Privremene mere i solarni paneli: Kako su evropske zemlje menjale klimatske politike zbog rata u Ukrajini

Šest meseci od ruskog napada na Ukrajinu, uticaj sankcija i drugih nepredviđenih okolnosti doveli su do promena u klimatskim politikama mnogih evropskih zemalja. S obzirom na to da je snabdevanje gasom ove zime ugroženo, bilo je pokušaja da se učvrsti energetska bezbednost EU. Nivoi reka su takođe niski zbog suše, koja utiče na proizvodnju iz hidroelektrana i nuklearnih elektrana. 

Ovo stvara još veći pritisak na već napregnut sistem. U pokušaju da se prevaziđu ovi problemi, neke klimatske obaveze su ostavljene po strani. Ponovo se pale elektrane na ugalj, seku šume za ogrev i grade se novi cevovodi kako bi se sprečili nestanci struje ove zime.

Iako nema mnogo odluka koje su potpuno poništene, a većina mera je privremena, ipak bi mogao da se dovede u pitanje cilj EU da dostigne nultu emisiju ugljenika do 2050. godine.

Austrija

S obzirom na to da je potrošnja uglja u porastu, u Austriji se raspravlja o ponovnom pokretanju elektrana koje su povučene iz pogona u cilju borbe protiv energetske krize. Ruski gas je ranije bio glavni izvor energije za ovu zemlju, ali je ipak ostvaren određeni napredak, jer je oslanjanje na gas koji dolazi iz Rusije palo sa 80 odsto na 50 odsto energetskih potreba Austrije. Ove nedelje, vlada nije uspela da postigne dogovor o poništavanju postepenog ukidanja uglja. Za sada, to znači da će elektrane na fosilna goriva ostati zatvorene, piše Euronews Green.

Belgija

Belgija ima dugogodišnje planove da postepeno ukine nuklearnu energiju. U martu su međutim, odlučili da produže životni vek za svoje dve preostale nuklearne elektrane, na još 10 godina. Belgijska Zelena stranka pridružila se 2020. godine koaliciji od sedam partija kako bi se formirala vlada, pod uslovom da zemlja napusti korišćenje nuklearne energije do 2025. godine. Međutim, nakon što je invazija koja je počela 24. februara izazvala skok cena energenata, i ova stranka je bila saglasna da se rok produži.

Nemačka

Nemačka je jedna od zemalja najteže pogođenih energetskom krizom. U prošlosti se u velikoj meri oslanjala na gas iz Rusije - posebno za grejanje domova. Ruska državna kompanija Gasprom saopštila je tokom vikenda da će gas prestati da teče gasovodom Severni tok na tri dana od 31. avgusta. Oni tvrde da je to zbog održavanja, ali je prošlog meseca prekid već trajao deset dana, što je dodatno povećalo zabrinutost oko snabdevanja energijom ove zime.

Kako se povećava opasnost od opadanja zaliha gasa, Nemačka je počela da traži druge izvore energije. Nuklearna energija je jedna od opcija, a kancelar Olaf Šolc je sugerisao da bi zemlja mogla da produži život tri nuklearne elektrane, koje su trebale da budu povučene iz upotrebe kao deo nemačkog plana za postepeno ukidanje nuklearne energije u sporazumu koji je sklopljen posle katastrofe u Fukušimi 2011.

AP/Martin Meissner

Berlin je imao planove i da napusti korišćenje uglja do 2038. godine, ali su ponovo aktivirane dve elektrane na ugalj kako bi se sačuvale zalihe gasa za zimu, a nekoliko postrojenja je stavljeno u rezervu za potencijalno ponovno pokretanje u narednim nedeljama.

Češka

Ugalj je jedini energetski resurs unutar Češke. U januaru ove godine, zemlja se obavezala na prestanak upotrebe uglja do 2023. godine, ali su u junu poništeni planovi za zaustavljanje eksploatacije uglja u jednom od ključnih regiona. Tada je ministar finansija Zbinek Stanjura rekao da će državna kompanija ODK produžiti rudarske aktivnosti na severoistoku Češke najmanje do kraja sledeće godine. Prvobitno je trebalo da se operacije tu okončaju ove godine, ali Stanjura je rekao da je tražnja sada previše velika da bi se to moglo dogoditi.

