je da je u proteklih nekoliko godina došlo do usporavanja integracija zemalja Zapadnog Balkana. Ističe da EU ima strateški interes da sve zemlje Zapadnog Balkana nastave svoj put ka članstvu u Uniji i naglašava da je neophodno ubrzati ekonomske integracije i ojačati kredibilitet procesa integracija u EU.
Zaključila je da je stabilnost Zapadnog Balkana ujedno i evropska stabilnost, kao što je i prosperitet Zapadnog Balkana, takođe evropski prosperitet.
Fajon: Ne želimo novu gvozdenu zavesu, ali je to teško sprečiti
MInistarska spoljnih poslova Slovenije Tanja Fajon je poručila da su jedinstvo i solidarnost od izuzetne važnosti za Evropu i svet kako bi se suočili sa izazovima i posledicama koje je prouzrokovao rat u Ukrajini.
Fajon je istakla da je situacija nastala ratom u Ukrajini veoma zabrinjavajuća i da se može uspešno rešiti samo "multilateralnim sistemom". Ona je navela da su prethodna dva foruma prošla u znaku pandemije korona virusa i u tom smislu kazala da smo se "svi nadali da će se svet posle pandemije vratiti u novu realnost".
"Ali, nismo očekivali da će rat na evropskom tlu postati nova realnost", ukazala je Fajon.
Prema njenim rečima, potreban je efikasan sistem jer ćemo jedino na taj način moći uspešno da se suočimo sa globalnim izazovima kao što su siromaštvo, nejednakost, polarizacija, klimatske promene i mnogi drugi. Kako kaže, višedecenijski projekat ponovnog ujedinjenja Evrope, koji traje od kraja Drugog svetskog rata, zaustavljen je sa ratom u Ukrajini.
"Ne želimo novu gvozdenu zavesu, ali je to teško sprečiti. U ovim okolnostima, važno je održavati otvorene komunikacione kanale i funkcionisanje međunarodnih organizacija", kazala je Fajon.
Navodi da članice i institucije EU moraju da urade, kako kaže, domaći zadatak i da se posvete jedinstvu. U tom smislu pozvala je populiste širom Evrope da ne pomešaju jedinstvo, solidarnost i zajedničku efikasnost EU sa sebičnošću i dobijanjem političkih poena u svojim državama.
Plenković o optužnici za Petrovačku cestu
Hrvatski premijer Andrej Plenković jedan je od učesnika Strateškog foruma u Bledu, a odgovarajući na pitanje novinara Euronews Srbija o podizanju optužnice za zločin na Petrovačkoj cesti izjavio je da za Hrvatsku neprihvatljiva nadležnost Srbije u predmetima koji se tiču navodnih počinjenja kaznenih dela na teritorijama drugih država od strane državljana drugih država. Pogledajte celu izjavu:
Dvodnevni Bledski strateški forum posvećen je krizi multilateralnog poretka i eventualnom pronalaženju odgovora međunarodne zajednice na nove geopolitičke izazove u pogledu posledica izazvanih ratom u Ukrajini. Bledski strateški forum (BSF), ove godine pod nazivom "Vladavina moći ili moć pravila".
U okviru Bledskog strateškog foruma diskutovaće se o, kako je navedeno u programu foruma, promenjenom svetskom poretku i nestajanju dosadašnjeg, a u svetlu "ruske agresije na Ukrajinu koja je uništila dosadašnje međunarodno pravo donoseći nestabilnost". Takođe, jedna od tema je i povratak rasizma, ali i povećano ulaganje na globalnom nivou u odbrambene sisteme i to za nove oblike ratovanja, kao što su sajber i hibridno ratovanje.
Komentari (0)