Francuska

Francuska je relativno energetski nezavisna zahvaljujući mreži nuklearnih elektrana, iako je nedavna suša uticala na energiju proizvedenu iz ovih izvora. Rat u Ukrajini je, međutim, na različite načine izmenio njene ekološke planove. Globalna prehrambena kriza izazvana invazijom ugušila je pozive za strožim propisima o uvezenoj i stočnoj hrani. Cilj je bio da zemlje koje prodaju hranu unutar EU drže ekološke standarde bloka.

Ovaj predlog je podržala francuska poljoprivredna industrija i ekolozi zabrinuti zbog jeftine hrane iz zemalja sa nižim ekološkim standardima koji potkopavaju one proizvedene u EU. Sada je, međutim, EU fokusirana na uklanjanje barijera za uvoz hrane, a ne na njihovo jačanje. U martu, rasprava u vezi sa ovim predlogom je pauzirana nakon što je skinuta sa dnevnog reda sastanka ministara poljoprivrede EU, i ne izgleda verovatno da će se uskoro vratiti.

Grčka

Grčka pojačava svoje eksploatacije uglja u naredne dve godine kao "privremenu" meru za smanjenje zavisnosti od gasa, rekao je premijer Kirijakos Micotakis još u aprilu. Sve osim jedne od trenutno aktivnih elektrana na ugalj u zemlji trebalo je da budu zatvorene do 2023. godine, a nova efikasnija elektrana koja treba da bude otvorena ove godine biće prebačena na "čistije gorivo" do 2025. godine. Fabrika u severnoj Grčkoj će sada verovatno duže koristiti ugalj, a životni vek starijih elektrana će verovatno biti produžen.

AP/Thanassis Stavrakis

Mađarska

Mađarska je popustila pravila za seču drva, a iz vlade u Budimpešti kažu da uz ova blaža pravila mogu proizvesti 3,5 miliona kubnih metara drva za ogrev godišnje, kako bi se zadovoljila rastuća tražnja. Povećana potreba za ogrevom delimično je izazvana time što je predsednik Orban obuzdao politiku subvencionisanja računa za komunalne usluge. Vlada je napravila neke promene nakon protesta i peticije sa više od 100.000 potpisa u kojoj se traži da poništi svoju uredbu o "uništavanju šuma". Prirodni rezervati su sada izuzeti iz regulative.

Poljska

Poljska je među zemljama koje najviše zavise od uglja - u 2021. godini, prema Evrostatu, ova zemlja je doprinosila upotrebi uglja u EU sa čak 41 odsto. U Varšavi imaju planove da potpuno iz upotrebe izbace ugalj do 2049. godine, što je znatno nakon inicjalnog EU plana koji podrazumeva 2030. Sada, poljsko ministarstvo klime je odobrilo jednokratnu isplatu od 630 evra za domaćinstva koja se oslanjaju na ugalj kao primarni izvor grejanja.

Veći deo uglja koji je Poljska koristila donedavno je uvoženo iz Rusije. Kako zalihe opadaju, tražnja i cena rastu, a neki veruju da bi gledanje na obnovljivu energiju kao alternativu bilo dugoročno rešenje. Korišćenje energije Sunca ili vetra sve je popularnije u Poljskoj, zbog toga. Obnovljivi izvori energije su ove godine doprineli rekordnom udelu električne energije u Poljskoj. Ukupni doprinos izvora poput Sunca i vetra porastao je sa samo 6,9 odsto u 2010. na 16,9 odsto prošle godine.

AP/Martin Meissner

Holandija

Kao deo "faze ranog upozorenja" svog plana za energetsku krizu, Holandija je ukinula gornju granicu za energiju koju proizvode termoelektrane na ugalj. Oko 15 odsto gasa u zemlji je ranije dolazilo iz Rusije, a sada se smanjuje potrošnja i uvozi se tečni gas od drugih prodavaca. Međutim, ovo možda neće biti dovoljno da se nadoknade nedostaci koji se predviđaju za zimu. U nastojanju da uštedi dve milijarde kubnih metara gasa godišnje, holandska vlada je uklonila ograničenje količine energije koja se može proizvesti korišćenjem uglja. Proizvodnja je, ranije, bila ograničena na 35 odsto kapaciteta elektrana, da bi se smanjile emisije ugljenika.